Србија наставља да буде држава у којој владају двоструки стандарди према патриотским, са једне стране, и другим невладиним организацијама, са друге стране. Непрестано се проширују кругови обрачуна са неистомишљеницима и покушава довести у питање свака тачка слободног мишљења и деловања.

Зато нас, чак и без Косова, иста она (европска) логика која је довела до бриселске ампутације без анестезије, наводно у име „европске будућности“, може удаљити и од демократије и од замишљене Европе и од бољег живота.

Грађани у овој земљи третитају се као неуки, неписмени појединци, без мозга, а посебно без кичме. Блиц је објавио табелу које на сајту ОЕЦД-а нема. Да ли је то кривотворење података? Наведена је непостојећа табела са сајта једне веома респектабилне међународне организације.

За разлику од одлучне Владине политике да се Бриселски споразум мора спровести по сваку цену, неке опозиционе странке у Србији и невладине организације су инсистирале на томе да споразум представља издају српских националних интереса и нарушавање уставног поретка. 

Ово је спектакл који је по гледаности, односно пажњи медија, потукао "Фарму" и "Великог брата", како би народ видео да му се на челу налази "честит и правичан" политичар, који ни себе не ставља изнад закона.

Неки од споменутих Срба живе у заблуди да су наше институције нефункционалне и неодговорне, па да се све ово дешава због јавашлука у њима. Нажалост, то није случај, јер су те институције изузетно ефикасне када то треба да буду, али скоро никад када се ради о правима већинског народа у Србији.

Остаје питање какви законски услови треба да постоје да би историчари прегледали архивску грађу. Постоји просто решење: архивску грађу треба вратити ономе коме и припада! Непознато је како је та архивска грађа узета из Патријаршије.

Е, сад. Ако допустимо да овај жар згасне, ако нисмо у стању да га очувамо месец или два дана... Онда нисмо ни достојни успеха и победе. Онда нисмо ни достојни Косова. Па, наши преци су тај жар чували и одржавали вековима – а ми се питамо хоћемо ли успети месец дана.

За бомбардовање, за побијене цивиле, за уништену привреду, за комадање државе, за санкције, за осиромашени уранијум, за спаљене возове, за порушене мостове, за заборав свега тога и пријем у друштво зликоваца који су то урадили – Бели Шенген.

А шта су владике заправо учиниле? Када су изашле у јавност са јасним и „маркетиншки ефектним“ иступима, одједном је постало битно да се поштује некакав политички бонтон?! Да ли нам после сваке пропале геј параде прозападне НВО и либералистичка ловачка друштва у глас повичу да то представља „смрт државе“?