Обиман дневни ред преговора и пакет докумената припреманих за потписивање говори о томе да први пут у току две деценије Украјина и Русија реално излазе на ниво стратешког партнерства и посебних поверљивих односа.

Можда је дошло време за отворен разговор. Онакав какав нам наше владе нису пружиле. Колеге Европљани, нисмо ми Немци, ти који се окрећу од Европе, већ сте ви, ти који се никада у потпуности нису окренули ка њој.

Сада је наступио тренутак да Грчка треба да одлучи о својој судбини: може ли да постане функционална држава, способна за живот у оквиру сопствених могућности, или ће остати нефункционална? Ово друго би имало потенцијално катастрофалне последице по шеснаесточлану еврозону, а и шире.

Времена се срећом мењају, па са појавом нових чиниоца на међународној политичкој сцени као што је Русија, ми можемо да се конкурентски поставимо и према ЕУ и према САД. Тиме ћемо да повећамо своју „цену“. Наравно, најпре треба да то и да хоћемо.

Како је Николић био раније изиграван у коалицијским преговорима (Коштуница и Дачић) то је исти извесно тражио да договор буде записан црно на белом, уз посредовање и гаранцију Империје.

Србија када ступи у ЕУ неће моћи више да примењује Споразум о слободној трговини са РФ . Ту економску истину која у потпуности руши ЕУ пропаганду о наводној подршци Русије српским европским интеграцијама је јасно изнео и руски амбасадор у Србији.

Слично је и у другим спортовима. Тако јака домаћа лига била је могућа док је ФИБА била оно што јој је задатак да буде – гарант равномерног развоја кошарке и давања подједнаких шанси како богатим, тако и сиромашним.

Када је Томислав Николић коначно одустао од штрајка и када је замисао о изборима у децембру доживела фијаско, водитељи на радио-станици „Фокус“ почели су да убеђују аудиторијум како је штрајк напредњачког лидера био политички успешан и плодотворан.

Истини за вољу, ово јесте веома компликован, безмало нереалан опис догађаја, али и такав какав је, има много више смисла од Николићевог штајка жеђу и глађу на стиропору с циљем да се распишу ванредни избори за осам месеци.

Са вашингтонске тачке гледишта, понашање Турске као савезника, према ирачкој политици, није било за поштовање. Са Анкарине тачке гледишта, политика САД према Ираку је трапава и поткопава турске интересе.