Srpski mačor i evro maca

Objavljivanje moje adrese za elektronsku poštu na NSPM, čime sam želeo da stupim u kontakt sa komentatorima članaka koji su bili i nadam se još uvek jesu za akciju, imalo je sasvim neobičnu posledicu. Umesto njih, javila mi se osoba čiju poruku doslovce prenosim. Jedina ispravka koju sam napravio je prepravka latiničnog teksta u ćirilični. Evo kako ta poruka glasi:

Komšija!

Februar je. Vi znate šta mačori rade u tom mesecu, mada je ono čudovište koje vi držite u stanu sasvim sigurno izgubilo kalendar. Znajte dobro da mi znamo dobro šta vi i on radite. Vaše pisanje po takozvanim patriotskim sajtovima i ostala nepočinstva za sada ostavljamo po strani. Ima ko o tome vodi računa. Ono sa čime ćemo si mi obračunati upotrebljavajući sva sredstva, pardon sva demokratska sredstva, a pod tim mislimo samo na jedno sredstvo – štrojenje, jeste vaš mačor. Ne, nemojte nas odmah porediti sa sudom u Hagu koji po vama osuđuje nevine Srbe, a pušta na slobodu „zlikovce“, kako ih vi nazivate, odnosno borce protiv srpskih ugnjetača, kako ih mi pravilno oslovljavamo. Dok taj sud mora da troši silno vreme i novac da bi dokazao ono što je svima očigledno, osim vama i takvim kao što ste vi, mi to sebi nećemo dozvoliti, tim pre što su dokazi ovog zločina nepobitni, a svedoci i žrtve na vašu žalost živi, kao i kod onog koji se desio u Srebrenici

Sada vam pišem u moje lično ime, jer zločine treba individualizirati, mada je svima poznato da su Srbi krivi kao narod. Naime, prošlog leta (zato sam i napisala da je to čudovište koje držite u stanu izgubilo kalendar) moja plemenita maca Medlin – koju sam tako nazvala po ženi koja je najzaslužnija za ono što je sa pravom zadesilo vašu državu i vaš narod (mada ih ima i ovde koje zaslužuju tu čast), neoprezno je izašla u hodnik zgrade. Tamo ju je u zasedi čekala vaša surova mačorčina, koja je sasvim sam sigurna vaša slika i prilika, bar što se te osobine tiče, a verovatno i ostalih. Ja ne znam kako ste ga nazvali. Pretpostavljam sa velikom sigurnošću da mu je ime Marko, ili Vladimir (po onom Rusu), ili Ratko. Taj manijak od mačora je odmah genockidisao na nju. Jadnica, jedino što je uspela da izusti je bilo: MEU- EU- EU- EU- EU! Čim sam čula taj vapaj, istrčala sam, ali je već bilo kasno. On je obavio njegovu gnusnu nameru i otišao svojim nekim drugim, nesumnjivo nacionalističkim, klerofašističkim, nacističkim i genocidnim poslom.

I znate li šta se desilo? Moja maca koju sam čuvala za pravog, evropskog mačora, kao i što sebe čuvam za nekog Evropljanina, ili makar proreformski i proevropski orijentisanog žitelja ovog grada, pa može i države, pa može i susednih država, a i susednih kontinenata, i koja ima tako lepo, žuto krzno, porodila je kroz nekoliko nedelja neke mačiće, kod kojih je ta moja omiljena boja bila sasvim retko zastupljena, dok je vaš crno-beli mačor, čije boje uzgred budi rečeno sasvim tačno i tipično oslikavaju vaš pogled na svet, ostavio mnogo više traga na njihovoj dlaci, što je ujedno i dokaz za koji sam prethodno navela da postoji. Njegovo očinstvo je nesumnjivo! Njegova genocidna i silovateljska rabota je sada svima vidljiva!

Nemojte misliti da će ovaj njegov i vaš zločin, to jest udruženi zločinački poduhvat – jer ste i vi krivi za njega po komandnoj odgovornosti, proći nekažnjen! Odmah sam preduzela neophodne korake. Naime, osnovala sam NVO pod nazivom Mačke u crnom, pošto je vaš mačor, bolje rečeno ta džukela od mačora, moju macu ovim nezabeleženim zločinom zavio u crno, a samim tim i mene. Samo da znate, ova naša proevropska vlada, odmah prepoznavši značaj naše organizacije za ubrzano kretanje na putu bez alternative, odobrila je u budžetu za ovu godinu pozamašna sredstva za naš rad. Takođe, podnele smo zahtev da Skupština Srbije usvoji rezoluciju o ovom zločinu. Dobili smo čvrsta uverenja da će nam biti udovoljeno. Na mapi puta ka Evropi to je neophodan korak, a u našoj evropskoj agendi nezaobilazna tačka!

Međutim, zločin koji ste vi i vaš mačor izvršili i dalje traje. Moja Medlin je kao posledicu toga što je doživela dobila posttraumatski stres, takozvani stokholmski sindrom. Ona stalno stoji ispred vrata, molećivo me gleda, mauče i traži da je pustim napolje. Kad to uradim, odmah trči i traži tog vašeg Marka, Vladimira ili Ratka, ili kako ga već zovete. Osećate li vi uopšte makar malo grižu savesti?

Samo da znate, ja pratim svaki vaš korak. Nego, kada je već o koracima reč, gledam Vas svako jutro kako trčite i pitam se da li je moguće da nemate bolji način za trošenje kalorija? Mogli biste da svratite do mene, da sve rešimo mirnim i lepim putem, putem koji nema alternativu i na obostrano zadovoljstvo. Uviđate li Vi, da sam i ja, čim Vas zovem, postala vaša nevoljna i nevina žrtva, jer sam i ja poput moje slatke mace Medlin dobila stokholmski sindrom? Shvatate li svu dubinu, visinu i širinu Vašeg zločina i Vaše odgovornosti? Najmanje što možete da mi pružite je izvinjenje i uteha!

Ukoliko ne dođete, i protiv Vas ću upotrebiti sva sredstva, pardon sva demokratska sredstva, kao i protiv Vašeg mačora! Znate Vi dobro šta to znači!

Do skorog viđenja,

Za Mačke u crnom,

Komšinica.