Tompson u Areni za Dan zaljubljenih

Beograd, 14. februar 2016.

Napokon je napravljen taj dugoočekivani civilizacijski iskorak, kojim će se još malčice ublažiti stav Nemačke, kako bi razmislila da zamoli Albaniju da razmisli o ublažavanju svog stava povodom naše superkandidature. Sinoć je naime u Beogradu priređen spektakularni dugo najavljivani superkoncert superzvezde zapadnog Balkana, M.P. Tompsona. 

Nočekivano, atmosferu je podgrejao sukob lidera stranke Lako Deprimiranih Partijaša (LDP) Mladomira Živanovića – Belog, i lidera Lige Samoubeđenih Vladalaca (LSV) Predraga Čička. Beli je navodno tvrdio da je LDP otkupila za svoje simpatizere i malobrojne prijatelje 51% ulaznica Arene, što je istovremeno tvrdio i Čičak, argumentujući da je to uostalom njegov stil (“My Way” – P.Č.). Spor je napokon rešio gradonačelnik, Mlađan Miraš, otkupivši svih 102% ulaznica, na kredit, pod nepoznatim ali vrlo povoljnim uslovima, rekavši Belom i Čičku – “Iš, imam i ja -my way”!

Snage reda nisu imale mnogo posla. Prema saopštenju ministra unutrašnjih poslova u koalicionoj vladi: MS-DOS-CS-CZ-PA-KO-JE-TO-UPS, Rize Bisljimija, jedini ozbiljniji incident izazvao je prodavac pertli na Slaviji, izvesni Stanimir iz Borče, koji nije hteo dobrovoljno da ukloni preostali ćirilični natpis u krugu dvojke -PERTLE, a što bi moglo ozbiljno da ugrozi koncentraciju umetnika, a tek superkandidaturu – u hu huuu!

Arenu je ispunila publika iz svih krajeva trenutne Srbije: iz Mladenovca, Sopota, Obrenovca, Grocke, Vinče, Leštana i Resnika, koja je posebnim aplauzom pozdravila Beograđane, koji su peške prešli Savu, jer „dvojka“ jel`te, ne ide preko.

Koncert je otvorio, pozdravnim govorom, već vremešni ali vitalni Vojo Šubarić, u narodu poznat kao Vojo Šubara, evocirajući uspomene na dane kada je bio najveći šmeker na otocima Tompsonovog zavičaja, doduše samo na onima sa manjkom hladovine. Izrazio je žaljenje što Srbija nema takva ostrva, osim šumovite Ade Ciganlije, gde je on, Vojo, odrađivao pripravnički staž. Seća se kao kroz maglu da mu je za diplomski rad poslužio neki "čiča", čijeg se imena ne seća. Razumljivo!

Uz frenetični aplauz, srebrnu statuu „Vučko“, uručila mu je višedecenijska predsednica omladine, Zorka Savićević, kojoj su da se popne na binu pripomogle višedecenijske članice, Fondovka Mandić i Sanja Zlatanko.

Napokon, začuli su se zvuci bubnjeva, i već zadremali MP Tompson, pun elana kao da ga je oluja sa Dinare izbacila na binu beogradske Arene, praćen ovacijama beogradske publike a i publike iz okolnih država: Vojvodine, Mačve, Vlaške, Sandžaka.., počinje svoj civilizacijski iskorak (a, da, to smo već rekli).

Od prvih taktova, adrenalin u Areni se nije mogao meriti. Kulminacija je postignuta kada je gospodin Tompson zapevao hit: „Jasenovac i Gradiška Stara, to je dilo zagorskog bravara“. U tom trenutku, neke žene u crnom su pobacale u zrak majice, ispod kojih su zasijali crveni brushalteri zaduženi na majskom sletu, 1975. Ludilo je trajalo do duboko u noć.

Eh, u dnu sale ruku pod ruku, držali su se setno Oliver Dragojević i Živan Krkotatić. Primetivši suzu u Oliverovom oku, Živan reče: „Eh da sam ja tada bio ministar finansija, pevao bi ti meni kao i drugi. Tolike poreske olakšice ne bi mogao da odbiješ“. Na to Oliver briznu uplač.

Ostalo je samo jedno upražnjeno mesto u loži. Naime glavni gost je morao hitno da otputuje u Rumuniju, na otvaranje mosta na putu Žagubica-Bor. Na samom činu otvaranja, uzviknuo je: „E, ako nas sad ne prime nikad neće“!