Путин и Обама трудили су се да на заоштравају овај и иначе веома оштар проблем. Ништа ново око тога није речено. Саговорници су једино констатовали да ,,без обзира на разлике, две стране треба да наставе тражење заједничког решења’’.

Либерализам је пожељан, али само под условом да нама(Западу) гарантује профит. Слободна конкуренција на тржишту не само да је добра, него и обавезна, али под условом да друге економије, сем западних, из разноразних разлога немају приступ том тржишту.

Панета је негирао да Сједињене Државе покушавају да поврате равнотежу потпуно на рачун Кине. Уместо тога он се фокусирао на значај који ће Азија имати у савременом добу у коме су амерички интереси тесно повезани са глобалном економијом.

Трећа реакција, више земаљска, била је она којој је прибегао секретар Ватикана, кардинал Тарцисио Бертоне. Позвао је новинара РАИ да га интервјуише, и са одговорима написаним на папиру, лако је изнео своју верзију.

Намеравамо да будемо конзистентни, делујући из сопствених интереса и ради сопствених циљева, а не због одлука које неко други диктира. Русија је поштована само онда када је наша земља снажна и чврсто стоји на сопственим ногама.

Како је који корак (бар теоретски) извршаван, Ирак је требало да се приближава фази да има своје потпуно функционалне институције, што би омогућило да га Американци пусте из руку. Сличан приступ смо видели и у Авганистану.

Руска Федерација се жестоко противи свакој војној интервенцији и преко свих дипломатских канала покушава да утиче на смиривање ситуације и борби у Сирији. Русија се за разлику од Запада не залаже за рушење Башара са власти.

Примедбе грчке и светске јавности на рачун Сиризе налик су онима против покрета „Окупирајмо Волстрит“ – одсуство свежих идеја и неаутентичност, фокусирање на негативно и немање решења за проблеме, одсуство јаке унутрашње координације и идеолошка разједињеност.

У ,,Јединственој Русији’’ тврде да законски пројекат никога не тера у угао. Високи функционер партије и потпредседник Думе Сергеј Неверов сматра да закон гарантује безбедност људи и обезбеђује њихова права. Нико не жели никоме да ,,заврће руке’’ или ограничава нечију слободу.

Ово одустајање планетарне љевице од револуције и затварање у оквире институционалне борбе купљено је на Западу још раније, наиме након II свјетског рата. Компромис се огледао у једноставној трговини: Пролетаријат одустаје од револуционарног разарања капитализма и прихвата тржишни поредак.