Za predsednika Obamu, koristan početak za razmišljanja o tome šta treba učiniti u jugoistočnoj Evropi biće njegovi stavovi o Iraku. Primetne su kontradikcije između intervencionističkog stava Vašingtona po pitanju Balkana i stava o Iraku tadašnjeg senatora Obame.

Američki izbori 2008. bili su u znaku promene. Ali to se neće desiti na polju spoljne politike. Umesto radikalnog odstupanja od Buša, sve je verovatnije da ćemo na kraju završiti sa manje više istom stvari. I možda je upravo to ono što nam treba.

„Ukrajina mora u NATO“, uzviknuo je pre nekoliko meseci DŽordž Buš. Jedan deo Evrope to je odmah, na samitu NATO-a u Bukureštu, zdušno podržao, drugi deo Evrope bio je vrlo skeptičan. Ovi prvi sada se smrzavaju, ovi drugi još imaju kakve-takve zalihe gasa.

Iz Arhive NSPM-a (01.08.2006)

"Za ono što Izraelu tolerišu, izbegavajući čak i mlaku verbalnu osudu u Savetu bezbednosti, nama bi bacili atomsku bombu" – to je, otprilike, reakcija srpske javnosti.

Rusija, nasuprot očekivanjima, preživljava čitav dvadeseti vek, mada na ivici ponora. Čak je nije uništila ni nesreća kakva je bila Revolucija. Rusko i nerusko stanovništvo zadržavalo je nužno jedinstvo države i uzdiglo je u rang prvorazredne sile.

Nije nikakva tajna da Rusija radi na tome da uveća i konsoliduje sopstveni uticaj u Ukrajini. Rusini su na takvom strateškom mestu da bi njihovo odvajanje moglo praktično uništiti izglede već oslabljene Ukrajine da održi političko jedinstvo.

Nuđenje nuklearnog kišobrana Izraelu je neznatno skraćena verzija kampanjskog obećanja Hilari Klinton, prve suparnice Baraka Obame, sada imenovane za državnog sekretara. Ona je otvoreno izjavila: „Iran mora da zna da bi napad na Izrael izazvao snažan odgovor.“

Za sada samo deklarativna osuda nasilja navela je mnoge da pomisle kako bi, da je kojim slučajem Kongo na Balkanu ili Bliskom Istoku, a ne u Africi, reakcija međunarodne zajednice pritisnute opštim zgražavanjem bila brža.

Bilo je sramotnijih izbora za Nobelovu nagradu za mir od ovogodišnjeg laureta, ali ne i nelogičnijih. Iako zvanično poznat po dugoj karijeri posredovanja u svetskim konfliktima, u skorije vreme Marti Ahtisari najpoznatiji je po svojoj pogubnoj ulozi u pripremi nezavisnosti Kosova.