Било да је била испровоцирана или да је резултат хватања у клопку, лудорија председника Сакашвилија је већ САД коштала милијарду долара, а да рачун још није затворен.

Ова интервенција, после две деценије тихог пропадања армије, руском војном врху показала је како слабости противника тако и сопствене недостатке. Грузијска интервенција важна је вежба пред расплет који ће уследити у Украјини.

Стари континент је подељен око тумачења кризе у Грузији. Много озбиљнија је, међутим, најава да се Москва, по угледу на Вашингтон, окреће сопственим интересима

Русија, већ годинама, чак и пошто је кренула путем опоравка под Владимиром Путином, покушава да „смири лопту“, избегавајући колико је год то могуће, трајно заоштравање односа са Западом.

Данас је грузијски председник Михаил Сакашвили најусамљенији човек на свету. У есхатолошком смислу он је напуштенији и од Садама Хусеина у тренутку док бившег ирачког председника, уз увреде и псовке, воде на вешала.

Како и када доћи до независности био је заправо проблем Европе. Американци су покренули тему, а Европљани су је на КиМ спровели у дело – сада игру води Русија.

„Неоконзервирани“ републикански одговор на одбијање Русије да поступа по унапред одређеном сценарију и да устукне пред „уни-силом“ био је толико имбецилан да је разорио сав онај труд утрошен у испирање америчких мозгова.