Годину дана после кризе око избора председника, Турска је поново у превирању. Суочене са све агресивнијим деловањем исламистичке владе, секуларне структуре су кренуле у одбрану Ататурковог наслеђа.

Пошто су одбацили "поједностављени" Споразум, толико збркан да је председник владе Брајан Ковен морао да призна како није успео да га прочита до краја, Ирци су, према једном европском посланику обновили успомену на "популистичку демократију".

Током претходних неколико недеља, пажња публике била је усмерена на недавне разноврсне геополитичке догађаје, те ће завршетак словеначког председавања Саветом ЕУ 1. јула остати скоро непримећен, у односу на позадину.

На почетку 21. века окрњени совјетски хартланд поново је био повод за расправу, прекинуту Октобарском револуцијом, о будућности Русије и њеног односа према Европи и Америци. На крају 20. века симболично се у Русију вратила емиграција која је пружила подлогу за препород у 21. веку.

Један од одговора на захтеве савременог света јесте успостављање светског управитељства, заправо неке врсте светске владе која је надлежна за решавање међународних проблема. Ова форма владавине не захтева светску државу па тако и не нарушава суверенитет националних држава. 

Таква „незахвалност“ коју је ирски народ показао према европским политичким елитама могла би се нама у Британији учинити сасвим природном, пошто се она тако блиско подудара са осећањима већине људи овде. 

Иако географски, културно, етнички и верски далеко од бивше Југославије, Ирак је, као и Босна, вештачка држава са много етничких подела. Баш као и у Босни, политички исправни Западни доброчинитељи желели би јачу централну власт у Ираку.

Напад на Иран може само одложити америчке проблеме јер је платни дефицит САД 2007. достигао билион долара и већи је од дефицита свих осталих држава заједно. Чим долар изгуби статус резервне светске валуте, биће то крај САД у њиховом садашњем виду.

Широко распрострањено уверење о Европској Униј и као мултикултурној заједници, насталој на темељима антифашизма, суштински је супротна пројекту Трећег Рајха и нацистичке Немачке, са којима нема ничег заједничког. Видећемо да то није баш у потпуности тачно.

Кина је велики играч када су у питању Иран и Северна Кореја, и Кинези брину да ће нови притисци ускоро стићи из Вашингтона у вези са обе ствари. Свакако су у праву што се тиче Ирана, а лако би могли да буду у праву и у вези са Северном Корејом.