Bilo je dobro što je Gorbačov bio slab političar

(El pais)

Svet gleda u Berlin danas kada grad slavi 20 godina od pada Zida. Ali Leh Valensa, čovek koji je vodio poljski sindikat Solidarnost, tvrdi da je kolaps komunizma započeo u poljskim brodogradilištima, a da su «dezerteri» iz Istočne Nemačke doveli u opasnost krajnji uspeh.

Lista zvanica na proslavi pada Zida impresionira. Da li je čast biti na njoj?

Prvi zid je srušen 1980. u poljskim brodogradilištima. Pad Berlinskog zida je doneo lepe fotografije, ali sve je počelo u poljskim brodogradilištima.

Bilo je i drugih pokušaja pobune protiv SSSR: Mađari 1956, Česi 1968. godine. Solidarnost je pobedila tamo gde drugi nisu uspeli?

U brodogradilištima smo pokušali da upotrebimo strategiju komunista protiv komunista. Organizovali smo ljude (uključujući radnike iz drugih sektora), i dobili smo pomoć iz drugih zemalja. Papa Jovan Pavle II je igrao najvažniju ulogu, pokrenuo je kolektivnu molitvu ne samo u Poljskoj, nego i van nje. Otkrili smo da nas ima na milione, i prvi put komunisti nisu bili u stanju da pripreme veću manifestaciju nego što je bila naša. Rezultat toga je bio da su se osetili slabim, i to je bio važan faktor za njihov poraz.

Zaista ste verovali da će SSSR ostati skrštenih ruku i dozvoliti da budu poraženi evropski komunistički režimi?

Mi smo pobedili komunizam i Istočni Nemci su počeli da beže preko ambasada drugih zemalja. Zbog njih je pao Berlinski zid. Brinulo me je da će Gorbačov odlučiti da blokira taj masovni egzodus i da tako uništi našu pobedu. Bila je to opasna igra. Ali, bilo je dobro što je Gorbačov bio slab političar, i sve je izašlo na dobro.

Prošle nedelje, DŽordž Buš, Kol i Gorbačov, sastali su se u Berlinu i razgovarali o kraju hladnog rata. Da li je pritisak Zapada bio razlog da Gorbačov ne zaustavi taj egzodus Istočnih Nemaca?

Oni se predstavljaju kao očevi nemačkog ujedinjenja, ali ustvari su bili samo slučajni očevi pada Zida, i bili su primorani da deluju pod pritiskom masa.

Zašto ih je taj pad iznenadio?

Zato što su pravi političari. Političari sve uzimaju u obzir; broj tenkova, raketa, oružja. Što je političar oprezniji, time više je pad Zida izgledao nemoguć. Ali, revolucionari misle drugačije.

Kako?

Bilo je mnogo promena u okviru SSSR-a, u samom njegovom vođstvu, sa vođama na samrti koji su umirali jedan za drugim. Ta situacija je morala da dovede do određene nestabilnosti. U isto vreme, počeli smo da pokrećemo mase, i Gorbačov nije znao šta da radi. Nije imao drugu mogućnost nego da prihvati stvari onako kako su stizale. Profesionalni političari nisu bili u stanju da to vide.

Mnogi to vide na drugačiji način. Na primer, Amerikanci, koji smatraju da je odlučujući bio govor Regana, «Srušite taj zid», (govor u Berlinu, kada se obratio Gorbačovu). Ili Rusi, koji sve pripisuju sebi zbog perestrojke.

Obični ljudi iz Nemačke, Rusije i SAD su nam iskazali više podrške. Ali, političari igraju sa sećanjem na događaje. Zato sada kad vidim slike Buša, Kola i Gorbačova pod motom «tri oca rušenja Zida», to mi se čini više pitanje sreće nego ičega drugog. Oni su jednostavno ispunili želje koje su ljudi izrazili.

Da li se te želje danas jesno vide u Poljskoj ili u Nemačkoj?

Da mi je neko rekao, pre nego što sam započeo borbu, da ću jednog dana doživeti da Poljska bude u EU kao što je to danas, ne bih mu verovao. Ali čak i tako, kad pogledam u nazad i vidim sve propuštene prilike, ne osećam se zadovoljnim.

Na koje propuštene prilike mislite?

Demokratija se sastoji iz tri komponente. Jedna je da zakon brani pluralne principe. Druga, da ljudi imaju koristi od tih zakona. Treća, da novčanik ljudi bude dooljno veliki kako bi imali koristi od demokratije. U Poljskoj imamo zakonske temelje demokratije, ali, nismo pokazali da smo stručnjaci da sve to iskoristimo. A stanje u našim novčanicima je sve gore i gore.

Zašto Solidarnost nije nastavila kao politička snaga u Poljskoj, pošto je pokrenula mase koje su srušile komunizam?

Čovek ne može jednostavno da smeni jednu vlast drugom. Naš cilj nije bio da smenimo komunizam, već da razvijemo nešto više od toga. Delovao sam protiv sopstvenih interesa, nisam više imao mnogo vremena da igram ulogu «velikog Valense». Nisam hteo da se moje ime izjednači sa imenom Kim Il Sunga ili Lenjina.

Preveo Branislav Đorđević