Početna strana > Rubrike > Savremeni svet > In memoriam Velko Vlkanov - otišao dočekavši naslednika
Savremeni svet

In memoriam Velko Vlkanov - otišao dočekavši naslednika

PDF Štampa El. pošta
Vladimir Kršljanin   
utorak, 29. novembar 2016.
Prof. dr Velko Vlkanov (1927-2016)

Samo dan posle velikog Fidela, preselio se u večnost i Velko Vlkanov, možda danas najveći prijatelj Srbije u bratskoj pravoslavnoj Bugarskoj, nastavljač Georgi Dimitrova, „jedan od poslednjih idealista u politici“, kako je javio bugarski „Blic“.

Velko Vlaknov je bio poznati bugarski političar, socijalista. Doktorirao je pravne nauke u Lajpcigu, bio profesor univerziteta, radio u Institutu za državu i pravo Bugarske akademije nauka i bio predsednik Bugarskog komiteta za ljudska prava. Četiri puta je biran za poslanika u parlamentu (poslednji put 1997-2001). Na prvim višestranačkim izborima za predsednika republike 1992. godine, zauzeo je drugo mesto (iza Želje Želeva), osvojivši 2,5 miliona glasova. Da je tada pobedio, verovatno bi istorija Balkana izgledala drugačije, a Bugarska danas ne bi bila članica NATO. Bio je predsednik Bugarskog antifašističkog saveza i predsednik fondacije „Georgi Dimitrov“, autor više knjiga. Pre samo nekoliko dana, 19. novembra, izabran je i za počasnog predsednika Međunarodne federacije boraca antifašističkog otpora, na njenom 19. kongresu u Pragu.

Poslednjih decenija, srpska javnost je najčešće čula za Velka kao za ličnost koja je u svakoj prilici osuđivala NATO agresiju i veličala naš otpor, a pre svega smo ga ovde videli kao osnivača i kopredsednika Međunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Miloševića (danas – Međunarodni komitet „Slobodan Milošević“, www.milosevic.co ). Još pre nego što je Milošević bio uhapšen, Velko je nepogrešivo shvatio istorijsku poentu i odlučio da se međunarodna podrška Slobodanu Miloševiću mora organizovati na istim principima kao podrška Georgi Dimitrovu, kome su nacisti organizovali lažno suđenje za paljevinu Rajhstaga koju su sami počinili.

Po pitanju Slobodana Miloševića, Velko se poslednji put oglasio ovog leta, kada je u dnevnom listu «Duma» napisao i sledeće:

            „24. marta 2001. godine, na prvom zasedanju Evropskog mirovnog foruma u Berlinu, predložio sam da bude stvoren Međunarodni komitet za odbranu Slobodana Miloševića. Za samo nekoliko minuta, deklaraciju o stvaranju komiteta potpisalo je oko 40 istaknutih ličnosti iz Nemačke, Rusije, Ukrajine, Belorusije, Poljske, Češke, Grčke. Na predlog ruskih prijatelja imao sam čast da budem izabran za predsednika novoosnovanog komiteta. Nekoliko puta sam ga posetio u zatvoru – jednom u Beogradu i dva puta u Hagu. I uvek sam ga zaticao – moralno uzvišenog i sa savršeno nesalomivim duhom. Bolje je od svih znao istinu i bio je duboko ubeđen da će ona na kraju pobediti. Bio je moralni div, kome su sudili moralni patuljci. Očigledno je da sudije Haškog tribunala i nisu bile sudije, već najamne ubice. Po naredbi zlih sila NATO, oni su ubili čoveka, koji nije imao nikakvu krivicu. Cela ekipa Haškog tribunala treba da se nađe pred običnim krivičnim sudom sa optužnicom za ubistvo sa predumišljajem. Sve presude nezakonitog Haškog tribunala se moraju ukinuti kao nezakonite. Savest sveta želi pravdu ne samo za Miloševića, nego i za samu sebe.“

Od 2001. bili smo u neprekidnom kontaktu. Krasile su ga asketska skromnost, nepokolebljivi moral i snaga volje, britki um i pero. Bio je iskreni rodoljub i internacionalista, koji je život posvetio borbi za društvenu pravdu. Oni koji ne znaju kako to izgleda sa takvim čovekom biti drug, što znači i saborac, neka zamišljaju. Nema ništa lepše. Onda budeš srećan i ponosan što si čovek.

Naš Velko se nije brinuo samo za Miloševića. Do poslednjeg dana se uvek živo interesovao za srpski narod i nije gubio nadu da smo se, imajući u vidu naš istorijski heroizam, pod zapadnim uticajem našli samo privremeno. Pogađala ga je sudbina Miloševićeve porodice, rasute po svetu. Obraćao se našim vlastima sa molbom da se to ispravi.

Već više od godinu znao sam, jer mi je sam priznao, da broji poslednje dane. Srce oslabilo, stentovima prošao «rok trajanja», a godine i ukupno stanje nisu više hirurgiji davale šansu. Ali nije nimalo klonuo duhom. Kako dolikuje velikom čoveku, revolucionaru, pratio je sve događaje, na njih aktivno reagovao i pisao, sve do poslednjeg daha. Više od 30 angažovanih tekstova u novinama u poslednjih godinu dana.

Mislim da je veliki Velko preminuo srećan ili bar ispunjen nadom. Sa stranica lista „Duma“ obratio se 19. oktobra svojim sunarodnicima apelom pod naslovom „Bugari! Glasajte svi do jednog za generala Radeva!“. I general Radev je izabran, ubedljivo, a Bugarska je dobila priliku za popravni. Nije 1992. izabrala Velka Vlkanova, ali je 2016. izabrala Rumena Radeva!

Autor je predsednik Pokreta za Srbiju

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner