.jpg)
| Savremeni svet | |||
Kraj međunarodnog prava? |
 |
 |
 |
| petak, 07. novembar 2008. | |
|
28.10.2008. The Nation (SAD) Dok stari režim broji svoje poslednje dane, pomalja se jedna nova Bušova doktrina, koju treba zadaviti još u kolevci. Kao i izvorna Bušova doktrina – ona koju Sara Pejlin nije umela da imenuje, a koja je predviđala preventivne vojne akcije protiv pretnji u nastajanju – ova takođe odbacuje međunarodno pravo insistiranjem da Sjedinjene Države imaju prirodno pravo na prelazak međunarodnih granica u „poteri“ za bilo kim ko im nije po volji. Ovo se već primenjuje u Pakistanu a ove sedmice je i Sirija bila na meti. Da li je Iran sledeći? Uzmimo prvo Pakistan. Mada je nominalni saveznik, Pakistan je bio meta bar devetnaest vazdušnih napada od strane bespilotnih letilica CIA, koji su uzrokovali smrt na desetine Pakistanaca i nekih Avganistanaca u plemenskim područjima koje kontrolišu pro-talibanske snage. Nedavno je Njujork tajms objavio listu i mapu svih devetnaest napada u članku koji opisuje napade letilicama „Predator“ preko avganistanske granice. Svi ti napadi dogodili su se od avgusta do sad. Tajms primećuje da se, unutar američke vlade, komanda američkih Specijalnih snaga i njene pristalice zalažu za još agresivniju upotrebu ovih jedinica, uključujući i kidnapovanje i ispitivanje onih za koje se sumnja da su vođe Talibana ili al-Kaide. I, mada je predsednik Buš u julu potpisao naredbu koja omogućava ulazak američkih komandosa u sam Pakistan, sa ili bez dozvole vlade u Islamabadu, zasad se samo takav jedan upad desio, i to 3. septembra. Američki upad u Siriju 26. oktobra je na sličan način pogazio sirijski suverenitet a da se nije ni trepnulo. I, mada je Pentagon prvobitno demantovao da su u napad bili uključeni helikopteri i komandosi na terenu, upravo se to i desilo. U napadu je navodno ubijen Badran Turki Hišan al-Mazidih, Iračanin koji je krijumčario strane borce u Irak preko Sirije. Vašington post je o ovome ushićeno pisao u redakcijskom komentaru: „Čak iako nedeljni napad, čiji je cilj bio jedan od glavnih operativaca al-Kaide, posluži samo kao upozorenja g. Asadu da Sjedinjene Države više nisu spremne da poštuju suverenitet jednog kriminalnog režima, to će već biti dovoljno.“ Zar je stvar zbilja tako prosta? Jednostavno reći: mi proglašavamo vaš režim kriminalnim, tako da ćemo vas napasti kad god hoćemo? U reportaži o napadu unutar sirijske teritorije koju su napisale En Skot Tajson i Elen Nikmajer, Vašington post nagoveštava da ovaj napad diže prekograničnu poteru na nivo doktrine: „Argument vojske je da se 'možeš pozivati na suverenitet samo ako si u stanju da ga primeniš', kaže Entoni Kordsmen, vojni analitičar Centra za strateške i međunarodne studije. 'Kada se ima posla sa državama koje ne održavaju svoj suverenitet i postaju faktičko utočište [za teroriste – prim. prev.], jedini način na koji se s njima može nositi je putem ovakve vrste operacije,' dodao je on.“ Sa svoje strane, Tajms širi spisak mogućih meta sa Pakistana i Sirije na Iran, pišući (u članku na naslovnoj strani kojeg su pisali Erik Šmit i Tom Šenker): „Zvaničnici administracije su odbili da govore o tome da li bi ova nastajuća primena samoodbrane mogla da dovede do udara na kampove u Iranu koji se koriste za obuku šiitskih 'specijalnih grupa' koje se bore protiv američkih vojnih i iračkih bezbednosnih snaga.“ Ovo je, naravno, već živa opcija, pogotovu otkako se počelo sa povećanjem broja američkih snaga u Iraku u januaru 2007, kada je predsednik Buš obećao da će udariti na iranske linije snabdevanja u Iraku, dok su se drugi američki zvaničnici, uključujući potpredsednika Čejnija, snažno zalagali za napad na lokacije u samom Iranju, bez obzira na posledice. 24. oktobra sam otišao da čujem Majka Vikersa, Pomoćnika ministra odbrane za specijalne operacije i sukobe niskog intenziteta, koji je govorio u Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku (Washington Institute for Near East Policy – WINEP), jedan pro-izraelski tink-tenk u Vašingtonu. On je s ponosom govorio o ogromnom i rastućem prisustvu ovakvih komandoskih snaga unutar američke vojske, primećujući da je njihov budžet udvostručen tokom Bušove administracije i da će do kraja decenije preko 60.000 američkih vojnika biti deo ovog tajnovitog programa. Evo nekih izvoda iz Vikersovog govora: „Ako pogledate na operativno jezgro naših Snaga za specijalne operacije, imamo oko 15.000 terenskih operativaca – u zavisnosti od toga na koji način ih brojite – od naših Armijskih specijalnih snaga ili naših Zelenih beretki, naših Rejndžera, naših Foka, nekih tajnih jedinica, a nedavno smo pridodali i Komandu specijalnih operacija marinaca ovom arsenalu. Uz dodavanje ovog marinskog komponenta, svaki od ovih elemenata, počev od 2006. pa sve do negde 2012. ili 2013, već povećava svoje kapacitete i sposobnosti, s tim što im je kapacitet već povećan za jednu trećinu. Ovo je najveći rast Snaga za specijalne operacije u istoriji. Kada proces bude bio završen, nesumnjivo je da će biti nekih rupa koje još treba popuniti, ali verujemo da ćemo imati učvršćen komponent Specijalnih operacija u globalnom ratu protiv terorizma. Mislim da će Snage za specijalne operacije, do kraja ove decenije i tokom sledeće, biti i ostati odlučujući strateški instrument... Došlo je do veoma značajnog – oko 40 ili 50 odsto – povećanja u operativnom tempu, koji je naravno dodatno dobio na intenzitetu posle napada od 11. septembra. Bilo koji dan da osvane, naše Snage za specijalne operacije nalaze se u nekih šezdeset zemalja širom sveta, s tim što je njih preko 80 odsto sada koncentrisano na širem Bliskom Istoku, ili zoni odgovornosti Centralne komande Sjedinjenih Država – od kojih je, razume se, većina u Iraku i Avganistanu.“ Obratite pažnju šta je rekao: operišu u preko 60 zemalja. Razume se, sama invazija na Irak 2003. bila je nezakonita i prekršila je međunarodno pravo. Stoga bi neki mogli da kažu da su ovi prekogranični upadi sitnica. Ali oni to nisu. Oni su krupna stvar. Ako to postane standardna američka vojna doktrina, da se svaka zemlja može proglasiti „kriminalnom“ i tako izbugi svoj suverenitet, onda nešto što se zove međunarodno pravo više ne postoji. Kada je Ministar odbrane Robert Gejts upitan o ovome, evo šta je kazao, po navodu gore-pomenutog članka Vašington posta: „'Uradićemo ono što je neophodno da bi zaštitili naše vojnike,' izjavio je Ministar odbrane Robert M. Gejts u svedočenju pred Senatom prošlog meseca, kao odgovor na pitanje o prekograničnim operacijama. Odgovarajući na pitanja, Gejts je rekao da nije stručnjak za međunarodno pravo ali da je pretpostavio da je Stejt department proučio odgovarajuće zakone pre nego što je američka vojska ovlašćena da izvrši takve udare.“ Nije stručnjak za međunarodno pravo? Prepustiće stvar Stejt departmentu? I ovo je čovek za koga savetnici Baraka Obame kažu da treba da ostane na čelu Pentagona u budućoj Obaminoj administraciji?
(Robert Dreyfuss) |
Od istog autora
Ostali članci u rubrici
- Slučaj Varufakis i zabrana slobode govora
- Koliko će rasti američka, evropska, ruska, kineska i indijska, a koliko srpska ekonomija do 2030?
- Slovenački lov na veštice pod krinkom „borbe protiv dezinformacija“
- Umetnost, kensel kultura i geopolitika - tajna "Pikove dame"
- Živimo u doba velike tranzicije iz unipolarnosti u multipolarnost sveta
- TikTok i kraj zapadnog mita o slobodnom tržištu
- Posle napada na Krokus Siti Hol u Moskvi – Povratak terorizma
- Geoekonomija ili „vođenje rata drugim sredstvima“
- "Vouk" fašizam i intelektualna elita
- Kina kao najveća globalna industrijska sila današnjice
Anketa
Republika Srpska: Stanje i perspektive
