Rusija na dobrom putu

Dobar dan poštovane dame i gospodo!

Izuzetno mi je drago što je štampa pokazala ovoliko interesovanje za današnji događaj. Sve vas pozdravljam. Znam da je ovde mnogo novinara iz regiona Ruske Federacije. Trudiću se da prema mogućnosti odgovorim na za Vas najinteresantnija pitanja, i da iznesem, onako kako ih ja vidim, rezultate za odlazeću godinu. Kao i obično, počeću od brojki, one su u potpunosti poznate, ali pred sobom imam najsvežije podatke. Mislim da oni mogu biti interesantni.

I tako, da počnem sa glavnim pokazateljima ekonomskog razvoja: rast BDP (bruto domaćeg proizvoda), a imam kod sebe podatke za period januar–oktobar, iznosi 3,7 odsto. To je nešto manje nego prošle godine, kada smo imali 4,3 odsto, ali želim da skrenem pažnju da, imajući u vidu recesiju u Evrozoni, nivo pada tempa ekonomskog rasta u Sjedinjenim Državama i usporavanje rasta čak i u Kini, u osnovi smatram ovaj rezultat dobrim.

Šta je uticalo na sniženi tempo rasta u tekućoj godini? Prvi uzrok sam već rekao: to je opšti pad brzine rasta svetske ekonomije i čak recesija u jednom od vodećih centara, u Evrozoni, a drugi je već naš unutrašnji problem, koji je pre svega povezan sa lošom žetvom. Kod nas je prošle godine prinos žitarica bio 90 miliona tona, ove godine nešto više od 74 mln. tona. To se u određenoj meri odrazilo i na stepen inflacije i zasigurno zakočilo tempo ekonomskog rasta u trećem i četvrtom kvartalu. Ali u celini, ponavljam, rezultat mi se čini zadovoljavajućim.

Što se tiče inflacije, vi znate da je ona prošle godine bila najniža za proteklih dvadeset godina. To svakako treba da bude razlog da se ponosimo, jer smo se već duže vreme borili protiv inflacije i nastojali da je suzbijemo. I dobili smo rezultat. Ove godine (17. decembra) ona je neznatno porasla do 6,3 odsto i, kao što vidite, praktično se nalazi u istim okvirima.

Prošle godine imali smo industrijski rast od 4,7 odsto, a u ovoj godini 2,7 odsto, što je praktično dva puta manje. To nas, naravno, ne može radovati. Ali istovremeno uliva optimizam činjenica da se investicije u osnovni kapital faktički nisu promenile, čak su se neznatno i uvećale. Prošle godine je to bilo 8,3 odsto, ove 8,4 odsto. A naročito raduje rast prerađivačke industrije, koji je bio znatno povećan – do 4,4 odsto. Nadam se da je ovo takođe rezultat promišljenog pregalaštva Vlade Ruske Federacije.

Slede socijalna pitanja. Prosečna neto plata u 2011. godini bila je 23.369 rubalja, a u novembru tekuće godine već 27.607 rubalja. Ako je prošle godine rast sačinjavao 2,8 odsto, ove godine je rast 8,8 odsto. To je dobar pokazatelj.

Drugi socioekonomski pokazatelj, veoma važan, kako za našu zemlju, tako i za bilo koju tržišnu ekonomiju – to je nivo nezaposlenosti, situacija na tržištu rada. Nivo nezaposlenosti, prema metodologiji Međunarodne organizacije rada (MOR) kod nas je prošle godine iznosio 6,6 odsto. U stvari, mi smo i ovu godinu započeli od tog pokazatelja 6,6 odsto, a u novembru ove godine imamo već 5,3-5,4 odsto. To je dobar pokazatelj, jedan od boljih među razvijenim ekonomijama sveta. Broj zvanično registrovanih nezaposlenih je jedan procenat.

Postojeći realni novčani prihodi stanovništva prošle godine kod nas su porasli na 0,8 odsto, a ove godine na 4 odsto. Sa čime je to povezano, to je poznato: povezano je sa oštrim povećanjem novčanih prihoda vojnih lica, zatim vojnih lica unutrašnje vojske, kao povećanjem novčanog dodatka u sistemu MUP. Takođe je povezano sa povećanjem penzija penzionerima za 60 odsto. U društvenom sektoru takođe su neznato porasle plate. Između ostalih – i nastavnicima i univerzitetskim profesorima. Tu je i određeni rast u zdravstvu, među srednjim medicinskim osobljem, kao i među specijalistima. Sve ovo je dovelo do ovog rezultata. Rezultat je, prema mom mišljenju, dobar. Rast od 4 odsto je značajan rast.

Iznos starosne penzije koji je kod nas bio 8.876 rubalja porastao je na 9.810 rubalja u oktobru tekuće godine. Iznos socijalne pomoći takođe je porastao, ali nažalost ostaje i dalje veoma nizak: sa 5.200 rubalja porastao je na 5.942 rublje, no to je ipak socijalna pomoć.

Na kraju imamo još jedan pokazatelj – porodiljski dodatak. Ja ga stalno spominjem jer je ranije povodom ovoga bilo mnogo pitanja da li ćemo ga indeksirati. Želim još jednom da potvrdim: mi ga trenutno indeksiramo i nastavićemo to da radimo. Ako je prošle godine porodiljski dodatak iznosio 365.698 rubalja, on u ovoj godini trenutno iznosi 387.640 rubalja, a 1. januara 2013. iznosiće 408.961 rublju.

Ako se vratimo na ekonomiju, raste i kapitalizcija bankovnog sistema. Ono što je naročito lepo čuti, rastu uplate građana Rusije u naš bankovni sistem, u naše finansijske ustanove. Godišnji rast činio je 19,6 odsto, što u brojevima iznosi 13.100 milijardi rubalja.

Imamo i pozitivan saldo trgovinskog bilansa. Prošle godine je on iznosio 198,2 milijardi, a u ovoj godini 164,6 u periodu januar-oktobar. Smatram da na godišnjem nivou ne bi trebalo da bude manji nego što je to bio prošle godine. Razume se, brojevi koje sam izneo su preliminarni podaci, koji će se konačno obračunavati u prvom kvartalu sledeće godine.

Naravno, ovo je u značajnoj meri povezano, ne toliko sa povoljnom spoljnoekonomskom konjunkturom, što je istina, ali i sa svrsishodnim delovanjem Vlade. Na prvom mestu to je stupanje u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Na drugom – potpisivanje Dogovora o slobodnoj trgovinskoj zoni u okviru ZND. Na trećem, zasigurno, osnivanje Carinskog saveza (TS) i Jedinstvenog ekonomskog prostora (EЭP) sa Belorusijom i Kazahstanom, o čemu sam juče govorio na konferenciji za novinare. Rast prometa sa ovim zemljama iznosi 10 procenata, što je veoma dobro. No, ono najvažnije, i to hoću da ponovim pred ovim velikim auditorijumom, jeste da je imamo veoma dobru strukturu uzajamne trgovine sa zemljama Carinskog saveza. Dvadeset odsto čini mašinsko-traktorska proizvodnja, odnosno, kako se to ranije nazivalo – mehanizacija i prateća oprema. To je dobro, jer sa spoljašnjim svetom, van granica Trgovinskog savezam naš udeo u spoljašnjoj trgovini mehanizacijom i opremom iznosi svega 2 odsto (u proseku na sve tri zemlje Saveza). To govori da smo mi jedni drugima odgovarajući i ispravni partneri.

Državni dug ostaje na izuzetno malim iznosima, nešto više od 10 odsto. Od toga spoljašnji dug iznosi svega 2,5 odsto i ovde se malo šta izmenilo. Prema ovom pokazatelju, mi smo u najboljem položaju među svim razvijenim ekonomijama sveta.

Devizne rezerve Centralne banke su porasle, prošle godine iznosile su 498,6 milijardi dolara, u ovoj godini, 7. decembra, iznosile su 527,3 milijarde dolara. Rezervni fond je takođe porastao, i to značajno: u dolarskoj protivvrednosti iznosio je 25,2 milijarde dolara, a danas iznosi 61,4 milijarde američkih dolara. Fond nacionalnog blagostanja ostao je praktično ranijim okvirima: bio je 86,8 milijardi, a porastao na 87,5 milijardi.

Želim da ukažem da, ne obazirući se na naše problem, a sigurno ćemo ovde govoriti o našim problemima, kojih imamo dovoljno, dakle svejedno želim da ukažem na stabilnost državnih finansija.

Veoma važno rešenje na koje želim da ukažem, a koje je donela Vlada, jeste uvođenje takozvanog „budžetnog pravila“, to jest izdvajanje prihoda federalnog budžeta i njegovo korišćenje u tekućim rashodima samo do određenog nivoa vrednosti barela nafte. Za 2013. godinu ovaj nivo smanjenja biće 91 dolar za barel. Ovo je, uzgred budi rečeno, veoma oštro pravilo. I drugi deo ovog pravila sastoji se u tome što smo se sporazumeli da ne trošimo novac iz rezervnih fondova do ostvarenja određene akumulacije sredstava u tim fondovima. Sve ovo uticalo je da naš budžet bude veoma strog, ali ostvariv, i to, zajedno sa rastom rezervi, kako rezervi Centralne banke, tako i rezervi Vlade, govori o tome da vodimo uravnoteženu i izuzetno urednu finansijsku i ekonomsku politiku.

Ali naročito se ponosimo, naravno, pokazateljima nataliteta – najboljim za proteklih 20 godina, kao i niskim nivoom smrtnosti, takođe najnižim za proteklih 20 godina. To govori da su ljudi počeli drugačije da planiraju svoj život, da su raširili horizont za planiranje svojih porodica. Ovo govori da se kod ljudi u osnovi, uprkos svim problemima kojih kod nas ima dovoljno, ipak rađa osećećaj pouzdanja u ono što će se događa, što mi činimo, što se dešava u zemlji. Naveo sam cifre o rastu prihoda i socijalnog standarda. To takođe, prema mom viđenju, ima izvesan značaj, i to suštinski. Pogotovo, kada se na to dodaju specijalne mere podsticanja nataliteta i povoljnih demografskih procesa.

Vi znate da i pored toga što sam naveo iznose porodiljskog dodatka, kod nas je uveden čitav program podrške ženama koje su denele odluku da imaju dvoje ili više dece. A od sledeće godine, smatram da je već u prvom kvartalu Vlada dužna da sprovede program podrške porodicama u kojima se bude rađalo troje ili više dece. Od 50 regiona Ruske Federacije, u onim, u kojim smo tokom više godina uočili negativnu demografsku sliku (to je severo-zapad zemlje, deo Povolžja i Daleki istok), ljudi će dobijati dodatnu mesečnu pomoć u nivou minimalne potrošačke korpe za svako dete.

To je ono što sam želeo da kažem na početku. Na tome ću završiti svoj monolog. Znam da zasigurno imate mnogo pitanja, inače ovamo ne biste došli. Započnimo stoga direktan dijalog.

(Tekst predstavlja uvodno izlaganje predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina na godišnjoj konferenciji zaštampu. Sa ruskog preveo Marko Pajčin.)