Народна странка је наследник зеленашке идеологије мутиране комунистичком свијешћу. Наиме, док су се Зеленаши борили за посебност српске Црне Горе унутар заједничке државе, НС брани Црну Гору чак и када је она изразито анти-српска.

Црногорци љубе ланце, јер само уз неприкосновену базу Систем може да неограничено шири своју моћ. Најсгирунији ослонац БРЦГ Система није 32% Срба, 5% Албанаца, колико 43% Црногораца. Од избора до избора, постоји ритуална опсесија у дужности Црногорца да се поклони свом лидеру.

У вријеме стварања нових држава језици се не дијеле, него множе. Најмлађа држава Европе са најмлађим, прописаним језиком је Црна Гора. Којекако се односити према језику значи и мислити којекако: нетачно, приближно, неистинито, писао је Лав Толстој.  

Ацо Ђукановић (премијеров брат) је купио право на 7.637 квадратних метара државног земљишта на којем се налази зграда подгоричке полиције. За атрактивну локацију лицитирали су Мехмед Коларевић (премијеров бивши зет) Томислав Челебић (премијеров кум и ортак), Дака Давидовић (премијеров пријатељ).

Новобалканске ратове тумачи и немачки мислилац Клаус Тевелајт: „Оно што је овај рат спроводио идеолошким и оружаним насиљем, јесте принудан културни идентитет, религија или етнос, из чега после следи захтевање нових граница у новим националним државама.“

Осамостаљењем Румуније добри односи између две државе и народа и унутар србијански односи међу етничким Србима и Власима увек су били пријатељски. Све до настанка орвеловског „говора љубави“ када одједном Савет Европе доноси декларацију по којој су Власи најдискриминисанија мањина у Европи.

У уџбенику географије из времена краља Николе пише да су Црногорци по народности Срби и да су истовремено део „црногорског политичког народа“ (данашњим речником пуним туђица речено – нације) у који спадају сви становници Црне Горе не само Срби.

Очигледно је на „идеолошкој сцени“ Црне Горе дошло до смене генерација. Уместо „оногa“ што се код нас још увек зове национализам, дошли су нови „млади и лијепи“, oбразовани и заиста верзирани у „европске стандарде“. Прави идеолошки тренд-сетери.

У Црној Гори никада није дошло до (изборне) смене власти. Да би један поредак био демократичан, мора се догодити и да изборе изгуби онај ко има сву извршну власт, принуду силе, државне медије, фискалну политику у својим рукама.