Početna strana > Debate > Srbija i Crna Gora > Vučićev poziv Milu da poseti Beograd ili „normalizacija nenormalnog“
Srbija i Crna Gora

Vučićev poziv Milu da poseti Beograd ili „normalizacija nenormalnog“

PDF Štampa El. pošta
Dejan Mirović   
četvrtak, 18. jun 2020.

Predsednik Srbije Vučić je 6. juna 2020. u intervju za TV Prva izjavio da će pozvati predsednika Crne Gore Đukanovića u posetu kada prođu izbori.Poziv je usledio samo par nedelja nakon hapšenja vladike Joanikija i još 8 sveštenika u Nikšiću, upotrebe sile u Pljevljima, Nikšiću, Andrijevici, prebijanja maloletnika i žena iizvođenja vojske iz kasarni. Takođe, poziv Đukanoviću je usledio nakon podizanja optužnog predloga ODK u Nikšiću u kojem se zahteva kazna zatvora za vladiku Joanikija i irodovskog pokliča crnogorskog predsednika na konfenciji za štampu na Cetinju od 18. maja. On se tada zavetovao da će stvoriti crkvu za nacionalne Crnogorce i primeniti srednjovekovni Zakon o slobodi vjeroispovijesti kojim se otima crkvena imovina.

Samo dva dana posle Vučićevog poziva barska policija upada u parohijski dom sa namerom  da uhapsi sveštenike utom gradu. Okupljeni narod je to sprečio. Dan posle toga u Ulcinju policija u pet ujutru privodi mladog sveštenika Smiljića (pred njegovom maloletnim ćerkama) samo zbog učestvovanja na litiji u Baru. Uprava policije podnosi 5. juna krivičnu prijavu protiv uglednog barskog sveštenika Zekovića.

Desetog juna, uz angažovanje Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), bez izdavanja pismenog upozorenja, u ranim jutranjim časovima ruši se mali parohijski dom za monahinje pored crkve Svetog Vasilija Ostroškog u okolini Ulcinja. SAJ opokoljava lokaciju, dok hrabri ulcinjski vernici zvone ispred crkve. Rušenjem se pravoslavnim vernicima u Ulcinju, koji su u manjini u tom gradu, šalje poruka da su građani drugog reda.

Ministarstvo održivog razvoja i turizma izdaje saopštenje o navodno narušenoj ambijentalnoj celini manastira, iako je oko njega samo pusta površina. Predsednik  Narodne skuštine Brajović, inače pripadnik nekanonske CPC, istog danau bogoboračkom delirujumu poziva na rušenje „nelegalnih“ crkava širom Crne Gore (ne i nelegalnih objekata ostalih verskih zajednica).Đukanovićeva vlast, pritom, nije ni pomislila da srušinelegalno izgrađeni višespratni hotelu Ulcinju u vlasništvu Nasera Keljmendija koji je na Interpolovoj poternici. Takođe, dan posle divljačkog rušenja konaka za monahinje, ODK u Ulcinju uz konsultaciju sa lokalnom Upravom policije, podnosi krivičnu prijavu protiv 82-godišnjeg mitropolita Amfilohija.Istog dana je uhapšen starešina Sabornog hrama u Podgorici, sveštenik Dragan Mitrović. Četrnaestog juna uvečepolicija nakon litije upada u Hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici radi hapšenja sveštenika Šljivačanina. U Budvi je iste noći priveden sveštenik Radović, u Pljevljima je u stanicu policije pozvan sveštenik Janjić i profesor Strunjaš, u Danilovgradu je priveden sveštenik Ćalić, u Bijelom Polju sveštenik Pejić. Šesnaestog juna Đukanović poručuje na konferenciji za štampu da će stvoriti novu crkvu bez obzira što je ateista. Dan kasnije policija prebija predsednika opštine i crkvene opštine Budva Carevića, zajedno sa njegovim saradnicima u zgradi opštine Budva.

Srpski predsednik nije povukao poziv Đukanoviću nakon ovakvog divljačkog i bogoboračkog antipravoslavnog delirijuma. Naprotiv, on upadljivo izbegava da govori o rušenju crkvenih objekata i hapšenju sveštenika u Crnoj Gori (''ne znam šta da kažem'') , ali istovremeno oštro komentariše antisrpske natpise na tviteru anonimnih hrvatskih navijača.

Njegov karikaturalni ministar spoljnih poslova Dačić traži reakciju međunarodne zajednice zbog presude Višeg prekršajnog suda u Zagrebu u vezi sa pokličima muzičara Tompsona,  ali to ne traži zbog rušenja crkvenih objekata i hapšenja sveštenika u Crnoj Gori.

 

Dakle, uprkos tome što se Đukanović ponaša kao “akcioni komesar“ iz Nemačke 30-tih godina prošlog veka, koji prema definiciji Karla Šmita rastura pravni i kanonski sistem pod izgovorom uvođenja reda, on i dalje ima privilegovan status u Beogradu. Jedini uslov za Đukanovićevu posetu je očigledno, samo da ona ne bude u predizbornoj kampanji, jer među glasačima on izaziva najveći odijum u Srbiji. Za elite na vlasti u Srbiji je Đukanović sa druge strane, rado viđen gost.

Vučićevim pozivom Đukanoviću da poseti Beograd normalizuje se nenormalno. Na taj način Đukanoviću se daje legitimitet u međunarodnoj zajednicii status navodno civilizovanog regionalnog političara, a ne nekoga ko progoni crkvu u XXI veku

Vučićevim pozivom Đukanoviću da poseti Beograd normalizuje se nenormalno. Na taj način Đukanoviću se daje legitimitet u međunarodnoj zajednicii status navodno civilizovanog regionalnog političara, a ne nekoga ko progoni crkvu u XXI veku. Pozivom se ruši i neformalni međunarodni bojkot državnika koji ne žele bilateralni susret sa Đukanovićem zbog njegove povezanosti sa optužbama za međunarodnu kontrabandu. Prema zvaničnom sajtu predsednika Crne Gore http://www.predsjednik.me/, od novembra 2019. Đukanovića su u posetu pozvali samo predsednici malih baltičkih država poznatih po svojoj rusofobiji. Sve ostale posete inostranstvu su bile u sedištima međunarodnih organizacija ili na marginama međunarodnih konferencija, ako se izuzme privatni put u Majami.

 

Od istog autora

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner