Данас је Радован Караџић на суду у Хагу. Док се он и остали позивају на одговорност, била би врхунска иронија ако би се њихови планови за поделу БиХ остварили само зато што је међународна заједница толико заузета да је није брига за то.

Демонизација се спроводи тако што се преко правосудног система БиХ "објективно" процесуирају првенствено Срби, што се медијски интензивно дифузира док се досијеи о злочинима других двију страна углавном задржавају у ладицама. 

После 14 година од завршетка рата радикално је измењен територијални национални размештај и укупна етничка структура БиХ. Све три нације су хомогенизоване и само у Дистрикту Брчко не постоји апсолутна већина.

Чак и Европска комисија тражи од Србије да потврди статут Војводине. Док се од Србије захтева да пренесе надлежности, од РС се захтева да их врати. У једном случају реч је о централизацији, у другом о функционалности, а иста ствар је у питању.

Док се у оба ентитета увелико ломе копља због дилеме да ли понуда ЕУ и САД доноси у наше крајеве “козметичке промјене” или “естетску хирургију”, за Тихића и Купера стварност не постоји. Они се држе правила – да је за љубав потребно двоје.

Заоштравање ситуације у БиХ директна је последица признавања независности Косова од стране Запада. И може се испоставити да ће Вашингтон и Брисел подршку албанским сепаратистима морати платити својим главним чедом – Босном и Херцеговином.

Турска има дугу традицију империјалне дипломатије која је посебно везана за Балкан. А ту је на своме заласку за собом оставила и бројне и виталне територијалне концентрације муслиманских вјерника међу Албанцима, Македонцима и Црногорцима.

Поједине манифестације, од еуфорије на фудбалским стадионима до хармоније на псеудонаучним скуповима, носе недвосмислену поруку – стварни континуитет бошњачке „државотворне мисли“ не треба тражити у овдашњим касабама, већ хиљадама километара даље, у Стамболу на Босфору.

У Федерацији БиХ се противе попису, јер су против тога да се становништво изјашњава по националној и верској припадности. Своје противљење правдају и тиме да се пописом, наводно, не би добила реална слика о становништву.

Читав тај «бутмирски процес» ишао је за најважнијим циљем - да се српска страна приволи да дефинитивно уђе у НАТО. За разлику од хрватске и бошњачке стране, гдје нема оклијевања, једино је још српска страна показивала одређене сумње, уз изјаве да треба питати народ и организирати референдум.