Одавно није написана боља економска анализа са толико података и сувих чињеница.
Свака част аутору и све честитке за сјајан текст.

Само да додам, по ко зна који пут, ништа од овога није случајно и аматерски. Напротив, економско убиство Србије, потпуна пљачка и разарање по свим шавовима, је примарни циљ окупације која је, након петог октобра, доласком квинслинга 2012.године, ушла у финалну фазу.
Дакле, није реч овде о незналицама, несналажењу, промашајима... ради се о планским активностима које се спроводе у свакој колонији модерног доба.

"Према томе, ништа није мање истинито од устаљене тврдње да нас „све хране приватници“ – пре ће бити да ми хранимо сами себе, односно да су радници ти који највише пуне буџет: прво, одбицима на своје зарађене плате, а друго, потрошњом својих доходака на робу на коју се плаћају ПДВ и акцизе."

Нека буде да буџет "не хране приватници, него радници". Ако хоћете да проверите исправност неке тезе, урадите мисаони експеримент, доведите је до екстрема. Шта би, нпр. било ако би се плате у јавном сектору, не смањиле, него дупло повећале? Рецимо да би ти радници дупло више пунили буџет кроз порезе, доприносе, пдв и акцизе (можда би нешто отишло у штедњу). То би, рецимо, коштало буџет око 2 милијарде евра годишње (који не постоје), па би се у буџет и фондове слило 800 милиона евра, а у буџет кроз пдв и акцизе још рецимо 300 милиона. Ко би платио остатак?

@German Ko bi platio ostatak?

Krediti pokrivaju ostatak, to je od 2008. ekonomska politika vlade koja traje i dan danas u ovoj najreformskijoj vladi.

Idealno bi bilo da se razlika pokriva ozbiljnom proizvodnjom i izvozom, ali ta mogucnost se sistematski sprecava od kolonijalnog kartela, koji cini znatnim delom i Germanski trust.
Zar ne, Germane?

Rat sa Javnim sektorom je besmislen. On treba da je na nivou potrebe društva a racionalan. On nije za one koji bi da jurišaju na veliko i više. Za njih je preduzetništvo. Ne može državna služba da bude ulov za one koji bi da budu ekstra plaćeni. Ne želim sad da poredim plate lekara tu i negde drugde ali ipak i kod tog se kod nas često porede zarade državnih i privatnih klinika. Ni ostale zarade nisu manje različite tako da to odmah treba izbaciti. Zarade tu i negde drugde nisu slične ni vodovodaru ni lekaru. Ipak tu ima jedna rečenica da javni sektor nije prevelik već je previše nezaposlenih koji ne uplaćuju ništa za javni sektor. To je samo delimično tačno vezano za nivo nezaposlenosti. Sam broj ljudi u javnom sektoru jeste kod nas prevelik. Previše je u kancelarijama a nikad više računara. Nekad su isto bili brzi sa manje zaposlenih i bez kompjutera nego sad. Kod nas je izgleda običaj da se kupi ili iz donacije dobije komp a onda ajde da ne bude sam zaposlimo nekog da ga čuka.

Све те приче о јавним предузећима занемарују елементарну ствар а то је да постоје три врсте рентабилности: 1.финансијска, 2.економска и 3.друштвена.

Сама финансијска рентабилност (а око ње се врти прича о јавним предузећима) ништа не говори о економској рентабилности дате делатности а још мање о њеној друштвеној корисности и рентабилности. Финансијски најрентабилније су делатности које нису ни економски а још мање друштвено рентабилне - дрога, проституција, трговина људима.

Јавна предузећа, као што им и назив говори, треба да задовољавају јавни, друштвени интерес, и могу, али не морају да буду финансијски рентабилна. Њихова рентабилност је друштвена јер задовољавају одређени ниво цивилизацијски потреба датог друштва. Осим тога ова предузећа омогућавају да предузећа која послују по тржишним принципима буду економски рентабилна па се може рећи да су и она економски рентабилна али на ПОСРЕДАН НАЧИН.

Autor teksta pravi vise logickih a rekao bih i zdravorazumskih gresaka.Ono sto odmah primecujem:
1."Nije veliki udeo zaposlenih u javnom sektoru kada se poredi sa drugim zemljama"
Ovo je kao kada bi se Crvena Zvezda poredila sa Realom: Eto Real za kupovinu igraca trosi 500 miliona, nije onda mnogo ako mi potrosimo 50. Nema veze sto nemamo ni tih 50, kada se podaci uporede to nije mnogo.
2."Budzet se ne puni od privatnika vec od PDV-a koji placaju svi"
Po ovoj logici sto vise ljudi zaposlimo u javnom sektoru vise ce se puniti budzet? Naravno da ne:
Policajac prima platu IZ BUDZETA, kroz PDV se deo te plate vraca u BUDZET, ali samo 20%, dakle budzet je u minusu za 80% njegove plate. Sto se privatnika tice, od zaradjene plate radnika 100% je ostvarena dobit, koja ostaje na ovaj ili onaj nacin u drzavi, a samo po osnovu PDV-a budzet je puniji za 20% te plate.

Слажем се, најзад да неко одговори на очигледну, прљаву лаж.

Odavno nisam pročitao besmisleniji tekst.
I šta kaže, nije javni sektor veliki, nego je realni sektor mali...
Od pamtiveka postoji poslovica - pružiti se prema guberu...
To bi isto bilo kao da neko kaže, ne troše moja deca mnogo, nego ja malo zarađujem...

Citiram:
"Ниједна држава не живи од пореза и доприноса већ од НОВОСТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ која је резултат привредне активности субјеката на њеној територији."

NOVOSTVORENA VREDNOST je roba, njena vrednost se kao sto vam je poznato izrazava novcem a drzava deo te novostvorene vrednosti uzima za popunu budzeta kroz poreze i doprinose.
Dakle, vasa recenica je besmislena i nelogicna, trebala bi da glasi:

SVAKA држава живи од пореза и доприноса НA НОВОСТВОРЕНУ ВРЕДНОСТ која је резултат привредне активности субјеката на њеној територији.

Sto se tice domacih preduzeca koja se sada nalaze u stranim rukama sami ste dali odgovor na to ciji je profit. Nazalost, jedini deo kolaca koji sada drzava moze da uzme od njih je kroz porez.

moramo da prihvatimo jednu cinjenicu ne placamo mi pdv.U sustini ga placamo.Ali mi ga platimo u ceni na kraju.A ta roba od proizvodnje dok dodje do malorodaje svi oni plate pdv.PDV ne obuhvata krajnje potrosasce.Sad ispada po autoru da samo mi placamo pdv.Sto se tice radnika u javnom sektoru koji nesto kupuju i placaju poreze.Od cega oni to rade?od plate naravno.Koje plate.One plate koje su u javnim preduzecim dobili tako sto su ta preduzcea neprofitabilna pa onda moraju subvencije iz budzeta da idu njima.Sto to niste napisali?spominjali se subvencije u GSP.Sta ce subvencije gsp kad je on preduzeca koje pruza uslugu koju naplacuje.E bas zato sto je neprofitabilan i nema ni za keks,a kamoli za platu.Tako da nece bas da bude da se radnici i javna preduzeca njihovi poslodavci satrase da napune budzet.Pre ce biti da ga oni prazne.Ovo me podseca na onu anegdotu kad te siledzija opljacka uzme ti pare pa kaze idemo na pice ja castim.

Slaba analiza.

У мојој фирми има 7 правника(од чега су двоје шефови) на 1300 запослених и кад би узели предмете од адвоката и заступали предузеће у свим споровима можда би нам и фалило људи... Једноставно, време се променило и данас свако жели да тужи јавно предузеће јер је вероватно ЈЕДИНО ту сигурна наплата. Тако да питање вишка није нимало једноставно, јер се у свакој области мора ући у суштину. Друго, и време се променило да би једно ЈП функционисало у складу са законом данас је потребно много више правника и економиста из разлога које можемо назвати очигледним(честе измене закона које слуђују оне који треба да их поштују) док се приватнику толерише непоштовање истих(баналан пример Закон о раду, право на плаћање за прековремено...).

1.
Моја реченица гласи баш како треба да гласи.

Новостворена вредност (или национални доходак или нето друштвени производ) је резултат рада једног друштва у материјалној производњи у одређеном периоду (најчешће у једној години). Утврђује се вредновањем произведених роба и услуга по тржишним ценама и њиховим агрегирањем.

Оно што је битно, та новостворена вредност (или доходак или нето производ) у ЦЕЛИНИ ПРИПАДА ВЛАСНИКУ. У систему колективне, државне својине, целокупна новостворена вредност је припадала друштву као власнику, тачније, делиле су је државне фирме и држава, односно, привреда и непривреда.

И земље у којима доминира приватна својина задржавају у свом власништву (у потпуности или већинским делом) велике системе управо зато да би им део новостворене вредности остварене у тим системима припао по основу власништва.

Definicija novoostvarene vrednosti koju ste napisali je tacna i tacno je da ona pripada vlasniku ali je recenica iz prethodnog posta i dalje netacna:

"Ниједна држава не живи од пореза и доприноса већ од НОВОСТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ која је резултат привредне активности субјеката на њеној територији."

Definicije koje prepisujete iz nekog ekonomskog udzbenika su uglavnom tacne, vasi zakljucci koje izvodite su uglavnom pogresni.

1.
Последњи покушај да будем јасан.

У коментару од 18:31 сте написали: „.... vasa recenica je besmislena i nelogicna, trebala bi da glasi - SVAKA држава живи од пореза и доприноса НA НОВОСТВОРЕНУ ВРЕДНОСТ која је резултат привредне активности субјеката на њеној територији.“

Тој реченици недостаје битан наставак па би она у целини требало да гласи: „ Свака држава живи од пореза и доприноса на новостворену вредност која је резултат привредне активности субјеката на њеној територији КАО И ОД НОВОСТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ КОЈА ЈЕ РЕЗУЛТАТ ПРИВРЕДНЕ АКТИВНОСТИ ТЕ ДРЖАВЕ КАО ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА.“

Дакле, у првом случају држава наплаћује само порезе и доприносе на новостворену вредност, у другом случају присваја новостворену вредност у целини. То је поента а рекао бих да ви управо то не разликујете.

2.
Несигурност наплате пореза од приватних предузећа као и могућност њиховог потпуног или делимичног делоцирања у земље које ће их потпуно ослободити пореза (што је случај са највећим делом европске аутомобилске индустрије која се изместила из матичних земаља), чини да се већина европских држава ослања првенствено на новостворену вредност насталу као резултат привредне активности у предузећима чији је она власник а не на порезе које ће евентуално наплатити од приватних предузећа. Да не говорим о томе да у првом случају добија незнатан део те новостворене вредности док је у другом случају присваја у целини.

И неуком човеку је јасно да држава Србија,тј. српски буџет, има много већу корист од Телекома ако остане у власништву државе Србије него ако га држава прода па од новог власника наплаћује порезе.

A što se tiče javnog sektora, njega treba bukvalno prepoloviti. Ako može, sutra ujutru. To je zlo koje je uništilo Srbiju.

To што сам написао односи се на земље чланице Европске уније у 2014. години.
Све те земље имају огроман јавни сектор састављен од јавних предузећа која су или у потпуном власништву државе, или у мешовитом власништву или држава има посебна права контроле над њима.

Делатности које су у тим земљама у државном власништву су између осталог гас, електроенергија, топлане, транспорт (железница, метро, авио превоз), финансијске установе (осигурање, штедионице, највeће инвестиционе банке).
Примера ради навешћу само нека од јавних предузећа у Француској.То су:

1.GDF (Gaz de France) -
2.EDF (Electricité de France)
3.Airbus
4.SNCF -železnica (Société Nationale des Chemins de fer)
5.Air France-KLM
6.RATP - pariski metro (Regie Аutonome des Тransports Рarisiens)
7.Renault
8.Pošta
9.Areva (atomske centrale – један од највећих француских извозника)
10.Pariski aerodromi (Orli i Šarl de Gol)
11.France Télévision
12.Radio France
13.LFB (Laboratorija za bio tehnologije)

Nista mene ne cudi ali kakve blage veze ima javni sektor Srbije sa javnim sektorom Francuske?
Ja se slazem da drzava treba da ima sto vise jakih profitabilnih preduzeca ali ih nema, i tipicni predstavnik javnog sektora u Srbiji jeste jedna kancelarija u drzavnoj ili lokalnoj administraciji:
cetri sluzbenika, od kojih najvise radi onaj peti poznat pod imenom klima uredjaj. Kome je u interesu da brani te ljude dajuci statisticke podake koji najvaznije stvari sakrivaju?
BDP zapadnih zemalja je drasticno veci od onog u Srbiji i oni sebi mogu da dopuste postojanje veceg dravnog sektora ali to ne znaci da i njihov drzavni aparat nije prevlik i preglomazan. Ali svako treba da brine o svojim problemima.

2.
То што се буџет републике Србије пуни са 95% од ПДВ-а, пореза на зараде, акциза... (а не претежно од новостворене вредности државних фирми) и јесте разлог што ми не живимо него животаримо. Али ни то животарење не може дуго трајати (плате и пензије се већ смањују) јер „ниједна држва не живи од пореза и доприноса већ од НОВОСТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ која је резултат привредне активности субјеката на њеној територији“ – и у њеном власништву.

1.
Кад смо већ почели да полемишемо а пошто остајемо у оквиру теме, да додам да се под термином јавни сектор подразумевају углавном јавна ПРЕДУЗЕЋА. Дакле не подразумевају се установе (болнице, школе, установе културе ) нити државни апарат (администрација) ни републичка ни локална.

Да упростим стври - и установе и државна администрација су „потрошачи“ буџета док су највећи „снабдевачи“ буџета јавна ПРЕДУЗЕЋА, значи предузећа у власништву државе. У Францукој су то Арева, Ербас, делимично Алстом (ТеЖеВе возови), Ер Франс, Рено, аеродроми... а код нас је то требало да буду сва изворишта минералних вода, пре свега Књаз Милош, цементаре, рудници, ЕПС, Телеком, ПКБ (француска држава има удео у фирми „Данон“). Србија је међутим продала већину тих предузећа а сада се спрема да прода и Телеком и ЕПС. Наш буџет се зато пуни искључиво ставкама које сте ви навели што никада и нигде није било довољно да држава испуни своје обавезе према „буџетским потрошачима“ .

сими или нечитању написаног
ОВИ настављају оно шта су претходни започели. Нити су бољи, нити гори. Можда само храбрији да пуцају себи у ноге и да им за тај пуцањ народ слуђен пропагандом аплаудира.
И никад се живело боље није него за време КОштунице Воје! Но, пучина је стока једна грдна. Даш прст, хоће шаку. Даш више плате, они би плате на нивоу Немачке. Размишљање настало слушајући коментаре: пуковника 2006. године на плату од 650 е и лекара 2007. на плату од 700 е. Биле су им мале. Пропаст стандарда се некако веже са општом апатијом у коју смо запали напуштајући себе у нади да ће нас такве реформисане, офарбане "Јевропа" прихватити.
Подсећање: Израелци изградише Аерпорт сити без више од пола сата рекламе на Дневнику 2.

Кад смо већ почели да полемишемо а пошто остајемо у оквиру теме, да додам да се под термином јавни сектор подразумевају углавном јавна ПРЕДУЗЕЋА

ne znam gde se to podrazumevaju,ali po nasoj metodologiji i metodologiji mmf se ne podrazumevaju iskljucivo javna preduzeca.Prema mmf se u javni sektor ubraja opsta drzava i javna nefinasijska preduzeca i javne finansijse institucije iliti javna preduzeca.Prema nasem zakonu o budzetu u javni sektor spadaju opsti nivo drzave i javna nefinansijska preduzeca koja se bave komercijalnim aktivnostima.
za ovo ostalo ste vi u potpunosti u pravu.Ali,iammo jedan veliki problem.Sva ta preduzeca koja sad oce da prodaju samo izvlace iz tog budzeta koji kako vi kazete bi trebali da pune.Da bi mi imali mnogo vecu korist.I tu je sustina kako da ti sistem postani dovoljno efikasni,konkurentni i uspesni .Da bi punili budzet,a ne subvencijama i garancijama ga praznili.

"Ako vi mislite da ta preduzeca nesto stvore i onda te pare donesu u nemanjinu a mi onda svi to trosimo to je prosto nelogicno"

S ovim se i ja slazem. Ne bih da sirim temu na Francusku ali mislim da se i tamo budzet pre svega puni od poreza i doprinosa. Nelogicno bi bilo da ako imate npr prozivodjaca automobila, zvacemo ga Reno, drzava uzme sav njegov profit i ostavi ga bez sredstava za sirenje proizvodnje, inovacije i investicije. Na taj nacin neka 100% privatna fabrika automobila bi bila u velikoj prednosti jer svoj profit ne bi morala da daje drzavi.

Живим у крају у коме је до пре двадесетак година било много занатлија - електричара, водоинсталатера, обућара... Сада су сви позатварали радње и пружају услуге на позив преко мобилног телефона јер им је држава ударила такве порезе да њима једноставно не би остало ништа за живот ако би их платили.
Мени се чини да би било нормалније да је држава остала власник Књаза Милоша или Цементара и да је од дела профита тих својих предузећа уз умерено опорезивање зарада, малих и средњих предузећа... финансирала здравство, школство, пензије, администрацију.
Истовремено би запослени у државним предузећима, Књаз Милошу или Цементарама, имали зараде као и у свим државним установама - дакле без скандалозно високих бонуса и без привилегија.
А што се тиче инвестиција - остатак профита би одлазио у државне инвестиционе банке које би у складу са стратегијом развоја земље улагале та средства. Бар тако је у свету. Али услов за то је да држава буде добар домаћин.

Па нисам ни написао да негде у Европи постоји држава која је власник СВЕГА И СВАЧЕГА. Разуме се да не постоји. Али све европске државе јесу власнице неких битних привредних субјеката чијим профитом располажу. То им омогућава да делимично попуне буџет а делимично реинвестирају та средства у неке кључне објекте - инфраструктуру, развој неразвијених подручја и сличне сврхе за које приватни капитал није заинтересован.
Навео сам компаније које су у власништву француске државе. Највећа међу њима је "Арева", светски број 1 у производњи нуклеарних централа. Профит "Ареве" припада француској држави а можете замислити о којим милијардама се ту ради.

srbi nemaju pameti u pravu ste .Srbi da su imali pameti bilirali bi neku prosrpsku nacionalnu stranku pa makar akcenat bio na saradnji sa zapadom te 90 godine.Jer taj zapad je nama odrejdivo sudbinu nase zemlje.Srbi su morali da prekinu sa svakim kontinuitetom komunisticke politike.Ne kazem da je slobo i sps isto sto kpj.Ali ako ste na politickoj sceni devedesetih trazili najslicinijeg njima sigurno da bi to bila socijalisticka partija i slobodan milosevic.I naravno nikako ne mogu da zaboravim miru markovic.dos je trajo tri godine.I koliko god bili losi ,inace i ja sam bio protivnik dosa odma 2001 godine.Bio sam tad za dss ,i podrzavo nihov izlazak.Vec 2008 pa naovamo tu si i sps i sns.Tako da nece bas moci da bude da je svo zlo naneo dos.kolio god los bio.KPJ je vlado ovom zemljom i unistavo je 50 godina.ovo sto se desilo je posledica svih tih godina.Pecat je bio ustav iz 1974.On je osnov raspada i stradnja srba i srpske drzave.A nece bas da moze da ovi sad rade dobro.Rade isto ko dos

ono sto je takodje jako bitno da se napravi razlika izmedju javnih preduzeca koji treba da ostanu valsnistvo drzave obavezno naravno.I preduzeca gde je drzava vlasnik ,ali nisu javna.To je velika sustina ove nase polemike.Telekom nije javno preduzece.Ono je akcionarsko preduezece gde drzava srbija ima 70 posto valstnistva.I gda sutra moze da proda svoj udeo akcije nekome.Pa i meni i vama.Ovih 30 posto moze da kupi ko oce samo ako su na prodaju.Javna preduzeca koja su monopolisti na trzistu mogu sebi i da dozvole nekea nerelane plate ,veci broj zaposlenih pa i da pune budezet.Telekom u konkurencija telenora i vipaa mora da se trka na trzisnoj utakmici da on prezivi i da obezbeedi tih 10 000 radnika ok plate i zivot samom preduzecu.A ne da puni budzet.Prosto to nije moguce u preduzecima koja imaju konkureniciju.Jer taj profit treba njima da izdrze trku sa drugim preduzecima koja su u privantom vlasnistvu.Knjaz milos pored toliko stranih firmi koja proizovde vodu da jos puni budzet ?

dacu vam primer i kako su vocari u sremackom selu slankamen resili svoj problem.Lepo zive.Svi koji imaju voce se organizovali ,skupili ,nastupii zajedno kod drzavnih razvojnh fondova uzeli krdite ,subvencija i napralivili hladnjacu.I ne prodaju je sad kad je najefitnija,nego kad je najskuplja na trzistu.Ili izvoze u rusiji,bez ikakovih posrdnika ala tajkuni.To su trebali da uradi i ovi iz arilja.Srbija je imala vrhunac u zadrugarstvu.Drzava drzi pola vojvodine u zemljistu ,sta ona radi daje arapima za neke jefitine kredite kako bi podelila te penzije.To treba dati srpskim seljacima i to nikom vise nego po 10 hektara.Jel se ovde na ovom sajtu bio neki inervju onog francuza koji se cudi kako srpski seljak koji ima 10 jutara je siromasan.Bez uvrede za srpskog seljaka,ali i sam je kriv.Srpski seljak je neobrazovan i nece da ulaze u svoja znanje.Dacu vam primer djubrenja.Srpski seljak ,a proverano sremacki nece da da novac da mu urade analizu zemljistu koliko treba da djubri zemljiste.

Поштовани, у нечему се слажемо а у нечему се наша мишљења разликују. Али то и јесте предност праве полемике - сучељавање различитих мишљења као пут за откривање истине.
Пошто сам бројем коментара прешао прихватљиву и пристојну границу, поздрављам вас уверен да ће прилика за наставак дискусије још бити јер живимо у бурном времену великих ломова и великих недоумица.

@zortan janić, mr.ecc u penziji

Poštovani g-dine Janiću,

Iako verovatno nisam ni izbliza stručan kao i Vi, moram da uložim jedan prigovor.

"Realni proizvod" je ubijen, to je tačno, ali u tome javni sektor ima skoro pa nikakvu zaslugu. Za to je najpre odgovorna državna politika u poslednjih 20ak godina, i tu pre svega mislim na deindustrijalizaciju i periferizaciju naše privrede, odnosno na privatizaciju i sve ostale procese koji idu uz ono što se zove "tranzicija". Hoću reći, "ubistvo" realnog proizvoda je posledica iste one politike koju imamo danas, pod Vučićem - a to je politika davanja naših firmi stranom kapitalu, politika rasprodaje zemljišta po niskim cenama, davanje državnog novca privatnom sektoru a da ne znamo šta će sa njim biti (što je pokazano u tekstu) i tome slično. Pa pogledajte samo, na primer, Đinđićevo obraćanje prilikom donošenja Zakona o budžetu RS za 2001. godinu (ima ga na internetu) - vrlo lako bi se iste reči mogle pripisati i sadašnjem premijeru!

Прво што бисте ви, Боки, требали да знате то је да су радници трошак али и ПОТРОШАЧ без чије потрошње се производња зауставља а систем пропада. Крај приче.
Систем се не зауставља зато што је за његово функционисање неопходан рад тих радника - они могу бити замењени роботима - већ зато што је за систем неопходна њихова потрошња (роботи, нажалост, не једу, не облаче се, не купују кола...). Дакле, за опстанак система (али и послодаваца и њиховог бизниса), неопходан је радник-потрошач који ће својом НАДНИЦОМ куповати кола, белу технику, одећу, обућу...

У својој самоубилачкој грамзивости послодавци су смањивали наднице до те мере да оне нису довољне за потрошњу неопходну да се одржи производња. А да би се произведња ипак наставила а роба продавала, радницима су давани кредити без икаквог критеријума. Тачније, једини критеријум је био - додељуј кредит да ми роба не стоји на лагеру и да не морам да забравим мој „успешни, на тржишну конкурентни бизнис“. И тако се десила криза 2008.

"Stoga nije pravično da oni snose posledice katastrofalne ekonomske politike od 2000. godine naovamo, kada u njenom kreiranju nisu ni učestvovali!"

Nisu ucestovali osim sto su 95% onih koji su se zaposlili u javnom sektoru u poslednjih 12 godina istovremeno bili i clanovi strnaka na vlasti.Mozda nisu(svi)direktno vodili ekonomsku politiku ali su oni ti koji u sirem kontekstu predstavljaju vlast.
Najpravicnije je sada svu tu bulumentu koja prima plate a nista ne radi-otpustiti!

1.
Приватизација јавног сектора се директно одражава на судбину запослених и на судбину потрошача.
Најпре о запосленима.
Да би повећали берзанску вредност компанија а тиме и вредност својих акција, нови власници одмах приступају масовном отпуштању запослених. Број радника који годишње изврши самоубиство у француском Телекому јер добијају отказ и остају без средстава за живот, повећава се сваке године. Званични назив за ту врсту отказа у земљама ЕУ је „берзански откази“. Наиме, приватни власници -акционари, повећавају берзанску вредност својих акција смањивањем броја запослених уз истовремено повећавање притиска на преостале запослене да раде прековремено, најчешће 10 сати дневно. У страху од отказа, радници прихватају те нечовечне радне услове. Чињенице дакле говоре да главни проблем ПРИВАТИЗОВАНОГ јавног сектора - Електропривреде, Телекомуникација итд. – представљају приватни власници-трутови, који узимају астрономске дивиденде и бонусе на капитал који нису створили.

3.
А сад о потрошачима и пореским обвезницима.
У септембру 2002. менаџмент приватне компаније British Energy уценио је британску владу да ће престати да испоручује електричну енергију (а снабдева једну четвртину британског тржишта) уколико не добије потребну помоћ од државе, што ће рећи из буџета, како би попунио своје мањкове. Уцењена, британска влада је била приморана да одреши кесу и овој компанији да милијарду евра из буџета (да, једну милијарду евра!!!). Tако је спасавањe ПРИВАТНЕ фирме и њених акционара коштало британске пореске обвезнике око 200 милиона евра годишње читавих 10 година, од 2003. до 2013. Случај Бритиш Енерџи није усамљен. Пре десетак година читава Калифорнија је у два маха остајала по неколико дана без струје (чувени black – out). Тамо су приватни власници убирали приход од продаје електричне енергије али ништа нису улагали у њено обнављање.

Неки коментатори губе из вида да су јавна предузећа настала у свету пре свега зато да би задовољавала јавни интерес а не да би била профитабилна. За разлику од приватних предузећа која се оснивају ради стварања профита, што је сасвом легитимно, јавна предузећа држава оснива да би свим грађанима омогућила задовољавање неких потреба које се у датом тренутку сматрају као неопходан цивилизацијски ниво. То значи да омогући свим грађанима да без обзира на имовно стање, имају пијаћу воду, струју, превоз. Том истом логиком се држава руководи оснивајући државне школе и државне болнице.
Међутим, за разлику од школа и болница које су увек на буџету, јавна предузећа теоријски могу да послују и позитивно, што значи да остварују профит и пуне буџет, али то није њихова првенствена намена. Њихова основна намена је задовољавање одређених јавних потреба на начин који те потребе чини доступним сваком грађанину одакле произилази да често морају да користе и буџетска средства.