недеља, 28. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Додир свиле и челика – нова шанса за Балкан

Kоментари (16) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 понедељак, 27 октобар 2014 23:48
и ја мислим
Одличан текст Николе Јовановића. Мада је о томе већ овде на нспм-у писао Бранко Жујовић. И ја мислим да је Кина реална шанса за земље европског југоистока.
Препоруке:
34
2
2 понедељак, 27 октобар 2014 23:52
Немирни
Кина је прави пример економске велесиле која не преза од трговине са свима. Сарадња базирана на чистом интересу. Ти мени, ја теби, сви срећни и задовољни. Ако и овај воз (али буквално) пропустимо, онда стварно не знам... Хвала аутору на томе што је све лепо повезао и јасно презентовао.
Препоруке:
37
1
3 понедељак, 27 октобар 2014 23:57
Депрограмер
сиромашна конвенционалним изворима енергије
Ма да, права пустиња. А шта је са КиМ (Трепчом), Бором, изворима, плодном земљом у Војводини, људским "ресурсима" ... све покупише. Није конвенционална, али јесте енергија у ширем смислу.
чиме треба објаснити драматично успоравање процеса проширења ЕУ
Погрешно. Ради се о политици уцењивања, магарцу & шаргарепи. Дакле, мета смо обичају ми, док ће преко наших глава да се добацују са швабама "софистицираном и високом технологијом". Шкарт по обичају за ниже расе, "мале" народе. Сјајно, да вас питам нешто, шта ће бити када вас због претоварених кинеских возова, који иду 24/7 и индустрије коју намеравају да изместе код нас, притегне ЕУ (договорили се данас, зелени фашисти), па спуцате квоту на CO2 емисију. Додир синтетике и пластике. Свиле, а и памука већ, можете само да се са чежњом сећате. Толико о профиту, циљу капитализма, како нас упорно подучавају "леваци" овде. Квалитет vs. профит, јасно је ко побеђује.
Препоруке:
24
1
4 уторак, 28 октобар 2014 01:40
Zemunac
SASVIM je jasno ds ce KINA preuzeti primat,pre svega sto sve proizvodi JEFTINO!Umesto sto otvaraju poglavlja UNIJE,nasa VLADA mogla bi da otvori citavo ministarstvo za saradnju sa KINOM.BAS i zato sto je Srbija,sa velikim potencijalom ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE,komplementarna KINI,kojoj je hrana potrebna.ZASTO ne pokrenuti napustena sela,PROJEKT JUZNA SRBIJA,kineskim kreditima.Ako se ne plase UNIJE i njihovih monopola,to se moze uciniti cak i sa KINESKOM RADNOM snagom.To bi otvorilo prostor za velike JAVNE RADOVE i ublazilo problem nezaposlenosti,a kredite bismo mogli vracati i iZVOZOM HRANE,sto bi ozivelo i poljoprivredu.NO OVI nasi,opsednoti UNIJOM,ustvari KOCE razvoj saradnje sa KINOM,da bi ugodilio kreditorima i privukli investitore sa zapada,KOJI NIKAKO DA DODJU.Treba STO PRE okrenuti smer i dati prioritet saradnji sa BRIKSOM.To ne znaci da sa EU ne treba korektno saradjivati,NO BEZ USLOVA I UCENA!TREBA gledati SRBIJU,a ne EU!
Препоруке:
26
0
5 уторак, 28 октобар 2014 09:13
DR POLITICKIH NAUKA
odlican clanak.osim mnogo drugih cinjenica pokazuje da prica o preteranom rusko-kineskom sveznistvu nije istina..u pitanju su momentalni interesi i to najverovatno vise u prilog kini.u politici iskreno prijateljstvo ne postoji,jedino postoje momentalni ili dugorocni interesi.............
Препоруке:
14
4
6 уторак, 28 октобар 2014 10:36
Велизар М.
Једна од последица светске кризе (и ратова који следе) биће све скупљи и све мање поуздан транспорт робе. Проблем са пиратима у јужном кинеском мору и код обала Сомалије треба схватити као мало дужу војну вежбу на којој велики разрађују поступке за будућност. Без обзира којем ћемо се царству приклонити ми морамо мислити и на то. Не само ми у Србији. Важи за цео Балкан.
Препоруке:
9
0
7 уторак, 28 октобар 2014 11:29
Бојан, Приштина
притом сиромашна конвенционалним изворима енергије и технолошки заостала

На страну Колубарски и Косметски басени угља, Србија има велеке потенцијале у области соларне и енергије верта. Југ има толико топлотних извора који би могли да греју градове огромне пластенике итд, Босна је богата угљем, најбогатија дрветом у Европи - о чему овај прича ?

Једино што је у последњих десетак година будило већи интерес и зебњу Брисела и Берлина за наш део Европе јесте могућност да на Балкану избије нека нова криза


О чему овај прича ?! Па ми овако мали и сиромашни не излазимо из Фокуса Европе, баронеса Ештон је цеон свој мандат на мишиће изгурала борећи се од Србије отме Косово, дане и ноћи је провела на том колосалном задатку-заиста велико питање за габарите ЕУ...

Овакав минималистички поглед доминира у главним европским престоницама од 2005. године, чиме треба објаснити драматично успоравање процеса проширења ЕУ

А значи зато су успорили пријем
Препоруке:
15
3
8 уторак, 28 октобар 2014 12:06
Nikola
Bojane, piše "konvencionalnim" izvorima energije, ne ukupnim izvorima energije.
A i sa ukupnim, ne možemo biti energetski faktor, osim pod određenim uslovima vezano za hidroenergiju, ali ti su uslovi daleko od realizacije. Dakle, siromašni smo.
Strategija iz 70-tih godina prošlog veka oslanjanja na lignit nas je dovela do propasti, ali to je sada druga tema.
Piše takođe da je ovakvo shvatanje Balkana dovelo do odustajanja od njegove brze integracije u EU, ne piše da se EU nije bavila Kosovom, itd.
Malo se informišite, čitajte šta piše, mislite svojom glavom. Svako dobro. "Ovaj".
Препоруке:
9
4
9 уторак, 28 октобар 2014 13:01
Бојан, Приштина
@ Никола

Прво опростите за то "овај" био сам напристојан.
Разликујем конвенционалне и не конвенционалне изворе али сам ове прве изоставио јер се подразумева да њима најмање речено нисмо сиромашни-како ви, дакле, рекосте.

Јапан и Израел су рецимо сировинама најјаловије земље па су опет међу најразвијенијима и са високим стандардом. Они имају велики потенцијал у људима-а зара га ми немамо ?

Наше компаративне предности : Ми смо транзита земља па стога имамо лепе и сталне приходе од тога.
Имамо равнице, планине, велике пловне и мале бистре реке. Па сатим уз добро поднебље имамо добре услове за повртарство и ратарство из чега имамо услове за јаку прехрамбену индустриију. Имамо дрво-за дрвопрерађивачку инд. Камен и цемент за грађевинску и путарску инд.
Неконвенционални извори - са соларним плочама и ветрогенератором свака кућа у Србији би могла да буде независна у енергетском смислу - у времену које иде то нимало неће бити безначајно.
Препоруке:
10
1
10 уторак, 28 октобар 2014 13:11
Бојан, Приштина
Piše takođe da je ovakvo shvatanje Balkana dovelo do odustajanja od njegove brze integracije u EU, ne piše da se EU nije bavila Kosovom, itd.


Ја немам илузију да су они икада имали намеру да интегришу Балкан, а посебно не на неким равноправним основама.
Сва част вама, вашем знању и искуству, као и вашим истомишљеницима али ја ћу увек пре искључиво веровати Светозару Милетићу који је рекао (парафразирам) : Да Србија може остварити неки свој интерес само када је Европа заузета неки другим послом па не може да мотри на њу. А што је безброј пута потврђено у стварности, а потврђује се и данас.Поздрав.
Препоруке:
16
1
11 уторак, 28 октобар 2014 14:04
Бојан, Приштина
Strategija iz 70-tih godina prošlog veka oslanjanja na lignit nas je dovela do propasti, ali to je sada druga tema


Киловат струје добијен из лигнита је и даље најефтинији киловат на свету. Имате јефтин и сигуран извор енергије - ваш производ је јефтинији па самим тим и конкурентнији.
Није нека сензација да на Космету има лигнита за наредних 500 год. О богатству Трепче излишно је говорити, нарочито јер је само њен минормни део откривен и стављен у експлоатацију.

Ту је кључ зашто је запад толико зацепио да нам отме то мало Косово, па због њега чак и руши међународно право што прети да се и њима обије о главу.

Па логично, та богатсва на Косову се не могу у кратком року опљачкати као нафта, зато им бар за сада нису интересантна.
Али одвајање Србије од таквог извора ресурса нормално доводи до њеног слабљења.
А њима је циљ из много комплементарних разлога слабашна, што мања Србија. Како нас је Живадин Јовановић потсетио "Искључена из Европског развоја"
Препоруке:
14
0
12 уторак, 28 октобар 2014 15:18
Slavomir Srpski
Dobar clanak, koji konacno uvidja da je Kina u prospektivi za Srbiju najvazniji investitor.

Ako je Kina kupila Pirej, kao luku na sredozemlju za njenu robu, jasno je da je onda i interes kine ne toliko za zemljani koridor 10, koliko za jftiniji i spcijalizovaniji nacin prvozenja robe: vodom. Tu se onda uklapa i njihova investicija za razradu plana izgradnje vodenog protoka Vardar-Morava, povezivanje sa Dunavom i na taj nacin ostvarivanje jeftinog i najkraceg puta robe do srednje i severne Evrope!

Mnogi su se ovde smejali takvoj ideji, ali ona je u sustini najbitnija bas za Kinu. I stoga ima mogucnosti da se i ostvari sa njihovim ulaganjem u tu vodnu trasu prevoza industrijske robe.
Препоруке:
10
2
13 уторак, 28 октобар 2014 18:53
Боб
Ма какав коридор 10, ова држава не може 100км ауто-пута да направи за 20 година. Кинески зид је брже направљен. За канал би требало, брат-брату, најмање 300 година, начекали би се к'о онај чича.
Него, наш излаз је ауто-пут и пруга који би нас повезали са најнапреднијом земљом Европе - Албанијом! То је добро осетио велики визионар Вучко, геније!
Препоруке:
6
3
14 уторак, 28 октобар 2014 23:39
Gastarbajter
Ne samo da nema neke koristi od koridora kroz koji samo prolaze zapečaćeni vozovi već je i kineska svetla budućnost malo precenjena.Kina više nije tako konkurentna jer je tamo porastao standard a time i plate. Drugi problem je masovna robotizacija koja potpuno izbija iz rukava adut kineske jeftine radne snage. Treći i najvažniji razlog, svet je prešao iz rastrošne u štedljivu ekonomiju. Više nema ekonomskih i resursnih uslova za preveliku potrošnju pa je i potražnja za proizvodima sve manja. Sve to Kina zna i zato brine kako će da iskoristi svoju kopiju zapadnog kapitalizma u koju je uložila ogromne pare, u uslovima smanjenih resursa i trajnog smanjenja potražnje.Ništa nije onako kako izgleda na prvi pogled
Препоруке:
6
1
15 уторак, 04 новембар 2014 08:39
Bianca
Kopiranje zapadnih sablona je prava psiholoska bolest, i mozda bi je psihijatri trebali klasificirati. Ako zapadne medije kazu -- bez ikakvog dokaza -- da su Kina i Indija konkurentni koji sa sumnjom gledaju na poteze drugog -- onda je to istina koja je zapadnom formulom odredjena.

Cinjenica je da Rusija i Kina stvaraju uvete za razvoj Evroazijskog kontinenta. Cinjenica je da je Carinski Savez stvoren da bi se osigurala jedinstvena tarifno-pravna infrastruktura za prevoz robe od Kine do Evropske Unije. Bez takve infrastrukture kretanje na tisuce kontejnera nebi bilo izvodljivo.

Cinjenica je da je put od Kine do Njemacke najkraci preko Evroazijske Unije -- Kazahstana, Rusije i Bjelorusije.

Cinjenica je da bez Ruske energije kopneni traznit ne bi bio profitabilan

Nova Cesta Svile je zastita Centrale Azije i Balkana od nestabilnosti. To ukljucuje Iran i Tursku.
Proucite grad Manjouli, Kinesko-Rusku pilot zonu u Kini.
Препоруке:
0
0
16 четвртак, 06 новембар 2014 11:53
посматрач
Тако близу, а тако далеко, могло би се рећи за наше односе са Кином. Слажем се да је сада, када долази кинески премијер прави тренутак да се направе стратешки договори и потпуно промени економска и свака друга ситуација. Наравно, ако нам то дозволе Кирби и Меркелова. Наиме, не заостаје Србија само због уништених фабрика бомбардовањем 99. године, већ непрекидним поставаљањем неспособних влада од стране западних амбасада. Те владе од 2.000, па и данас имају 35.000 службених аутомобила углавном немачке производње, јер то одговара немачкој индустрији. Ови се нису удостојили да нам отворе фабрику малих опела, као у Мађарској. Било би логично, да сва министарства имају само фиате 500Л, јер се производе овде.
Блиско томе и у вези са насловом је замајавање са железаром.
Држава је могла, може и сада, да почне да прави колосеке за будућу пругу Бгд-Будимпешта, јер је то већ договорено. Друга ствар је да за 80 милиона евра направе погон галванизације, па да онај 500Л, буде прављен од нашег лима.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер