Не само "Звездани ратови" већ целокупна филмска индустрија УСА је у служби величања "америчког сна" и "традиционалних америчких вредности". Гледано са војне тачке гледишта, у питању је психолошки рат, најширих размера, невино цивилни, који је и код нас оставио страшне последице. На жалост многи нису свесни тога, већ и даље сањају... Снови нису кривично дело али последице су ипак страшне, страшније и од кривичног дела. Зато сањајте, а у јави, кад се пробудите, питајте себе ... Ако Вам се одговори не свиђају или их не желите спознати, Ви опет сањајте, можете и уз америчке филмове.

Некада је комерцијални амерички филм имао и неког чара, духа оног времена, како је од америке настао глобални разбојник и лудак тако је и амерички филм изгубио сваки дух, остлаи су само специјални ефекти и акција, акција... Од стотину филмова које направе можда један вреди за погледати.

analitichar lepo i korektno zakljuchi da ga je strah uvatio raspadanjem SSSR-a jer STRAH je bio LEPAK koji je bio "jedinstvo" americhke "nacije".
Pa dalje veli da je to glavni razlog ZVERSTAVA od tad do dana danashnjeg.

Ударио шибицар на шибицара.

A jeste li razmisljali, da za pocetak, odbacite i zle americke ajfone, androide i kompjutere?

@Cviko i kompanijo

Mislite kineske?

Jednako kao sto je Dzordz Lukas Amerikanac, tako i iza ajfona, androida i kompjuterskih sistema stoje Amerikanci. Rekao bih da je to vrlo sumnjivo, i coveka zdravih shvatanja tera na razmisljanje, sta je tome cilj? Da nas otudje jedne od drugih, da nas nateraju da sanjamo? Da bi Cviko i kompanija bili ubedljivi u svojim shvatanjima, svakako treba da odbace te zle americke tvorevine.

Мени су много бољи филмови америчке Б-продукције, ове, како их аутор назва, франшизе,нису ми по вољи. Такође ми је драже читати Танасићеве текстове у којима говори о Косовском миту, него ове о америчким свемирским догодовштинама. Филм је скупа работа и нормално је да се иде ка томе да, ако не заради, сваки филм барем покрије уложена средства у његово стварање. Сад се може причати о подилажењу публици и како је комерцијализација наштетила филму као уметности, али, по мени, има нешто важније кад је у питању ова врста филмова.
А то је управо борба ДОБРА и ЗЛА као главна одредница ових блокбастера. Филмови Лукаса,Спилберга и сличних аутора пружају Американцима лажни осећај да се налазе на страни ДОБРА, иако се, узимајући у обзир америчке војне интервенције са злочинима и ужасима које производе,Американци са све Холивудом и Дизнилендом, дефинитивно налазе на страни ЗЛА. наставак

Филм не може да утиче на нестанак културе, може да утиче само на оног који се прикривао да је "културан" а уствари је обичан примитивац и интелектуално недорастао.
"чобани" и највеће "сељачине" током комунистичке окупације испливавали као "елита" док је генерацијама испиран мозак са "партизанским филмовима" снимљеним по угледу на америчке каубојске филмове где су "добри" партизани (каубоји) убијали "лоше" четнике (индијанце)

Урушавање ионако крхке културе је експлодирало за време окупације Србије 90тих од комунистичког преваранта Милошевића чији је режим учинио све да криминализује и вулгаризује комплетно друштво да би могао несметано да издаје Србе на Балкану и да пљачка по Србији, што не виде они којима је мозак неповратно оштећен комунистичком пропагандом.

Sinoć sam odgledao film. Mislim da spada u 5 najdosadnijih,najnelogičnijih i najpraznijih filmova. Film bez zapleta,logike,napetosti...žali bože para. Hteo sam da izadjem,ali bio sam u društvu. Inače bioskop je bio 30% popunjenosti.

@ Insajder & @ @ЈАрослав

Као што мудро каже она изрека, сиромашне духом никада не треба тражити зато што ће се они увек сами јавити. Тужно је читати коментаре људи који као ви свој крајње симплификован и примитиван weltanschauung желе да прикажу као онај једини могући. У мојих десет омиљених филмова на пример нема нити једног америчког филма зато што тамо није никада ни снимљен добар филм а рећи да је Тарковски снимао филмове ради пара је најгора могућа бласфемија достојна најгорих примитиваца који све остале покушавају да свуку у свој плитки ментални кал. Филмови су уметност а не јефтина забава како су вас погрешно научили и нема никакве разлике између гледања пијаног полусвета и профукњача како се ваљају на Фарми по блату и губљења два сата у гледању овог недотупавног ђубрета за зомбификовану руљу. Филмови посматрани као уметност а не као заглупљујућа забава се праве да би одсјај апсолута пренели на филмску траку и да би гледаоц изашао сазнавши нешто о свеопштем поретку ствари.

У праву сте - сиромашни духом се сами јаве.

А талибани и зилоти при томе урлају на сав глас.

А десет најбољих филмова.

па овако:

1. Остров (The Island), 2006, Pavel Lugin
2. PK, 2014 - indijski film, Rajkumar Hirani
3. Tri idijota - indijski film, Rajkumar Hirani
4. Maratonci trče počasni krug
5. Ko to tamo peva
6. Balkanski Špijun
7. Sjaćaš li se, Dolly bell
8. Slumdog Millionaire (indijsko-britanski, novela Vikas Swarupa.
9. Amelija (francuski)
10. Abre los ojos (španski).

A američki:

1. Leon (zapravo francuski, Luc Besson)
2. Prometheus, Ridley Scott (zapravo Britanski)
3. Office Space 1999, Mike Judge
4. Groundhog Day 1993, Harold Ramis
5. Amadeus 1984, Milos Forman
6. Great Expectations 1998, Alfonso Cuaron (meksikanac)
7. The Island 2005, Michael Bay
8. Mission 1986, Roland Joffe (Britanac)
9. Snatch 2000, Guy Ritchie
10.Just Friends 2005, Roger Kumble

A Star Wars je interesantan serijal za svoje vreme, ali plitak...

Одличан чланак, Никола! Свим љубитељима епопеје препоручујем овај чланак.

Свим хејтерима... ко не воли, не мора ни да гледа.

Није ово ствар од које живот зависи, али многима је ствар од истинске животне важности.

Леп текст. Не верујем да је ова тема место за јефтини антиамериканизам: наравно да Ратови Звезда могу да се тумаче као политичка пропаганда и сл. Но, серијал дугује популарност архетипској причи: поново не банализованој бобри добра и зла, већ управо трновитом путу до добра, у коме увек има места за пад, и у коме се падови - често фатални - редовно дешавају. Судбина Анакина Скајвокера, алијас Дарта Вејдера, заправо је прича о успону, паду и васкрснућу, и то уз помоћ детета које, за разлику од оца, бира тежи и бољи пут - и тиме спасава и себе, и посрнулог оца, па на крају и универзум. Мислим да би сваки православни монах "потписао" овакав наратив.

Мој проблем је што све ово нисам видео у новом филму, тј. критика ми је много боља него филм: прича фрагментисана, родбински односи попут шпанске серије, главни драмски моменат немотивисан, а психопатологија негативца пренаглашена (насупрот аутору, мени прелазак на "тамну страну" треба да има дубљу метафизику од маминих и татиних свађа).

Mislim da je nesuvislo ocrnjivati americku filmsku industriju,odricuci joj znacaj koji ima za razvoj filmske umetnosti.Negirati americku filmsku industriju,znaci negirati film kao deo umetnickog stvaralastva..Imaju amerikanci i te kako vrhunskih svetskih ostvarenja.Bisera svetske kinematografije.Pocev od sjajne plejade glumaca i rezisera uz koje smo odrastali,pa sve do danasnjih dana.Covek moze da ne voli ameriku,u koje i ja spadam,ali odricati joj zasluge za razvoj filmskog stvaralastva ili joj odricati neosporno l zasluzeno liderstvo u sferi ove grane umetnosti je besmislica.Kao sto je besmislica - najcesca inace,povezivanje filma sa sferom ideologije ili cak politike.Pri tome pojedinacni filmski ekscesi nikako ne mogu umanjiti vrednost,znacaj i zasluge americkog filma za doprinos svetskoj kulturnoj bastini.

Бр’те Никола, помаже Бог!

Са великим интересовањем сам читао Ваше текстове и слушао емисије у којима сте учествовали и зато сматрам да имам право да питам - чиме се Ви то бавите? О чему је овде реч?

@ Insajder

Отужно је на граници са засмејавајућим читати толику количину примитивизма који је да комедија буде већа повезан са неком врстом поноса!? Покушаћу да вам објасним мада некоме толико простопроширеном је чини ми се јако тешко било шта појаснити а још мање објаснити. Дакле то би вам било исто као да ви кажете шрафцигер а ја вама кажем да волите Немце.

@ ivan3012

У Америци је последњи иоле пристојан филм снимљен пре неких тридесет година а добар, заиста добар није снимљен никада. Тврдити да је Америка заслужна за развој филма као уметности је смешно у најмању руку, просто зато што је у Америци филм роба за продају а не уметност и тако је одувек. Нажалост људи се од малих ногу преко погубног утицаја телевизије уче да постоје само амерички филмови и самим тиме им се формира укус да су једино способни да појме неке сличне сплачине. Суштинске разлике између Гранд параде и Холивуда нема, Гранд парада вам је само лош одраз холивудског примитивизма заогрнутог у ” гламур ”.

@ @Спиридон

Не знам шта да вам кажем, када би вам неко други рекао да Светлана Цеца Величковић-Ражнатовић или Јелена Карлеуша свеједно нису никада отпевале ништа сем најгорег шунда и отужног кича ви би се вероватно и сложили са њим без тога да себе сматрате зилотом или талибаном. Е видите и поред најбоље намере нисам успео да увидим све ове године разлику између онога што представља амерички филм и било која од овдашњих турбо фолк дива, пориви су исти, начин на који се ствара ” уметност” је исти и на крају крајева резултати су потпуно безвредно исти. Оно што разликује ваш или било чији ” објективан ” став да су овдашње турбо-Гранд парада-фолк диве само најобичније примитивке и мој зилотизам је такозвани праг поимања. У преводу ваша или тог неког ” објективног ” оцењивача лоше образована ” урбана ” околина је својим утицајем формирала погрешан став од томе да су Цеца & Јеца нешто друго од Мел Гибсона, Де Нира, Паћина или кога год, а оно у суштини једно те исто...

@ Insajder

Као што рекох тешко је простопроширеном примитивцу било шта објаснити, зато што је такав какав јесте не много паметан али зато увек надобудно поносан на свој примитивни простаклук. Сачекајте да ли то што цела Србија укључујући и вас наравно, сем овде када се досетите одвртача, користи реч шрафцигер значи да ми као народ волимо Немце или је нешто друго у питању. Сачекајте да ли су за вас и тај ваш радикални полусвет обожаваоци Америке или Енглеске сви они који кажу интернет или нису, сад сам већ збуњен. Чини ми се да би само требали да се усагласите сами са собом, ако вам то надобудни простаклук наравно дозволи, јер ме час нападате за стране речи а час за то да не волим ништа западно тј америчко. Иначе примећује се да сте радикал онако на први поглед, то је тај добро познати воњ кафанско-простачког квазинационализма који мрзи све западно сем Том Круза и остале му холивудске братије.

Spiridon...Drago mi je i cini mi cast sto se jedan ocigledno vrsni poznavalac i neosporni svetski autoritet po pitanjima filma i filmske umetnosti-poput vas - osvrnuo na moj skromni komentar..Priznajem gresku,i molim izvinjenje za svoje neznanje i odbranu onoga sto je neodbranjivo..Potpuno sam smetnuo s uma da je pocetak filma ,narocito period nemog filma nastao u severnom Azerbejdzanu,a ne u Americi..Holivud zapravo sem nekolicine bezvrednih amatera npr.Bogarta/Kazablanka/,Lorin Bekol,rezisera Dzordza Stivensa/Sejn/,Klerka Gebla,Kirka Daglasa i nije dao bilo sta vredno pomena..Sve je to samo komercijala,a poznato je da se pravi umetnicki filmovi -ne prodaju..Prodaje se i gleda samo bezvredno americko smece..Ni jedan americki film nije ni blizu duboko misaonim`prizorima iz bracnog` zivota ili `sedmom pecatu`..jednog bergmana..A da i ne spominjemo vanvremenska dostignuca turkmenskog crnog talasa koji je obelezio jednu epohu..Sta da kazem,sem da ste potpuno u pravu..

Zašto odvrtač, a ne navrtač?
Drugim rečima, ja sam davno hteo da postavim radikalno pitanje: da li film uopšte može biti umetnost?
Znam da se mnogima neće dopasti, ali... ako znamo da pop/rock nije ništa više od poDkulture, čime se druge novotarije kvalifikuju kao velika dostignuća duha?

Sad samo nek me neko ubedi da su Bitlsi/Elvis i slični odrpanci pravili umetnost...

Покушаји коментатора да умање одлично, и на моменте исцрпно написану критику овог наставка сада већ легендарне Лукасове обраде самурајских филмова, спејс опера из тридесетих, као и пре свега највећег серијала књижевне научне фантастике серијала о задужбини и царству Исака Асимова, само показују колико је на овим просторима притајене мржње настале пре свега у не поимању чињеница шта је то империја, и као се тај врхунац државног уређења ствара и одржава. Пре свега пропагандом, свесном и наметљивом, као што су то радили Нацисти, Руси у Совјетској ери. Или подсвесном, као што то раде американци. То што смо се ми нажалост нашли на мети те империје, није америчка, него пре свега наша кривица. То наравно не значи да не треба да уживамо у филмовима, музици, или било чему што долази са омраженог запада. Мада та омраза се може подвести под бес због неиспуњеног снао о сопственој империји. Јер,како год гледали, влажни сан свек нације је да буде Рим наместо Рима, или Калиф на место Калифа.

Ствар је укуса, али негирати холивудским филмовима идеолошки карактер потпуна је бесмислица. Истовремено се навелико труби о руским, соцреалистичким филмовима као идеолошким пројектима. У чему је разлика? Само у томе што су соцреалистички филмови пропагирали марксистичку, а холивудски либералну идеологију, поготово од шездесетих на овамо. Да не говоримо о класичној идеолошкој цензури у време ратова или у доба сенатора Мекартија, који је путем Холивуда водио прави крсташки рат против пошасти комунизма, због чега су, рецимо, Николас Реј и Орсон Велс завршили у Београду. Берлински фестивал је био холивудска испостава за антисовјетску пропаганду. Тек након рушења Берлинског зида дошло је до "отопљавања", када су Руси као комични,симпатично заостали ликови почели стидљиво да се појављују у америчким филмовима..наставак

Dobro bi bilo da se bar pogleda film mada po nekima se vidi da ni sam tekst-kritiku nisu čitali. Samo komentare čitaju i polemišu a zapravo nigde veze sa temom. Što na umu to na drumu bez veze i smisla sa temom.

Г-дине, није први пут госн Танасићу да се упушта у ОПШИРНЕ АНАЛИЗЕ& ЕТИЧКО-ЕСТЕТСКА образложења разно-разних WASP-ovskih "сликописних" франшиза, зашта по мом мишљењу нема никаквог реалног упоришта, СЕМ као једна врсте естетске ИГРЕ по принципу l-art-pour-l-art и то је то!? Мислим да је то један легитиман приступ са становишта естетике, али ЕТИКЕ, еее, ту баш и нисам сигуран!? Наравно, не доводим у питање етички credo г-дина Танасића, али тражити ИСТИ ЕТИЧКИ credo у ФРАНШИЗАМА (ПОДСЕЋАМ, по "Википедији" франшиза је: "...kada kompanija (davatelj franšize) licencira svoje trgovačko ime (brand) i svoj način rada (sustav poslovanja) određenoj osobi ili grupi (korisniku franšize) koji se slaže da će poslovati u skladu s uvjetima ugovora (ugovor o franšizi). Davatelj franšize osigurava korisniku franšize podršku i, u nekim slučajevima, ima određenu kontrolu nad načinom poslovanja korisnika franšize...") је просто СМЕШНО! Но, за ТАКВО "етицизирање" франшизе ваља упитати госн Танасића, не нас.