POSTAVLJA se i pitanje prisustva botova u redakcijama i OBAVEZE urednika da to djubre od komentara mora da objavi!SAMA CINJENICA da je ta pojava prisutna na SAJTU B92,A OD SMENE GDJE SMAILOVIC i "Politike",koja je bila otporna na pritiske,sve govori o cenzuri!Ostao je jos samo sajt NSPM bez takve odvratne forme vulgarnog poltronskog aplaudiranja svim svinjarijama Velikog Vodje i njegovog tima!PO celu noc lupaju minuse na neke komentare i na b92 dostizu i po vise od hiljadu negativnih misljenja,protiv svake ISTINE! !Osim toga,Veliki VODJA,koji je direktno odgovoran za BRISELSKI SPORAZUM protiv Ustava,sada,kada nam otimaju TREPCU,ne pojavljuje se i izjasnjava kao i obicno,nego se izgubio!On nije sposoban da bude premijer,a vodi nas,u stvari samo MMF,ali je MAJSTOR propagande,intriga,stvaranja laznih drzavnih udara i afera,ZASTRASIVANJA I ZLOUPTREBE VLASTI,koje se najbolje vidi na primeru Savamale!Neka sada posalje IDIOTE SA FANTOMKAMA da brane Trepcu i Gazivode!Oslobodimo SRBIJU!

Уз сво дужно поштовање, Монтескје као и сво остали трубадури демократије, не знају ни шта је демократија. Демократија није, нити гарантује, морал, правду и правилно управљање земљом. У савршено демократском систему једна политичка мањина има исто онолико повода за страх колико и било која потчињена друштвена категорија. Демократија је само један од безброј политичких система, од који сваки може уродити добром или злом. (Молим не цензуришите! Имам право да се изјасним против одређеног политичког система као и нечије пристрасне интерпретације истог.)

Разлог за страх у данашњој Србији је одсуство права, што, узгред буди речено, није проблем који је настао доласком на власт гумоустог велеиздајника и архи-антисрбина, на челу чопор пацова, већ је опште присутан од 1941. Од окупације па све до дана данашњег, српски интереси и српски народ не уживају заштиту српске државе, а од 1991. сваки појединац је изложен хировима ратних профитера.

Не знам, др Милош Сорбонски каже да је у Србији са демократијом све мање - више океј.

Моје први, почетнички текстови објављени су у једном регионалном листу 1969г. Кад сам питао уредника рубрике (иначе, лауреат југословенског новинарства), шта је то "слободно новинарство" одговорио ми је: "руке ставиш у положај као да су везане жицом и потом слободно пишеш оно што ти нареде".Затворио сам наливперо, нотес, поздравио се са човеком и престао да пишем. Сада, остаје ми само једно питање, да ли се цензура односи и на пензионере?

Пре свега(и поред свега)треба констатовати опет сјајан текст г. Вучинића.Сложио би се са колегом у коментару, да је демократијанајманје лош облик владавине.
У изгубљеној земљи коју сам више пута метфаорички поредио са "Рембовим пијаним бродом,"који плута морском пучином без капетана и кормилара и који текућу политику води од последица(сада су се сетили КиМ кроз "Трепчу" и "Телеком"),уместо да се догађаји предвиђају унапред и да се повлачи најачи потези,грађани ове земље су изложени медијској тортури како државни, тако и приватни медија који су у функцији актуелне политике.
Пример: Одлука Уставног суда Р. Србије како је "Бриселски споразум" политички акт. Народе има ли на свету игде глупља констатација.Територијалне поделе,друштвена уређења увек су била последица политички одлука оних друштвени група који су имали моћ да своје политичке одлуке преточе у међународно правне или друге воде.
Друго.Мислим да је заглупљивање грађана достигло свој врхунац.Госп. премијер(наст)

Iskreno, nisam više sigurna da li je demokratija najmanje loš oblik vladavine i da je "sama po sebi" dobro kada većina - masa izabere sebi po meri predstavnike koji vladaju u ime mase, a najčešće za svoj račun kao kod nas.
Autocenzura postoji ne samo u medijima, već svuda. Autocenzura i strah su povezani pojmovi. U svim oblastima života i rada u državnim službama ste "autocenzurisani" ako niste po jusu i ne ispunjavate očekivanja. Standarde određuje država, državu predstavlja ko?! I to je taj začaran krug.
A što se straha i oslobađanja straha tiče, to je stvar stava. Strah, rezigniranost i egoizam su kamen spoticanja. Neki strahuju da se oslobode straha, je l "uveko može i gore." Setite se udarnih vesti iz devedesetih...e to je to - STRAH OD NEIZVESNOSTI, STRAH OD CRNJEG I GOREG i činjenica da malo ko danas razume one koji nemaj strah, jer njima je lako - olako držeći i govoreći.

Politika ne samo što su uvek bile režimske novine, već su bile novine u kojima se držao neki kulturni nivo. Znalo se da ne možete da objavite bezvredan tekst u "Politici." Vidimo danas da ljudi odlaze iz "Politike" i to je već jedan trend.
Juče je Lazanski rekao jednu po meni ključnu stvar na kraju emisije na RTS 1. Nekada niste smeli reći da ste čovek Zapada ili Istoka, danas je to ulaznica za sve. E kada se to promeni, i cenzura će izgubiti značaj, a ljudi će se vrednovati po sposobnostima i neće imati želju da odlaze. Na kraju sve se svodi na partiokratiju, u tom smislu je u pravu Radulović.

Аутор овог текста је образован човек, социолог по занимању, и сигурно је упознат са делом Карла Маркса, али могуће је да није марксиста, и да не дели такве погледе на демократију и основне вредности,као Маркс и као ви на пример.
Што се новчаног износа који помињете тиче, мени то све изгледа као чист прагматизам 05. октобра, када су способни покупили кинту, издали државне интересе, а наивна омладина била жртва хапшења и малтретирања. После су их одбацили као старо одело. Обичном свету је било потребно двадесет година да схвате, ово што су ови клинци схватили одмах - да су преварени. То више неће да буде. Јер те генерације више нема - трећину су унесрећили, трећину отерали, а трећину учланили по методу Милета Будака, а ови нови су незаинтересовани, ако од тога немају конкретну корист, а са таквима је као са ђаволом трговати. Можда грешим, и то је људски. Хвала лепо, лаку ноћ.

!Osim toga,Veliki VODJA,koji je direktno odgovoran za BRISELSKI SPORAZUM protiv Ustava,sada,kada nam otimaju TREPCU,ne pojavljuje se i izjasnjava kao i obicno,nego se izgubio.

тако се изгубио и након рушења милошевића, да би се након неколико година појавио са фикс идејом.

Општа је жалост у Србији читати српске новине. Општа је појава да се удара на погрешну установу, појединца, медије...Сви у јавној функцији стручно избегавају да ударе по разлозима пропасти Србије, вероватно зато што не би дуго били јавни, него ударају по последицама. Наша политичари који не да не воде државу, него је вуцарају по блату на улару који је неко други натакао Србији, су једноставно добровољна психолошка девијација људи који су патолошки жељни пажље, власти и пара, па макар се то све граничило и са издајом. Нико нема петље да се упусти у сукоб са узроцима наших јада и беде. Осим коментатора, али су таман толико важни да их све редом можете објавити. Једино што се "пише" је текст изнад коментара.

Ових дана више пута безуспешно у ,,Политика" online издање покушавам да oбјавим коментар на тему кредита у chf.Ни један не објављују,од када сам почео да указујем на уговоре у грађевинарству и фaрмацеутској индустрији (у којима се далеко више зарађује него на банкарским кредитима) и пошто сам поставио питање да ли желе да реше само случај или системску појаву,не објављују ни друге моје коментаре,под истим псеудонимом,макар о овим енормним зарадама и не писао.А да ово небјављивање коментара није питање слободе уредништва указује и чињеница да су објављивали готово идентична схватања већег броја коментатора,без обзира да ли су на страни банке или корисника кредита.

Толико о томе да ли постоји (ауто)цензура, (не)слобода изражавања мишљења и (не)додирљивост појединих тема.Уосталом, све власти у Србији и идеолошки,а неко Бога ми и лично,воде порекло од српских комуниста,најбољих ђака највећег Хрвата међу левичарима Броза,мајстора диктатуре са шмеком за егоисте и лаковерне.

Она показује тенденцију да читав живот човечји претвори у јавни живот и тешко је, веома је тешко сакрити се од демократије која је безгранична и чије су претензије такве да у све прониче; она упада у наш стан, прониче у наше мисли и осећања, она хоће да учини човека искључиво друштвеним бићем. Стил живота демократских друштава све и сваког доводи до једноличности; тај стил не подноси самоћу и усамљенике, он не оставља места и времена за контемплацију, он је непријатељски расположен према стваралачком изобиљу оних малобројних. Ви сте много галамили о деспотији и тиранији старих друштава и обећавали сте да ћете створити друштво слободних, но све су то илузије, обмана и самообмана. У најстрашнијим деспотијама прошлости било је сјајног процвата личности, постојали су генији и свеци, био је могућ интимни и контемплативни живот, постојали су велики стваралачки узлети. Читава италијанска ренесанса је протекла под тиранијама и праву је био Леонтјев када је говорио да су "мученици за веру...

...најстрашнијега Левијатана, чудовишта са милион глава. Човеку је страшно да тоне у тај бездан квантитета, у ту безличност друштвеног живота, која гута све. Није тако страшно када се личност угњетава, када је ограничавају, па чак и муче, али јој ипак у принципу признају да је личност; страшно је када је негирају и замењују безличним начелима. Старе деспотије су имале религијску основу, признавале су духовни живот човека, нису човека узимале као друштвени атом. Ваша нова демократска деспотија потпуно игморише човеков духовни живот и човека цени само с тачке друштвене користи. У тој деспотији нису посвећене ни тајна човековог рођења, ни тајна живота, ни тајна његове смрти. Човек постаје роб друштвене користи, већине гласова, јавнога мнења, роб сопствених интереса. Демократија је дубоко туђа духу слободе. Слобода је аристократична а не демократична, она је окренута личности а не маси.