- Izjava Dobrice Cosica necudi!? On je komunista i od njega se ocekuje takav komentar.....Jednostavno on pripada onima koji su "glasali protiv ratnog budzeta"...onima koji su i 1941 krenuli u revoluciju i a ne u odbranu drzave....on pripada onima kojima je internacionala vodilja a srpska nacija nuzno zlo...Nazalost ali to je tako...Bez obzira sta on danas pokusavao da kaze nesto malko drugojacije...
PS: Dobrice "Vreeme je za penziju"....
Препоруке:
0
0
2
уторак, 09 децембар 2008 13:29
Sava
Gospodine Vitezovicu,
Sramotno je da Vi koji niste istoricar i ne poznajete istorijsku metodologiju i istoriografiju, dajete zakljucke i propagirate neistine i svoja licna osecanja srpskoj javnosti preko vasih igranih filmova tj. serija. Vi ste samo jedan od pretstavnika trenutno vladajuce struje na RTSu koja pokusava da oblikuje istoriju XIX i XX veka kako Vama odgovara. Ukratko u svim filmovima i serijama koje poslednjih dvadeset godina gledamo na televiziji prikazani su Obrenovici kao kreteni a Karadjordjevici kao otmeni, pametni drzavnici. Ja kao i vecina mojih kolega istoricara znamo da to nije tako i da to mogu da zakljuce samo ljudi bliski danasnjem "krunskom savetu" i ostali lobisti oko Aleksandra Karadjordjevica. A u vasim delima ima toliko istorijskoh neistina da je to zaista suvisno komentarisati. Kao jedna od najvecih je gore pominjana ponuda Centralnih sila Srbiji u toku 1915 godine. Takvo nesto istorija jos nije utvrdila. Ima jos mnogo stvari ali cu se zadrzati samo na ove dve.
Препоруке:
0
0
3
уторак, 09 децембар 2008 19:09
Татијана
Ако се говори о Првом светском рату онда треба имати у виду да се тај рат за Савезнике завршио 1921. године и то на тлу Русије. Они су као интервенционистичке снаге повели нови рат против совјетске Русије на сва четири фронта. Наиме после службеног окончања рата 1918. год. трупе које су упућене у Русију да се боре против Немаца, остале су ту да се боре против Руса. На истоку је био највећи циркус јер су и Јапанци и Американци прогласили Сибир за своје интересне зоне. Ови први су тамо остали до јесени 1922. год. а други до пролећа 1920. год. На осталим фронтовима су биле доминатне трупе Битаније и Француске а било је и Канађана, Аустралијанаца, Пољака, Грка, Финаца, Чеха, Словака, Естонаца, Литванаца, Италијана, све укупно трупа 16 земаља. Толико о томе колико су Савезници били савезници и руском народу.
Савезницима се придружила Америка априла 1917. године и то после бесомучне кампање и пласирања невероватних медијских лажи о Немцима као варварима и непријатељима демократије а уствари, Немци су једноставно били спремни и способни за рат који су изазвали други. Само да напоменем да је у јесен 1915. Лондон био бомбардован и то првим ваздушним нападом цепелина.
Ако се зна шта се од 1914. - 1918. године дешавало у западној Европи и на тлу Русије међу Савезницима с једне стране а између Савезника и "непријатеља демократије и цивилизације" с друге стране, а шта у другом периоду рата до 1920. године, нешто већ постаје јасније. Некоме наравно никада ништа неће бити јасно. Шта је српска војска за то време чинила углавном је познато али разлоге због којих је то радила треба тражити и у односима "Савезника" према Русији. На крају, унутар оних интервенционистичких трупа било је и војника наше ондашње војске.
Ми можемо да називамо Британце и Французе Савезницима али да се зна да су они само једни другима савезници а не и нама. Тако не може да дође до неспоразума и нећемо да се питамо како то да нас наши савезници бомбардују и свашта нам раде.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 09 децембар 2008 23:33
Жељко Пауновић (први део)
У нашој јавности се с времена на време провлаче тезе према којима је Србија у последњих неколико деценија у пресудним тренуцима вукла све саме самоубилачке потезе, који су наводно били штетни по државу и народ. Није потребно бити историчар да би се видело да таква мишљења, свесно или не, додатно потпирују дефетизам и стање мирења са судбином који су толико раширени у последње време, а које пак несмиљеном жестином пропагирају страни и домаћи заговорници новог светског поретка. Јер забога "шут са рогатим не може", "сила бога не моли", "свет није увек саздан на правди" итд. до најновијег тумачења Д.Ћосића да је повлачење у Албанију било непотребно. Имали смо ми и пред мајске изборе таквих "добронамерних" текстова у којима су се аутори питали да ли су све српске жртве у прошлом веку биле потребне. Све присталице фаталистичког става да се са великима не може сукобљавати треба подсетити да то убедљиво побијају искуства из Вијетнама, Сомалије, Либана и других делова света где су насилници били приморани да подвију реп. Група људи, нека друштвена заједница, или држава, ако је довољно одлучна да по сваку цену брани оно што сматра својим, не може се победити. Понављам, по сваку цену, без обзира на последице. Уосталом, сваки човек у обичном животу има нешто – породицу, децу, кућу, имовину - што би бранио по сваку цену, без обзира на то коме се супроставља. Уосталом, Американци то добро знају и разумеју, холивудски вестерни и крими филмови су пуни ситуација у којима група насилника малтретира градић, путнике у превозу и слично, док им се не супростави тиха, мирна особа за коју никад не би поверовали да ће то урадити. И гле, правда увек на крају победи.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 09 децембар 2008 23:39
Жељко Пауновић (други део)
Па има ли онда и држава право на тако нешто? Постоји ли за њу нешто што ће бранити, како то писци кажу "до задњег". Свакако да има и сматрам да је 1999. требало проверити колико је чврста одлука НАТО пакта о копненој интервенцији на Косову. У том светлу гледано, наравно да је одлука Врховне команде српске војске о повлачењу и поновном укључивању у рат била исправна. На крају, да подсетим да је Винстон Черчил у време када се мислило да је немачка инвазија на Велику Британију неизбежна, сасвим озбиљно разматрао у случају неповољног исхода, повлачење краља и краљице, Парламента, Владе и остатка војске у Канаду (хеј, у Канаду) и наставак борбе до коначне победе. Да ли је та врста патриотизма, ја бих је назвао без предомишљања и без остатка, дозволља и Србима или важи само за друге?
.jpg)
PS: Dobrice "Vreeme je za penziju"....
Sramotno je da Vi koji niste istoricar i ne poznajete istorijsku metodologiju i istoriografiju, dajete zakljucke i propagirate neistine i svoja licna osecanja srpskoj javnosti preko vasih igranih filmova tj. serija. Vi ste samo jedan od pretstavnika trenutno vladajuce struje na RTSu koja pokusava da oblikuje istoriju XIX i XX veka kako Vama odgovara. Ukratko u svim filmovima i serijama koje poslednjih dvadeset godina gledamo na televiziji prikazani su Obrenovici kao kreteni a Karadjordjevici kao otmeni, pametni drzavnici. Ja kao i vecina mojih kolega istoricara znamo da to nije tako i da to mogu da zakljuce samo ljudi bliski danasnjem "krunskom savetu" i ostali lobisti oko Aleksandra Karadjordjevica. A u vasim delima ima toliko istorijskoh neistina da je to zaista suvisno komentarisati. Kao jedna od najvecih je gore pominjana ponuda Centralnih sila Srbiji u toku 1915 godine. Takvo nesto istorija jos nije utvrdila. Ima jos mnogo stvari ali cu se zadrzati samo na ove dve.
Савезницима се придружила Америка априла 1917. године и то после бесомучне кампање и пласирања невероватних медијских лажи о Немцима као варварима и непријатељима демократије а уствари, Немци су једноставно били спремни и способни за рат који су изазвали други. Само да напоменем да је у јесен 1915. Лондон био бомбардован и то првим ваздушним нападом цепелина.
Ако се зна шта се од 1914. - 1918. године дешавало у западној Европи и на тлу Русије међу Савезницима с једне стране а између Савезника и "непријатеља демократије и цивилизације" с друге стране, а шта у другом периоду рата до 1920. године, нешто већ постаје јасније. Некоме наравно никада ништа неће бити јасно. Шта је српска војска за то време чинила углавном је познато али разлоге због којих је то радила треба тражити и у односима "Савезника" према Русији. На крају, унутар оних интервенционистичких трупа било је и војника наше ондашње војске.
Ми можемо да називамо Британце и Французе Савезницима али да се зна да су они само једни другима савезници а не и нама. Тако не може да дође до неспоразума и нећемо да се питамо како то да нас наши савезници бомбардују и свашта нам раде.