Nema sumnje da trenutni manevarski potezi srpske diplomatije idu u smeru podele Kosova . To se za sada vešto krije , ali ipak se da naslutiti iz sporadičnih izjava državnih zvaničnika o tome kako je to krajnja opcija . Ovim navodnim diplomatskim pobedama u UN se samo kupuje vreme , stvara se neka prividna slika nacionalnog mira , jer je Tadiću itekako potreban jak paravan za dalje jačanje svoje partije . Jasno je njihov većinski stav , nekoliko puta i od nekih zvaničnika ponavljan , kako je to samo pitanje osećanja , i da građani Srbije ne trebaju da zbog Kosova i situacije kakva takva je žrtvuju svoju budućnost .
Zato Tadić pravi sledeću taktiku . Vešto priprema medijski teren za konačno pitanje Kosova u kome stvoriti od sebe sliku mirotvorca i diplomate , velikog državnika koji se silno zauzima za Kosovo i traži pregovore . Dolazi do tih pregovora u kome Srbija ima krajnje nepovoljnu poziciju , i u kome značajno gubi na samoj podeli . U medijima se to prikazuje kao istorijsko pomirenje Srba i Albanaca , slavi se povratak srpske vojske u krnjo Kosovo , veliča se pobeda srpske diplomatije koja je izdržala pritiscima i nije priznala Kosovo . Tadić naravno uz pomoć svojih političkih mediokriteta na Zapadu dobija podršku i još se može desiti što nimalo nije isključivo , da bude nominovan za Nobelovu nagradu za Mir .
Naravno da je ovo samo jedan mogući scenario , možda jeste i najizvesniji , možda jeste bolja pozicija od one u kojoj bi Srbija ostala bez ičega , ali kako objasniti potomstvu to kao pobedu kad smo kolevku srpstva , svoj lični identitet prodali zarad kvazi europskog , od kojeg će koristi imati samo domaća birokratija i tajkuni , kada nam je to isto Kim na silu i na prevaru oteto .
U potpunosti je u pravu gospodin Samardžić , nema državnog jedinstva po ovom važnom pitanju .

Samo se nadaj. Još je i crnje.