Не верујем у глобалне идеологије, тако да не верујем ни у леви интернационализам. На неком ограниченом културолошком и етничком простору је могуће наћи идеолошко заједништво више народа, али на глобалном нивоу ипак не. Нека сви народи слободно бирају идеолошке матрице које им највише одговарају, и мислим да је време комунизма и капитализма показало колико несреће може да се изроди из идеолошког империјализма. Такође се не слажем да је национализам десничарска идеологија, шта више, не могу прихватити аутентичност национализма који не посвећује пажњу најбројнијој друштвеној групи у свакој нацији на свету, а то су радници и сељаци. Идеологија која занемарује интересе без премца највећег дела сопственог народа, не може бити национализам, ма колико се такви тзв националисти бусали у своје "српске груди", што су нам више пута доказали националисти класично десничарског односа према социјалним питањима, од Вука Драшковића па до Александра Вучића.

Добро, а у име чега је онда "левица" 1945. решавала национално питање у Југославији, како су и говорили?

Нацртала расистичке авнојске границе. И то на бази "права народа на самоопредељење" и "равноправности народа", како су и унели у Устав из 1946.

Тада је право на самоопредељење добило и 1.400.000 Словенаца, 900.000 Бошњака, 800.000 Македонаца, 400.000 Црногораца. 1.900.000 Срба преосталих после НДХ преко Дрине је остало без икаквих права. Огромне српске територије су подељене између хрватске и бошњачке државе. Практично без икаквог реципроцитета (око 200.000 Хрвата и Бошњака је остало у српској држави, и то више у покрајинама), тако да је сав тај народ изопштен.

Изванредна анализа. Најзад разрешење патријотског и националног. Потпуно разоткривање лажне левице и прави путоказ за стварање странке социјалне (леве) оријентације остварање социјалне и правне државе. Ја бих допунио само са још две ствари које је г. Калик загребао, али није у потпуности дефинисао. Прави тест левице (лакмус папир) је њено изјашњавање о колонијализму и крупном капиталу. Укратко, стварна левица мора бити антиколонијална у сваком смислу и мора се борити против крупног капитала као највеће снаге сваког империјализма, као предуслова неслободе. Поздрав

Ћирјаковић има оригиналну идеју за сваку похвалу.

Радничка права, борба против израбљивања од стране домаћих криминалаца и компрадора уз садејство "страних инвеститора" - то је све горући социјални проблем (дакле питање за левицу) који уништава сво становништво, али пре свега српски народ чије је географско тежиште ипак у Србији (док други, тј. мањине, бораве претежно у другим државама). Затим, велики део тог социјално угроженог становништва могу бити националисти и имати јак осећај за националне теме. Зато су све те теме и леве и националне.

Недостатак суверенитета, национална понижења, идентитетски инжењеринг - што све спроводе империјалне силе у сврху боље контроле над овим простором, представљају суштинска питања која дотичу вертикалу националног духа, али и империјалне методе за осуду од стране оних левичара који нису гадљиви на национални идентитет, па ни на етнос, од кога Калик хоће да се дистанцира.

Okruglo pa na ćoše. Sto bre ljudi niste iskreni i otvoreni, pa lepo kazite, zalazemo se za narodnjacki nacional-socijalizam brdjansko-seljoberskog tipa, sto je to toliko tesko prelomiti...?

Тако да, најискреније препоручујем да се погледа данашњи свет, онакав какав јесте а што је још битније, да се погледа Србија данас онаква каква јесте и да се покуша прво поправити своја сопствена ограда, у свом дворишту да се трава покоси и своје ђубре почисти испред прага, уместо да се оре по геострактичким небесима, па онда гдин Ћирјаковић коси мало патриотски ка националном у десно а друг Калик опет коси братствено-јединствено и класно освешћено на лево, па је онда ту у расправи са прикљученијима дошло до извесне пометње. Каква црна левица, каква национална десница, какви бакрачи, када вам земљом Србијом влада свемоћни Вођа који је либерални левичар исто онолико колико и популистички десничар, кога ЕУ хвали а цар Путин на ревер Невскога орден качи, коме панегиричне оде испевају како Соња Лихт и Јелена Милић, тако и патријарх и Миле Додик...

Levica mora da se zapita zašto u trenutku kada se beda i beznađe šire zemljom kao požar, oni čije interese zastupa ne glasaju za nju. Da li je to zato što nemaju dovoljno prostora u medijima? Ne. 1920. na parlamentarnim izborima komunisti postaju treća po snazi politička stranka, sa 59 od 419 mesta u Ustavotvornoj skupštini. Koliko mesta u Skupštini levica ima danas? NIJEDNO. Dačićev SPS ima veze za socijalizmom koliko i kišobran sa šivaćom mašinom. Stvar je u tome što je "diskurs" levice potpuno odnarođen i anahron. Njen rečnik je hermetičan i nerazumljiv ljudima kojima se obraća. Njene dileme su lažne i salonske, teoretske i jalove. Pitati se da li će desnica da se okoristi populizmom u trenutku kad imate pola kamiona pristalica u zemlji na ivici gladi je neozbiljno. Gospodo i drugovi levičari, vi ne poznajete svoj narod. Njega nije briga ko se s kim ljubi u usta. Narod je ponižen i sablažnjen opštim nemoralom. Ne zna ni šta je proletarijat. Prodaje se za sendvič jer ste ga VI izdali

Колики су досадашњи српски демографски губици због оваквих и сличних будалаштина?

Колико би данас било Срба на Балкану и каква би им била перспектива, да су Срби "ко сав нормалан свет" бринули првенствено о свом народу, својим селима, својим етничким територијама?

Да су "ко сав нормалан свет" правили националну државу првенствено на својим етничким територијама. Да су при том "ко сав нормалан свет" водили рачуна о реципроцитету. Између осталог и зато да би, без обзира да ли им је завичај ту или је ушао у размену, сви Срби у српској држави били свој на своме, а не као данас. Не би им баш сметао ни пристојан излаз на море на који би овако били натерани.

(nast.) Drugu Mariju Kaliku

Pojam savremene levice trebao bi označiti emancipatorsku delatnost,koja se ne može ograničiti postojećim poretkom.Savremena levica zahteva uvek više u pogledu prava i sloboda,ravnopravnosti naroda i ljudi,radno -klasnu i opštu emancipaciju.
Nova levica se mora zalagati za novo društvo(nazovimo ga Demokratski socijalizam).Taj socijalizam ne bi imao nikakve veze sa poznatim oblicima socijalizma,koji i nije bio socijalizam.Zato u idejnom projektu levice treba biti realni socijalizam,parlamentarna demokratija,razotuđenje čoveka,dakle pretvaranje realnog sveta u domovinu humanuma.U program levice treba da uđe borba za pravnu državu,vladavinu prava,borba protiv svakog oblika diskriminacije.U dosadašnjoj praksi empirijskog socijalizma došlo je do razlaza između teorije i prakse.To u praksi zahteva obnovu kritičke misli o levici - socijalizmu kao projektu,pokretku i popretku.

I Kalik i Ćirjaković su galaktičkim maglinama daleko od shvatanja onoga što se zbiva u svetu. Finansijski kapitalizam visi o koncu a istrajava isključivo megalomanskim berzanskim manipulacijama koje podržava enormna novčana emisija. To grotlo iz koga kulja magma, zapravo, ekstremno usijana lava, ustvari prava pravcata monetarna plazma koja "drži" globalnu kapitalističku krhotinu i kreira privid da se ništa ne menja. Otuda, i ovakva trabunjanja o nekakvoj levici i nekakvoj desnici pa i o nekakvom patriotizmu. Ovaj poslednji je samo prozirni veo namaknut na ocvali cvet građanskih iluzija da se može postići nekakav balans. Levica i Desnica su kategorije prevaziđenih ideoloških modela. Svet robotizacije i automatizacije je naše okruženje, zapravo, to su istinski revolucionari kao nekada u Marksovo doba, parna lokomotiva. Kalik, Ćirjaković i njima slični ne prepoznaju Marksovu misao...

Друже Станићу, слажем се да су то идеали демократског социјализма. Али бојим се да пут њиховог остварења мора да води кроз класну борбу и револуцију, не искључујући ону крваву. Јер тешко да ће се владајућа класа мирно и добровољно одрећи свог власништва, моћи и привилегија. Све социјалне реформе кроз историју су се одвијале кроз револуцију или под њеном претњом.

Такође, то што се једним делом променио технолошки облик рада не значи да се променио идентитет радничке класе. Припадништво класи одређује се према односу спрам власништва нас средствима за производњу и положају у процесу производње. Тако сви они који су лишени тог власништва, и налазе се на нижим нивоима извршног рада, представљају радничку класу, без обзира којим се радом бавили. Нижи службеник банке који се бави интелектуалним радом, једнако је радник као и неки физикалац. Зато ни "homo faber" није изумро, само је делимично променио облик. А и чињеница да се поново морамо борити за осмочасовно радно време то доказује.

Ma, tačno je to da nema više homo fabera i da je promenjena forma ali je promena tako temeljna da se i sam pojam vlasništva difuzirao. To je ono što Kalik ne shvata a o Ćirjakoviću je i suvišno pisati. Pojam vlasništva je pretrpeo korenitu izmenu a o tome je pidsao još jedan Adolf Berle, a ako hoćete i sam karl Marks koji je zapazio da je akcionarski kapital već prva forma podruštvljavanja privatnog kapitala. Danas, kada se taj fiktivni kapital umnožio do mere pukih konfeta, takoreći egzistirajući u paperjastom obliku, postaje kao takav podložan do sada neregistrovanim manipulacijama a u taj proces, odnosno pravi pravcati kovitlac, već su se odavno inkorporirale brojna institucije, na kraju i same države. Takva fluentnost, zapravo, rašomonijada je geometrijskom progresijom ubrzala tokove kapitala i postala svojevrsna enigma i za sam gremijum finansijskih mudraca i gurua. Drugim rečima, Igračka im se otela iz ruku i sada vija "kosmičkim visinama" zemaljskog nam šara......nasstavak

Usudiću se da bacim jednu "kosku" kao što je "dezintegracija robne vrednosti" a sve asocirajući na napred napisano, makar da bi neko shvatio koliko je u pitanju sličan fenomen, ovog puta s finansijskog aspekta. Inače, to je sintagma profesora Živojina Rakočevića koji je pojašnjavajući svojevremeno nove fenomene odapeo ovako jednu "otrovnu strelu" oko koje se, izgleda, niko nije previše uzbudio. A ja mislim da je upravo on prodrmao sveprisutni sindrom nerazumevanja i neshvatanja onog oko čega se vrti ova naša uveliko nesretna i nesrećna kompozicija.........

@ Reddy

Та прича о шпекулативном капиталу који се осамосталио и високо лебди изван нашег домета није ми посебно уверљива. Видимо да је он још увек итетако причвршћен за земљу и земљаске интересе, доносећи одређеним нацијама и њиховим владајућим класама богатство, а другима сиромаштво. Оног тренутка када видим неки битан сукоб између транснационалног капитала и националних држава великих западних сила, почећу да верујем у моћ тог слободно-лебдећег капитала. До тада подела на патриотизам и издајство остају релевантни, поготово за мале и слабе државе које су на мети крупног иностраног капитала. А чак и тада подела на левицу и десницу остаје очувана јер се транснационалној капиталистичкој класи мора и једино може супротставити интернационална радничка класа.

Такође, наука је једно, а политика друго.

Мада се наравно прожимају, код Маркса ипак могу доста добро да се разликује у основи научни увиди од политичких ставова и програма.

Oд тога смућкана религија.

рече неко "(Marx ga definiše kao primitivni komunizmom;gde nema Grka,ni Jevreja,ni divljaka,ni Skita,ni robova,ni slobodnjaka - svi su bili jednaki pred bogon i breaća u Hristu.I"

но зна се следеће

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:539694-Zasto-Marks-i-Engels-nisu-voleli-Srbe


отуда је зачуђујуће да ико од ових другова коментатора воли Маркса или пак у његовој идеји налази водиљу?!?!?!

неко рече да треба ствари посматрати у садашњости и наведе други пример Шведске, шта је са примером Кине, комунистичка земља, са потпуном контролом, ко није био у Шангају као странац и није видео камере на сваком кораку а у хотелу вас сликају да би имали инпут за Фејс рекогнишн софтвер захваљујући коме у 25 милионском граду могу свакога пронаћи за 15 мин?! '- добри стари Орвел на делу, гле чуда исто као и у САД где кад уђете у воз метроа љубазно чуејте глас спикера који вас обавештава да ће сваки ваш разгоовр бити снимљен, или улице Лондона премрежене камерама?!

да ли треба рекламирати своју земљу по јефтиним људима? и тако привлачити експолоататоре пардон даваоце хлеба нам насушног?

то су животна питања, остало је трућање у понављаним комунистичким дебилним матрицама

Централно питање Марксовог учења је човек - човек,као
генеречко и друштвено биће.У дискусији треба поједноставити ствари и ставити човека на прво место.У класном друштву човек - радник је роба(као и свака друга)која има своју цену зависно од друштвених услова и времена.Заробљен и обесправљен његова се слобода своди на повремен излазак на изборе и ништа више.Он послужује свет ствари и свет роба у власништву другог.Дакле,да би човек био слободан у класном друштву он мора овладати материјалном основом живота,а то значи процесом производње,расподеле, размене и потрошње.Не може постојатаи демократско друштво ако се демократија не прошири на економску сферу.Другим речима, то значи,да политичким правима претходе и економска права.Слобода,као спознана нужност мора бити предодређена економском слободом."Асоцијација слободних произвођача" значи да радник постаје колективни предузетник чиме се укида најмани однос и рад постаје слободан.

ELEM, profitna stopa je maska kojom se služi kapitalistička klasa da bi stvorila utisak da i njihovi predstavnici kobajagi nešto proizvode i stvaraju novu vrednost dok u eminentno ekonomskom smislu taj višak vrednosti isključivo kreira eksploatisana radna snaga. I to je sve u redu. Ali, prosto začuđuje pa i izluđuje sasvim pogrešna teza Marija Kalika, navodim....."Такође, социјалне револуције су једно, а технолошке друго. Свако инсистирање на овим последњим као по себи социјално револуционарним идеолошки замагљује чињеницу да ми и даље живимо у капитализму.". Pa, zar nije Karl Marks poručio da je "parna lokomotiva najveći revolucionar" njegovog vremena. Kako su to soc. revolucije jedno a tehnološke drugo!?? Zar jedna ne generiše drugu, odnosno druga prvu po redosledu kako je navedeno? Kapitalizam je, dakle, osamostaljeni ambijent u kome tehnologije nemaju nikakvu ulogu!?!??

Маркс није револуционисао само економску теорију, него и филозофију, нарочито у својим раним списима, што је прегнатно изражено у 11. тези о Фојербаху - повезивање филозофије са револуционарном праксом. Зато су и марксистичка филозофија и марксистичка економија нужни саставни делови марксизма, и међусобно се допуњавају.(Критика) политичке економије јесте нужна, у њој је Маркс дао значајан, па и кључан допринос развоју мишљења, али није довољна, већ једино у садејству са његовим филозофским списима даје целовиту и превратну слику о постојећем друштву. Такође, тачно је да друштвене науке које сте набројали могу бити, биле су и јесу великим делом идеологије буржоаског друштва, али оне не морају бити и нису само то. Сам Маркс је био полихистор, и успешно је раздвајао идеолошке од научних елемената у тадашњим друштвеним наукама, и ове друге уграђивао у своју теорију. Уосталом, постоје и марксистичка социологија, марксистичка историја, марксистичка економија (како већ рекосмо) итд.

I ponovo u istu svrhu, manipulacije radi e da bi uspešnije podvukli ranije iznesenu netačnu i površnu tezu o nekoj suštinskoj razlici između navodno dve raznorodne tehnološke revolucije. Ovo su već opasna i ničim opravdana zastranjivanja. Dalje, pišete da kapitalizam u svojim temeljima nije promenjen!? Da li se vi šalite ili zbijate šale i pošalice? Šta su predstavljale silne nacionalizacije i pribegavanje planskim rešenjima u posleratnom dobu kod evropskih zapadnih društava i njihovih ekonomija. Pišem o Ujedinjenom kraljevstvu, Francuskoj, Holandiji, skandinnavskim zemljama, Zapadnoj nemačkoj, itd. Bile su to velikim delom reformisane ekonomije sa izvanredno razvijenim socijalnim službama i za naše socijalističko društvo nepojmljivim predstavama a za primer neka vam posluži postojanje čak i u ustavnom dokumentu Nemačke odredbe "Sozial-marktwirtschaft", dakle, socijalno-tržišne privrede u kojoj postoji institut radničkog saveta u formi trećine članova upravnog odbora!

A ako je već reč o marksu kao polihistoru onda još jednom protumačite Garodija ali i Kostu Akselosa i njegovu knjigu, "Marks-mislilac tehnike", svakako i ostale autore. Verujem da ste ih prošli ali i da ih niste odgovarajuće uvažili. I to "razdvajanje" ideoloških i naučnih elemenata koje pominjete upravo će/te naći kod pomenutih autora. Dakako, u pitanju je prepoznatljivi "Epistemološki rez". I još jednom, ne postoji nikakav marksizam pa tako ni marksistička sociologija, marksistička istorija a pogotovo ne marksistička ekonomija. To su nagluve nauke. Ono što postoji je jedino tradicija Marksove misli i samo se na tom tragu plodonosno može razmišljati. Očigledno je da je na vas jak pa i prejak uticaj ostavio Mihajlo Marković koji se nije najbolje snalazio u ovakvim pitanjima.

Да, све ми је познато што сте написали за његову улогу у привредној „реформи“, везу с Милентијем Поповићем итд. Али, за мене, и са Марковићем се ту сасвим слажем, то је била контрареволуционарна економска политика. Какве везе имају Маркс и социјализам са тржиштем, приватизацијом и либерализацијом, што је била суштина „реформи“?! Њене последице одмах су се осетиле. Масован пораст незапослености, и с тим у вези, нагли пораст радничке емиграције, пад економског раста итд.; не чуди да је као реакција уследила студентска побуна '68. Ракочевић је острашћено говорио о својим сукобима са праксисовцима тих година, и често је наводио, у негативном контексту, како се нпр. Љ. Тадић „хватао за револвер кад бисте му поменули 'приватну својину'“. То ми је било довољно да према њему постанем скептичан. Вама драстично недостаје познавање и елементарно уважавање филозофије, укључујући Марксову, јер би Вас то сачувало од оваквих искривљавања Марксове мисли.

Druže Mario,
Iskreno žalim što se ovaj interesantan panel završi ovako ružno,pogotovo što je pružena retka prilika da se nešto više kaže o emancipatorskoj ulozi levice,kako danas,tako i u futuru I i II.
Moramo poštovati načelo: Quot capita tot setentiae,e sad je pitanje samo praga tolerancije.Podsetio bi Vas na jednu Senekinu misao:Komplimente i uvrede ljudi trebaju jednako primati, komplimenti neka te ne vesele,a uvrede neka ne vređaju.Onog momenta,kada nam ponestane argumenata,mi prelazimo na lični teren koristeći uvrede umesto argumenata.Ne možete poreći enciklopedijsko znanje gosp. Reddya,koji nažalost ostaje usamljen na ovom panelu.E,sad što njegove opaske ubadaju poput žaoke,to je drugo pitanje.Otac moderne sociologije nije Marx,nego Weber.Marksova filozofija je nastavak Hegelovog objektivnog idealizmaitd,itd.Naše znanje i saznanje je ograničeno
vremenom i prostorom u kome živimo.Ipak,svi ljudi,sve znaju.

A to je najtemeljnija društvena disciplina. To je bila slaba tačka i Mihajla Markovića o kome, inače, kao čoveku, sve najbolje mislim. Vi ste ostali na tom putu, nesposobni da produžite sve vijugavijim planinskim stazama ka vrhu. Ugodnije vam je da se "izležavate" na oveštalim i pohabanim marksističkim dogmama koje uveliko koincidiraju sa staljinističkim predstavama o nekakvom ustajalom kapitalizmu koji trajno ne menja svoj karakter. Niste u stanju da prodirete dalje u osmišljavanju i nalaženju puteva izlaska iz ukorenjenih predstava. Otuda tako besne i ničim podastrte invektive prema meni. Žalosno je da su prvorazredne mete među levičarima uvek bili oni u njihovim redovima koji su dovodili u pitanje petrifikovane misli, zapravo dogme, jer iza svega stoje reputacije, glorifikacije i "zvezde koje nikada ne padaju s neba". Bojim se da ste umislili da ste vi jedna od takvih jer sam upravo ja pokušao da je skinem. Prirodno je da tako reagujete, ljutili se makoliko.