Srbi su pod Turskom opstali 500 godina, a od zapada su doziveli genocide u dva svetska rata, pogrome u Hrvatskoj i na Kosovu, bombardovanje i teror i demonizaciju devedesetih. U Turskoj nikad nisam doziveo da me tretiraju kao gradjanina drugog reda, sto puta vise postovanja mog dostojanstva sam doziveo u toj "zaostaloj i netolerantnoj" Turskoj, nego u Holandiji gde su me u vise navrata po automatizmu gledali kao najveci olos zato sto sam iz Srbije. Jednog muslimana koji nije ekstremista (a to je velika vecina) ne bih menjao ni za hiljadu prosecnih Holandjana. Nije naravno ni Turska savrsena, ali ovo holandsko licemerje prevazilazi sve granice.

Neka Turska udje u EU, pa neka im dodju glave. A zasto je Holandija priznala Kosovo? Kada se radi o njihovom interesu, onda ne moze. Sto pre Turska neka udje, pa neka se EU raspadne, a samim tim i ove nase stranke koje unistavaju drzavu Srbiju pod plastom integracija i zauvek odu na deponiju istorije.

Prvo: Ne mogu a da se iz dubine duse ne slozim sa iznetim argumentima, valjda zbog onih 500 godina pod turskom vlascu...
Drugo: Racionalni deo mene mi govori da takav stav nije u redu i da je bitan kvalitet, a ne boja koze, vera i sl.
Trece: Turcima je ovaj stav EU dobro poznat pa mi nije jasno zasto toliko zarko zeli da udje u EU...mozda je bas tu odgovor da li ili ne treba da bude deo zajednice kojoj cemo i mi jednom pripadati.

На жалост, Србија није Холандија. Како по укупној величини, још више по индустријској и трговачкој величини и значају. Најмање по томе како следи своје интересе и чува своје двориште (@Родољуб). Зато парола Србије мора бити другачија. «Турска у ЕУ – Србија у ЕУ, Турска из ЕУ – Србија из ЕУ».
Зашто би оваква спољнополитичка доктрина била важна за Србију?
Једноставно, логички, таква доктрина следи како из оправданих исто тако и неоправданих аргументима Вилдерса, као и @Родољуб-а.
У случају да Турска буде спречена да уђе у Европу, а Србија буде натерана да мора у ЕУ, настају проблеми на граници ЕУ.
За ту границу су Срби увек најбоље гинули и то више него за сопствено двориште, што овог пута не смеју чинити.
Ако ЕУ ратује у Авганистану, могао би мало да брани и своје границе једног дана, а оне нису само војне, већ и економске, културне, мафијашке...
Уколико се те работе Србија поново прихвати, она ће кратко време бити бедем турској коњици, а онда нестати као народ, као што је 1945. нестала као грађанска култура, а и као држава.
То што ЕУ губи становништво, а Турска добија нове и младе становнике, није проблем Србије, већ ЕУ.
Тако стижемо до политичке филозофије, по којој је једна ствар унутрашња политика и митологија, а сасвим нешто друго спољна политика.
Те две ствари је, на нашу жалост и несрећу, мешао и Пашић. Још од петљања са Тимочком буном. Против сопствене државе.
Србија, опет на жалост, има само један преостали аргумент, за разлику од моћне Холандије.
РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд, Милорад Станојловић, генерални секретар.

Da je PVV, Wildersova partija, u Holandiji na vlasti, ova zemlja svakako ne bi priznala Kosovo, - ne zaboravimo da se ovde radi o jednoj jos uvek marginalnoj partiji, suocenoj sa difamiranjem od strane etabliranih partija, upravo zbog sprmnosti da se brane sloboda i domovina.

Wilders nema lose misljenje o Srbima, on je u vise navrata izjavio da se Srbi, odnosno Kosovo, nalaze na prvim linijama dzihada, pri cemu svakako nije mislio na Siptare kao borce protiv istog.

Bude li se dogodilo da PVV dodje na vlast u Holandiji, postoji veoma realna sansa da ova zemlja anulira priznanje Kosova.

To vazi i za neke druge partriotske, EU kriticne partije u Evropi, na primer austrijsku FPÖ (ne zaboravimo da je Hans-Christian Strache, veliki protivnik priznanja Kosova, u vise navrata javno demonstrirao svoju solidarnost sa Srbima).

Argumenti protiv ulaska Turske u EU su potpuno racionalni, u njima nema nicega rasistickog (osim ako nije "rasisticki" ne dopustiti da ti se otima zemlja i blati kultura, sudeci po nekim komentarima Srbi su vec veoma uspesno prevaspitani).

Ja bih Wildersovim argumentima mogla samo da dodam, da se Evropa ne moze uspesno odupreti islamu sve dok postoji Evropska Unija, za koju je islamizacija ovog kontinenta deo osnovnog programa.

@Родољуб
Бојим се да сте мало залутали у стереотипе и стрпали ме тамо где никада нисам био, јер тамо нема живота.
1.Нисам ја ништа узео Србији што је чини државом. То су урадиле партије које су јој отеле власт. Поразом грађанске културе 1945. године, Србија је изгубила сву своју величину као држава цивилизованих људи. Да ли је надокнађен тај губитак, тј. пораз? Јесте, ако у то рачунате невладине организације које симулирају непостојеће грађанско друштво. Српски републиканци се пак 65 година хвале да је њихов циљ да држава одумре. На најбољем смо путу да остваримо тај циљ. Јер, сада смо негде у 18о4. години. Думамо, хоћемо ли да будемо држава или - нећемо.
2.Држава која «не да на себе» не усваја Устав из 1974. године, јер је то крај 18о4. Ових дана видим куда то води, али ја не идем тамо. Отуд не знам чему оптужба за «драшковићевски» прагматизам. Мислим да је то подметање и етикетирање. Пошто ценим Ваше ставове и Ваш метод, сматраћу да Вам се то омакло; онако.
3.Што се тиче "Ветрометина" и "коридор-а 10" ту сте у сагласности са господином Проф. др Ахметом Давутоглуом, турским министром иностраних послова. По њему, «могу се идентифицирати три карактеристике Балкана. Једна је да Балкан, као регија, представља тампон зону (Buffer Zone) у геополитици». Да буде јасно, то је оно што се некад звало војна крајина, где су Срби живели, али не зато што су хтели ту да живе, а још мање да гину за туђе династије. Србија не треба да гине за туђа дворишта, ако то није бар и њен интерес за сопствено двориште.
4.Оно где сам заиста прагматиста, јесте да треба бити «настављач српске традиције» ако је она потребна за српску будућност и идентитет, али не ако се њоме манипулише попут 26. марта 1941. године, итд. У том смислу, шта су национални идентитет и традиција, не одлучујем ја, већ држава, народ и национални демократски програм, који иначе поодавно имамо.
Срдачно, с поштовањем и разумевањем,
РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ ДМ, Београд, Милорад Станојловић, генерални секретар.