Десет аргумената против уласка Турске у ЕУ

(Фолкскрант, 17.11.2009)

Почетком јануара, као члан делегације Комисије за европске послове Доњег дома парламента[1], одлазим у Турску. То је моја прва посета једној исламистичкој земљи од када је у јавност, пре годину и по, изашла „Фитна“[2].

Претходних дана добио сам много електронских писама: „Господине Вилдерс, молим Вас, не идите. Тамо ће Вас убити, или изручити Јордану[3]“. Ја полазим од тога да ће моје обезбеђење бити регулисано и да ће министар спољних послова Максим Ферхаген (Maxime Verhagen) – као што то обично и чини када одлазим у иностранство – тражити гаранције од владе Турске и постићи то да не будем изручен.

Зашто одлазим у Турску? Зато што као народни посланик и политички вођа виртуелно највеће партије Холандије[4] сматрам да је, у најмању руку, на свом месту да Турцима право у лице кажем зашто они, што се нас тиче, никада не смеју постати члан Европске уније (ЕУ). Да им кажем зашто за Партију слободе (ПВВ) важи мото: „Турска у ЕУ – Холандија из ЕУ!“

Свакоме ћу прво рећи да је Турска цењени НАТО-савезник и да ПВВ жели да Холандија с њом одржава добре политичке, војне и економске односе. Али, добар комшија није исто што и члан породице.

Зашто Турска не сме постати члан ЕУ? Наводим десет најважнијих аргумената.

ПРВО: Турска је исламистичка земља; већина њених становника припадају исламу и исламистичка култура је у њој доминантна. ПВВ не жели даље ширење ЕУ, а у сваком случају не исламистичким земљама. Ионако имамо сувише ислама у Холандији и Европи.

ДРУГО: Турско учлањење у ЕУ води повећању неконтролисаног масовног усељавања у Западну Европу. У Холандији већ деценијама преживљавамо негативне последице усељавања из Турске, као што је велико преовлађивање турских имиграната у скоро свим “лошим“ статистикама. Још већи увоз заостале исламистичке културе је непожељан; наша европска култура је заснована на јудео-хришћанској и хуманистичкој култури а не на исламистичкој. Ми нисмо културни релативисти. Западна цивилизација је далеко боља од културе засноване на исламистичком империјализму и варварству.

ТРЕЋЕ: Турско чланство у ЕУ кошта додатних милијарди евра. То је новац који ће морати да исповрте и холандске пореске платише, јер Холандија је једна од највећих нето платиша[5] у ЕУ.

ЧЕТВРТО: Турска би у врло блиској будућности била земља са највећим бројем становника у ЕУ. То би значило да би Турска могла давати и највећи број посланика Европском парламенту. Узимајући у обзир језиву чињеницу[6] да се све више ЕУ закона намеће чланицама – па и Холандији – то би значило да ће Турци имати већи утицај на доношење холандских законских прописа него што ће га имати сами Холанђани.

ПЕТО: Европа не сме да има жељу да се граничи са Исламистичком републиком Ираном и Сиријом, што би био случај ако би Турска постала члан ЕУ. Граничење са таквим разбојничким[7] земљама је ризично по Европу и геополитички неразумно. Далеко је повољније имати Турску као пуфер између Истока и Запада.

ШЕСТО: Више од 95% Турске лежи ван Европе. То је географска чињеница. Ако почнемо да то реметимо и примимо Турску, која није европска земља, сутра ће нам можда на врата закуцати и друге муслиманске земље као што су Мароко, Алжир или Тунис.

СЕДМО: Турско чланство у ЕУ би значило да та земља мора задовољити такозване „Копенхагенске критеријуме“ које Европа поставља свим новим члановима. Онда се турска војска мора вратити у своје касарне, јер то Европа захтева. Нормално узевши, то је врло исправан захтев, али за Турску чиним изузетак. Турска војска се претходних деценија показала врло ефикасном у спречавању даљег ширења исламизације политичког система у Турској. Турска војска је највећи бранилац наслеђа Кемала Ататурка (Kemal Atatürk), који је ислам поредио са лешином у распадању. Без те корективне улоге турске војске, Турска би већ одавно била други Иран.

То се, уосталом, још увек може догодити, кад видимо опасног премијера Ердогана који жели да Турску, корак по корак, све више исламизира. То је један премијер који је већ осуђен због читања поеме која гласи: „Минарети су наши бајонети, куполе [џамија] наши шлемови, џамије наше касарне, а верници наши војници.“ Повратак турске војске у касарне је последње до чега треба да дође. Турска би и даље све више еродирала до нивоа једне исламистичке утопије – јер се радикални исламистички политичари, какав је премијер Ердоган, неће више моћи кориговати и добиће одрешене руке.

ОСМО: То је незаконита турска окупација Северног Кипра. Нико, осим Турске, не признаје Турску републику Северни Кипар.

ДЕВЕТО: То је однос Турске према Курдима и хришћанима, који је далеко испод сваког нивоа.То је још увек постојеће и неприхватљиво порицање геноцида над Јерменима. Само наивни политичари Европе који игноришу вечито доминантни карактер ислама, уображавају да би чланство Турске у ЕУ довело до побољшања у том погледу.

ПОСЛЕДЊЕ, АЛИ НЕ И МАЊЕ ВАЖНО: Не постоји ни најмања подршка [јавног мњења] за чланство Турске у ЕУ. Понављана истраживања јавног мњења показују да је већина холандског становништва против тога. Убеђен сам да ће референдум у садашњим чланицама ЕУ о том питању довести до негативног резултата по Турску.

УКРАТКО: Вреди наставити са улагањем у добре односе са Турском, али њено чланство у ЕУ је неразумно. Немојмо пустити турског Тројанског коња унутра.

(Превод с холандског: Василије Клефтакис)

http://extra.volkskrant.nl/opinie/artikel/show/id/4563/Tien_keer_nee_tegen_Turkije