Браво за професорку.
Са поносом увек истичем да ми је Љубомирка Кркљуш била професорка на факултету.
За разлику од неких других професора са тог факултета, професорка Крукљуш је заиста име и ауторитет.
Препоруке:
0
0
2
среда, 18 новембар 2009 17:15
Мирослав Свирчевић
Све што је написала др Љубомирка Кркљуш (професорка Националне правне историје на Правном факултету у Новом Саду)је историјска истина. Нема се ту шта још додати. Оно што је важно јесте чињеница да новосадске хабзбурговце не занима истина нити било каква аргументација. Па видели смо само какве небулозе просипају Бојан Костреш и Александра Јерков. Њих двоје су толико неуки и плитки да је то одмах на први поглед видиљиво. Срамота је што уопште такви људи нешто значе у овој земљи. У свакој демократској држави овакви политичари би одмах били елиминисани као незналице и људи без аргумената. Лепо је рекао Бошко Мијатовић да су једне те идеје које се бране најгорим обманама.
Препоруке:
0
0
3
среда, 18 новембар 2009 18:07
Spetsnaz
Apsolutno se slazem sa utorom teksta . No pored svih cinjenica ., i otvaranja "pitanja Vojvodine " ima jedna vrlo bitna a precutana stvar . Plan za autonomiju Vojvodine ima i jednu vrlo prostu "mahinaciju " a to je " Novosadizacija " iste . Danasnjim autonomasima svih boja i vrsta je bitno da sve sto ima veze sa pokrajinom ide preko Novog Sada . Pravi primer za to je bio NIS jer je oko 90 % bilo na teritoriji Vovodine a od tih 90 % je 95 % bilo na teritoriji grada Zrenjanina . Pa je vrlo cudno sto se zapomaganja oko prodaje NIS-a nisu cula iz Zrenjanina vec samo iz NS .
Mislite o tome
Препоруке:
0
0
4
среда, 18 новембар 2009 18:23
Риђи
Моје поштовање Професорки која нас је на факултету много чему научила, а међу студентима је позната по томе што инсистира на знању и чињеницама.
Хвала Вам за леп текст!
Препоруке:
0
0
5
среда, 18 новембар 2009 18:50
Стева Надрљански
Заиста се нема шта додати, осим можда да се јаче нагласи чињеница да је Милетићево схватање решења источног питања као задњу мисао садржавало рушење Аустро-Угарске и уједињење српства са обе стране Дунава и Саве (узгред, сматрао је и да Солун треба да буде српски), иако се чувао да то јавно не износи. Маџарска пандурска власт је, дабоме, схватала шта Омладина хоће, па су га зато и затварали, а други пут баш кад је букнуо Српско-турски рат 1876. Како год, те изворне војвођанске идеје су се оствариле 1918, а данашњи војвођанери су напротив баштиници хабсбуршке идеологије и новоизграђене митологије о Аустро-Угарској (иначе заосталој жандарској држави у правом смислу) као демократском рају људских права, претечи модерног цивилног друштва, коју су разорили и опљачкали варварски Србијанци. Истини за вољу, кад су се разговарали о свом "дану аутономије", нико се није сетио Мајске скупштине као полазне тачке, углавном су у виду имали доба од четреспете надаље.
Крв деспота Георгија и Пере Сегединца, Милетића и Павловића, и свих вацких, пештанских и на концу арадских робијаша вапије против њих!
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 19 новембар 2009 01:28
Nebojsa Novi Sad
Najozbiljnije resenje za ovu problematiku po mom misljenju ima SPO, molim za vase strucno misljenje.
(nekako sva ta diskusija oko autonomije mi je stvarno nelogicna i kontradiktorna, ok. da Madjari ili Nemci dobiju u pojedinim oblastima autonomiju to i nekako ali da Srbi traze u drzavi Srbiji Autonomiju bas je smesno(Sta to znaci? da nismo zastupljeni dovoljno i ustavno nisu nam zagarantovana prava). Nezadovoljni smo preraspodelom novca kao mi vise doprinosimo i ne damo svoje, pa kako cemo u Evropu gde postoje fondovi solidarnosti, znaci ni mi necemo traziti od njih novac posto svoj ne damo. Mislim da Berlinski zid i dalje postoji, mozda bi ta tema oko autonomije bila aktuelna, ovako je neko izgleda prespavao 20 godina i nema neku politicku viziju pa pokusava komunistickim metodama na zavist i ljubomoru a ne na kreativnost i konstruktivnim predlozima dobije lake plate i politicke poene.
Пред скупштинску расправу у вези са усвајањем Статута АП Војводина
Пред скупштинску расправу у вези са усвајањем Статута АП Војводина, СПО заступа своју Програмску декларацију.
Аутономну покрајину Војводину потребно је поделити на три развојна региона: Срем, Банат и Бачку.
Сремски регион би требало да има западно сремски округ, са седиштем у Шиду, и источно сремски округ са седиштем у Руми или Сремским Карловцима (из историјских разлога);
Бачки регион сачињавали би северно бачки огруг, са седиштем у Суботици, западно бачки округ, са седиштем у Сомбору и јужно бачки округ, са седиштем у Врбасу;
Банатски регион би имао три окружна центра: у Зрењанину (евентуално Кикинди), Вршцу и Панчеву.
Дебеоградизација Србије – да. Новосадизација Војводине – не.
Еврорегије су регије државе Србије, а не ни државе ни парадржаве.
Равномерни развој Србије неодржив је без равномерног развоја сваког њеног региона, округа, града и општине.
Србија има и може имати само једну своју престоницу, односно главни град, а то је Београд.
Председник СПО:
Вук Драшковић
Препоруке:
0
0
7
четвртак, 19 новембар 2009 09:07
Небојша Малић
Све ово је тачно. Нема никакве историјске позадине у стварању Војводине 1945; да има, било би покрајина и у другим деловима друге Југославије. Не, њу је створила власт која је у свом програму имала разбијање и уништење српске државе. Идеја је била, ”Слаба Србија, јака Југославија”.
Апсолутно је накарадно да данашња Србија, ма ко у њој био на власти, наставља да се држи управо оквира који су јој 1945. наметнути као ланци.
Препоруке:
0
0
8
четвртак, 19 новембар 2009 09:27
страст
да ли мислите на ОНУ ВЕЛИКУ СЕОБУ која се никада није догодила?
Препоруке:
0
0
9
четвртак, 19 новембар 2009 09:39
Живорад Ћосовоћ
Професорка износи историјске чињенице.
На жалост, дошло је време у којем преовладава неукост и незнање. И за разлику од земаља западне демократије на које се носиоци дотичног незнања у Србији позивају овде они успевају да наметну своју вољу.
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 19 новембар 2009 10:33
Александар
Изузетан текст.
Они који су имали привилегију и част да слушају предавања и вежбе које је држала професорица Љубомирка Кркљуш, текст на тему ''историјске утемељености аутономије'' су вероватно и очекивали.
Довољно је рећи да је професорица Љубомирка Кркљуш један од оних професора (на жалост не бројних) чије реченице постају сентенце које се памте и препричавају.
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 19 новембар 2009 11:50
Мирко К.
Намеће се да ове историјске чињенице треба супротставити аутомномашким измишљотинама и медијској манипулацији прве врсте! Како? Јер, манипулација око Статута и тобожње аутономије долази, не заборавимо, директно из владајуће коалиције! Мислим да је најбољи пут да бирачи задуже своје посланике да у Скупштини изађу са овим подацима и да их тако, пред очима целокупне српске јавности, супротставе измишљотинама "аутономаша". Наравно, предуслов је дитектан ТВ пренос уз унапред договорен прекид седнице ако дође до "изненадног" нестанка струје и сл. Која то опозициона странка може да преузме на себе? НСПМ јесте светло у тунелу, али би требало да смо свесни да је то светло нејако и да не разбија медијски мрак и тоталитарно једноумље које се Србији намеће преко строго контролисаних медија.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 19 новембар 2009 14:44
горан
Текст јесте добар, али не видим места идолопоклонству. Не спорим да је професорка врхунски професионалац, али ме мало смарају похвале њених студената. Мало ми то и не делује пристојно, а можда, парадоксално, и посредно штети квалитету текста. Дакле, ако мислите да је неко геније, нећете друге људе убети у то тврдећи да је тај човек геније, напротив.
Елем, кад је реч о поруци коју је госпођа Кркљуш послала треба да укажем на следућу ствар:
Нису спорне чињенице, односно оне суштински и не могу бити спорне. Прецизније речено, мотив због којег су неистине изнесене није незнање, па се ни сазнањем истине неће сам мотив елиминисати. Мотив је нешто друго, а за остваривање циљева такви људи користе све и свашта, па и кривотворење историје. Указивањем на историјску истину тек смо мало учинили. Од госпође Кркљуш, свакако је то и више него довољно, али од нашег друштва се очекује много више. И ту онда настају разлике... јер питање је да ли наше друштво има снаге да ту битку приведе крају.
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 19 новембар 2009 17:35
The Tao of Groove
Ja vise verujem gospodjici Jerkov. Ona je magistar evropskih nauka. Uz to sto je magistrirala regionalizaciju ona je lepa i cool. Zna mnoge stvari iz istorije. Sto godina gore-dole, kao da je to nekome bitno. I tako u to vreme nismo ni bili zivi. Nije bilo ni spanskih serija ni Velikog Brata. Ni Ustavnog suda. Zivot dosade i iscekivanja. Sta je istorija do jedna fikcija u poredjenju sa prelepom i uzbudjivom stvarnoscu koju nam docaravaju evropski magistri i komesari. Uz to lepi, zanosni i leprsavi. Buducnost je bitna. Ona je evropska. Diplomirajmo svi zajedno evrospku buducnost! Zivela "Evropska Vojvodina"!
Pozdrav iz "Evropske spavace sobe"!
Evropski Tao
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 19 новембар 2009 20:51
@ Goran
Gorane nije u pitanju idolpoklonstvo nego izraz poštovanja prema znanju ,kompetencijama i edukaciji od profesorice,ja npr. jednom svom bivšem profesoru
uvek čestitam rođendan,naučio me čovek ono što nisam ni sanjao da ću savladati i saznati , verujem iskreno da je profesoru drago,što on i potvrdi lepim rečima,ne idolpoklonstvo,nego poštovanje.
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 19 новембар 2009 21:26
Драгослав Пакић
Стварање још једне српске државе и не би требало да је толики проблем сам по себи. Мука је што се у овом случају ради о стварању још једне антисрпске државе са новом антисрпском нацијом - Војвођанима.
Пример Црне Горе као антисрпске државе је еклатантан пример за овако сурову тврдњу. Још горе је, ако од овога ишта може бити горе, што ће у држави Војводини само Срби бити Војвођани док ће Мађари и даље остати Мађари, а Хрвати - Хрвати што је, наравно, за сваку похвалу.
Срби се, дакле, од Срба не могу лако одбранити. Уколико се још деси да имају помоћ са стране комадање Србије ће се обављати и по кућама.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 19 новембар 2009 21:53
Душан
@ Горан
Студенти у коментарима нису изнели никакве славопојке, нити неумесне или карикиране похвале на рачун своје професорке. Пре бих рекао да су се обрадовали што један такав ауторитет пише о ономе о чему заиста има шта да каже.
Без обзира што овде превасходно треба да коментаришемо текст, а не хвалимо личности аутора, мислим да је ипак претерано називати изразе студентског поштовања идолопоклонством.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 19 новембар 2009 22:51
Шарк
У чланку сам прочитао све оно што сам већ одавно научио код професорке Кркљуш. Што је најинтересантније, коментари на овај текст су прилично проницљиви и, нажалост, погађају суштину ствари.
Ех, да - док је професорка држала Националну историју на Правном факултету, књига је имала преко 500 страна (ако ме памћење добро служи), а данас се наши сјајни млади студенти (и будућа интелектуална елита Србије...или можда неке Евровојводине) муче са књижицом од неких 80-ак страна.
Препоруке:
0
0
18
петак, 20 новембар 2009 09:58
Александар
Порука за ''смореног''Горана
Уколико ниси превише ''сморен'', предлажем ти да обратиш пажњу на следеће. Интернет сајт вокабулар о речи идолпоклонство наводи следеће:
идолатрија (гр. обожавање),
обожавање идола (или: кумира), идолопоклонство; идололатрија.
идол (гр. л. idolum слика),
кумир, предмет слепог обожавања и поштовања; опсена, варка, натприродно биће; фил. човечја предрасуда која смета правом сазнању истине (френсис Бекн).
Прецизно и лепо изражавање свакако није најважније али је веома корисно. Пошто нема идолопоклонства нема ни смарања, а тиме свако онај који жели да се посвети неком конкретном деловању може да буде ефикаснији пошто није ''сморен''.
Изражавање захвалности учитељу није непристојно, незахвалност јесте!
Препоруке:
0
0
19
петак, 20 новембар 2009 12:38
александар
За Горана.
Чему оваква Ваша реакција. Она највише говори о Вама.
Баш ми је жао што сте "сморени" изразима великог поштовања које гајимо према професорки, која има шта да каже а нема је нигде у медијима, за разлику од многих којих има у медијима а причају свашта.
Препоруке:
0
0
20
петак, 20 новембар 2009 16:48
Čmičak
Današnja Vojvodina za koju se pravi statut nema ništa geografski/istorijski/etnički/politički sa onom na koju se autori pozivaju.Ono što je tada bilo, bila je autonomija za teritoriju sa većinskim srpskim narodom u sastavu tudje države, pitanje je opet kakvu autonomiju i dokle je trajala.Danas nigde u svetu nećete naći autonomnu regiju sa većinskm stanovništvom istovetnim sa državotvornim narodom.Problem manjina na teritoriji sa većinskim narodom rešava se ustavnim odredbama i zakonima usaglašenim sa Poveljom OUN, medjunarodim konvencijama o ljudskim i manjinskim pravima i bilateralnim sporazumima sa odgovarajućom matičnom zemljom, što je sve u "trezoru" Srbije. U današnjoj evropskoj praksi i principima rešavanja statusa i prava nanjina nećete naći rešenje kakvo se traži statutom Vojvodine,jedva da se može naći neka izjava o kolektivnim pravima koja pretpostavlja teritorijalnu autonomiju, a to uključuje pravo na secesiju.Da toga ima, daleko brojnija i kompaktnija madjarska manjina u pograničnoj zoni u Slovačkoj bi po svoj prilici dobila autonomni status kao uslov Slovačke za ulazak u EU, i mogla sa više argumenata zbog brojnosti/oko 1,3 miliona/ da traži formiranje autonomne oblasti u centralnom delu Transilvanije u Rumuniji. Sve to daje razloga za postavljanje pitanja zašto insistiranje na autnomiji Vojvodine - da li zato što Srbija nije član EU - u kojoj su manjine u apsoltnoj manjini u odnosu na srpsko stanovništvo, čak i najbrojnija madjarska manjina sa oko 52% korpusa predstavlja većinu samo u par opština uz granicu, sa oko 30% u prelaznoj zoni, ostatak u južnim delovima Bačke i Banata. Današnja situacija oko Vojvodine podseća na onu izmedju dva rata, poznato je kako se to završilo.Više o svemu tražiti u izjavama prvog demokratskog pemijera Madjarske Viktora Orbana od 1990/91. i drugih, eno ih tamo, ponovo na pragu vlasti, predsednik Tadić se sreo sa njim, bilo bi interesantno znati kako je prošao razgovor
.jpg)
Са поносом увек истичем да ми је Љубомирка Кркљуш била професорка на факултету.
За разлику од неких других професора са тог факултета, професорка Крукљуш је заиста име и ауторитет.
Mislite o tome
Хвала Вам за леп текст!
Крв деспота Георгија и Пере Сегединца, Милетића и Павловића, и свих вацких, пештанских и на концу арадских робијаша вапије против њих!
(nekako sva ta diskusija oko autonomije mi je stvarno nelogicna i kontradiktorna, ok. da Madjari ili Nemci dobiju u pojedinim oblastima autonomiju to i nekako ali da Srbi traze u drzavi Srbiji Autonomiju bas je smesno(Sta to znaci? da nismo zastupljeni dovoljno i ustavno nisu nam zagarantovana prava). Nezadovoljni smo preraspodelom novca kao mi vise doprinosimo i ne damo svoje, pa kako cemo u Evropu gde postoje fondovi solidarnosti, znaci ni mi necemo traziti od njih novac posto svoj ne damo. Mislim da Berlinski zid i dalje postoji, mozda bi ta tema oko autonomije bila aktuelna, ovako je neko izgleda prespavao 20 godina i nema neku politicku viziju pa pokusava komunistickim metodama na zavist i ljubomoru a ne na kreativnost i konstruktivnim predlozima dobije lake plate i politicke poene.
Пред скупштинску расправу у вези са усвајањем Статута АП Војводина
Пред скупштинску расправу у вези са усвајањем Статута АП Војводина, СПО заступа своју Програмску декларацију.
Аутономну покрајину Војводину потребно је поделити на три развојна региона: Срем, Банат и Бачку.
Сремски регион би требало да има западно сремски округ, са седиштем у Шиду, и источно сремски округ са седиштем у Руми или Сремским Карловцима (из историјских разлога);
Бачки регион сачињавали би северно бачки огруг, са седиштем у Суботици, западно бачки округ, са седиштем у Сомбору и јужно бачки округ, са седиштем у Врбасу;
Банатски регион би имао три окружна центра: у Зрењанину (евентуално Кикинди), Вршцу и Панчеву.
Дебеоградизација Србије – да. Новосадизација Војводине – не.
Еврорегије су регије државе Србије, а не ни државе ни парадржаве.
Равномерни развој Србије неодржив је без равномерног развоја сваког њеног региона, округа, града и општине.
Србија има и може имати само једну своју престоницу, односно главни град, а то је Београд.
Председник СПО:
Вук Драшковић
Апсолутно је накарадно да данашња Србија, ма ко у њој био на власти, наставља да се држи управо оквира који су јој 1945. наметнути као ланци.
На жалост, дошло је време у којем преовладава неукост и незнање. И за разлику од земаља западне демократије на које се носиоци дотичног незнања у Србији позивају овде они успевају да наметну своју вољу.
Они који су имали привилегију и част да слушају предавања и вежбе које је држала професорица Љубомирка Кркљуш, текст на тему ''историјске утемељености аутономије'' су вероватно и очекивали.
Довољно је рећи да је професорица Љубомирка Кркљуш један од оних професора (на жалост не бројних) чије реченице постају сентенце које се памте и препричавају.
Елем, кад је реч о поруци коју је госпођа Кркљуш послала треба да укажем на следућу ствар:
Нису спорне чињенице, односно оне суштински и не могу бити спорне. Прецизније речено, мотив због којег су неистине изнесене није незнање, па се ни сазнањем истине неће сам мотив елиминисати. Мотив је нешто друго, а за остваривање циљева такви људи користе све и свашта, па и кривотворење историје. Указивањем на историјску истину тек смо мало учинили. Од госпође Кркљуш, свакако је то и више него довољно, али од нашег друштва се очекује много више. И ту онда настају разлике... јер питање је да ли наше друштво има снаге да ту битку приведе крају.
Pozdrav iz "Evropske spavace sobe"!
Evropski Tao
uvek čestitam rođendan,naučio me čovek ono što nisam ni sanjao da ću savladati i saznati , verujem iskreno da je profesoru drago,što on i potvrdi lepim rečima,ne idolpoklonstvo,nego poštovanje.
Пример Црне Горе као антисрпске државе је еклатантан пример за овако сурову тврдњу. Још горе је, ако од овога ишта може бити горе, што ће у држави Војводини само Срби бити Војвођани док ће Мађари и даље остати Мађари, а Хрвати - Хрвати што је, наравно, за сваку похвалу.
Срби се, дакле, од Срба не могу лако одбранити. Уколико се још деси да имају помоћ са стране комадање Србије ће се обављати и по кућама.
Студенти у коментарима нису изнели никакве славопојке, нити неумесне или карикиране похвале на рачун своје професорке. Пре бих рекао да су се обрадовали што један такав ауторитет пише о ономе о чему заиста има шта да каже.
Без обзира што овде превасходно треба да коментаришемо текст, а не хвалимо личности аутора, мислим да је ипак претерано називати изразе студентског поштовања идолопоклонством.
Ех, да - док је професорка држала Националну историју на Правном факултету, књига је имала преко 500 страна (ако ме памћење добро служи), а данас се наши сјајни млади студенти (и будућа интелектуална елита Србије...или можда неке Евровојводине) муче са књижицом од неких 80-ак страна.
Уколико ниси превише ''сморен'', предлажем ти да обратиш пажњу на следеће. Интернет сајт вокабулар о речи идолпоклонство наводи следеће:
идолатрија (гр. обожавање),
обожавање идола (или: кумира), идолопоклонство; идололатрија.
идол (гр. л. idolum слика),
кумир, предмет слепог обожавања и поштовања; опсена, варка, натприродно биће; фил. човечја предрасуда која смета правом сазнању истине (френсис Бекн).
Прецизно и лепо изражавање свакако није најважније али је веома корисно. Пошто нема идолопоклонства нема ни смарања, а тиме свако онај који жели да се посвети неком конкретном деловању може да буде ефикаснији пошто није ''сморен''.
Изражавање захвалности учитељу није непристојно, незахвалност јесте!
Чему оваква Ваша реакција. Она највише говори о Вама.
Баш ми је жао што сте "сморени" изразима великог поштовања које гајимо према професорки, која има шта да каже а нема је нигде у медијима, за разлику од многих којих има у медијима а причају свашта.