Кад смо већ код мобилних телефона није лоше напоменути да још није виђен телефон који подржава писање СМС порука на српској ћирилици - вуковици.

Ово је тема! Тачније, ово су проблеми!
Гледе поменутих сајтова, постоји једна незгодна ствар с тим данашњим брзим и лаким протоком информација: сви мисле да све знају. Опет нисмо успели да нађемо "златну средину" и да из те у основи позитивне тековине (интернет) извучемо оно што ваља, па данас имамо с једне стране прегршт "самоуких" (учених читањем по таквим сајтовима), којима је тешко објаснити да је то често тек половина истине (а половина истине је ипак само лаж), а са друге су уштогљени, самодовољни, буџетом обезбеђени универзитетски професори и академици, који су та звања неретко стекли и "гурањем главе у песак", и којима не пада на памет да напусте своје већином догматске ставове. Између ова два пола зјапи огромна провалија, коју је ДРЖАВА, уколико уопште постоји ван оног правног смисла, морала да попуни! Наше највише научне установе морале су да боље одреагују, да препознају тренутак у ком се налазе и да буду вође, координатори таквих пројеката, да дају свему томе неки смер, уместо да се држе по страни. Тако сад имамо хаос, за који ћемо опет, као у случају "турбо-фолка", кривити оне који су се у њему најбоље снашли.

Ово све пише човек који поучава странце српском језику, историји и култури у иностранству. Међу тим странцима су понекад и Албанци, деца Хрвата и муслимана из БиХ, а скоро редовно они који су у последњим ратовима доживљавали Србе као сотоне. Знају ли те наше "седе главе" колико пута сам баш због њихове индиферентности личио сам себи на очајника објашњавајући ученицима да нису тачне њихове информације како је Албахари босански писац, како су се онолики Срби налазили у Славонији и Барањи зато што су хтели да је освоје, како смо живели на Косову тек од Балканских ратова, како је ијекавицу Вук украо "Босанцима"... Толике неистине већ су устоличене ван Србије, док се Хајдин, Тадић и њима слични "не мешају усвој посао".

Истинито, у среду! Срби су ретки и чудни створови, који, на пример, на сав глас причају о свом српству, а кад треба да се мало распитају како да користе ћирилицу на рачунару, или, ако то баш никако не могу да потрефе, да се распитају или разгледају около (на интернету), то их мрзи, није им битно, они су широки и трпељиви, па "није ни важно како ко пише" ... Грађани Срби су међу реткима у Европи који не могу да користе своје писмо у мобилним телефонима, иако никакве препреке за то не постоје, и то ништа не би коштало, само да држава пропише шта треба једном просто-проширеном реченицом. Српска Академија,Филолошки факултети, институти, Вукова задужбина (част изузецима, има их свуда)... свиме и свачиме би се бавили, само не оним што би требало да им је у опису посла. Нема важнијег и хитнијег питања српског језика у овом тренутку од питања пис(а)ма!

Свака част и српској Википедији и господину Петровићу. Тако се бори за српску ствар.

"...и стручњаци по установама спавају и ћуте." - Нису то стручњаци (част изузецима, има их), то су већином партијски и страначки кадрови, из истих разлога и на исти начин доспели тамо, како у комунистичко, тако и у социјалистичко и сада у ово тзв. демократско време, без разлике. Они у систем убацују најнебулозније идеолошке флоскуле о писму, језику, култури, држави и целокупној стварности коју живимо, и тако онеспособљавају генерације грађана Србије да сагледају ствари онаквима какве јесу и почму да мисле својом главом, гледају и виде стварност својим очима.

Википедија на српском и било чијем другом језику није ничије власништво, а физички је одржава невладина организација Задужбина Викимедија из САД. Ауторска права на садржај Википедије задржавају аутори с тим што дозвољавају сваком да га слободно преузима и мења, а права на употребу Википедијиног имена и логоа има Задужбина Викимедија.

Приход од коришћења не постоји, већ се Википедија издржава добровољним прилозима. Пошто је широм света читају стотине милиона људи, сваки хиљадити приложи десетак долара, и то је довољно.

Дарку Бабићу: само је питање времена када ћете моћи да користите и ћирилицу за СМС поруке. Одлично се сећам када је пре неких осам или девет година Мајкрософт урадио оперативни систем за подршку српске ћирилице. Било је потребно једно писмо тада директора државне Агенције за информатику и петиција коју смо урадили и послали у Мајкрософт. Мада су у почетку покушали да се праве невешти, да нам оставе само хрватску латиницу као писмо за српски језик, брзо су схватили да нема шале и да нас итекако има који хоћемо да користимо српски језик и српско ћирилично писмо. Данас имате потпуну подршку свих Мајкрософт и Епл програмских платформи за српску ћирилицу као што постоје и за друга светска писма. Предвиђам да ћемо врло брзо видети скличне програмске платформе за вишенаменске личне телефоне (smart phones) где ће моћи да се користи ћирилица као и на рачунарима.