Би-Би-Си: Путин и Си више нису равноправни партнери

Званична посета Владимира Путина ове недеље Кини је била демонстрација снаге - шанса да руски председник докаже свету да у свом углу ринга има моц́ног савезника - пише британска РТВ ББЦ.

„Руски лидер се сматра паријом откад је наредио инвазију на Украјину. Али за кинеског председника Си Ђинпинга, он је кључни партнер у тражењу новог светског поретка који не предводе САД“ – пише у тексту.

ББЦ наводи да је Си пожелео добродошлицу свом госту. Простро је црвени тепих, оркестар је свирао старе песме Црвене армије, а раздрагана деца су поздравила двојицу лидера док су шетала Тргом Тјенанмен. Било је чак и кратког загрљаја за камере.

Руски и кинески државни медији увелико су писали о „другарству два лидера, али у ствари, то више није партнерство једнаких“ – оцењено је у тексту.

Путин је дошао у Кину „са шеширом у испруженој руци, жељан да Пекинг настави трговину с тешко санкционисаном и изолованом Русијом. Његове изјаве биле су испуњене меденим тоновима и ласкавим фразама“.

Рекао је да његова породица учи мандарински што је посебно вредно пажње јер он врло ретко јавно говори о својој деци.

Изјавио је да су он и Си „блиски као браћа“ и хвалио кинеску привреду, рекавши да се она „развија у скоковима, брзим темпом“ што ће „вероватно добро одјекнути међу званичницима Пекинга забринутим због успорености привредне активности“.

„Али Си није поновио тон тих узвишених комплимената. Уместо тога, његове оцене су биле површне, чак и благе. Путин је, како је рекао, ‘добар пријатељ и добар сусед’. За Кину, церемонија добродошлице и демонстрација јединства је била у њеном интересу, али хваљење госта није“ – пише ББЦ.

Скуп рат у Украјини, који не изгледа да је при крају, променио је њихов однос, откривајући слабости руске војске и њене економије, а „Си ће знати да је он сада главни“ – пише у чланку.

Рат је изоловао Русију. Везе Кине са Западом су можда напете, али Пекинг није себе одсекао од света као Русија, нити то жели.

Иако је у јавним изјавама можда недостајало ентузијазма, Си је наговестио важност коју Кина придаје односима с Русијом: позвао је Путина у своју званичну резиденцију Жонгнанхаи. Мало лидера има ту част – амерички председник Барак Обама је био међу њима 2014. године, када је лични однос двојице председника био најбољи.

Си покушава да успостави повољну равнотежу: да одржи савезништво с Путином док „зна да блиске везе с паријом доводе у опасност његове стабилне везе са Западом које су му потребне да би помогао својој болесној привреди“ – пише ББЦ.

Чињеница је – сматра ББЦ – да је ова посета била само због новца: Путину је потребна подршка Кине за његов рат у Украјини, а састав пратње руског лидера је показао шта је очекивао да ће добити од путовања у Кину: довео је гувернера Централне банке Русије, министра финансија и свог саветника за привреду.

Заједничка изјава објављена на крају посете такође је садржала неке привлачне идеје за повећање трговине: изградњу луке на острву око којег су се две земље некада препирале више од 100 година, и преговори са Северном Корејом да се види да ли кинески бродови могу да плове кроз једну кључну реку до Јапанског мора.

У саопштењу је реч „сарадња“ поменута чак 130 пута.

Све то су, наравно, пажљиво пратиле САД. Прошлог месеца амерички државни секретар Ентони Блинкен је упозорио Кину да престане да подстиче руски рат у Украјини и обустави трговину компонентама које би могле да се користе у руским беспилотним летелицама и тенковима.

САД су регистровале да је Путин у граду Харбину у петак посетио државни универзитет познат по врхунским војним истраживањима.

То и церемонија и симболика Путинове посете свакако указују да је Си одлучан да докаже да неће бити под притиском Запада. Али иза кулиса те демонстрације јединства, можда постоје границе колико далеко је Си спреман да иде.

На крају крајева, интереси Кине нису интереси Русије. Као старији партнер у овој вези, Си ц́е вероватно сарађивати онда када му то буде одговарало, чак и када буде био потребан свом „драгом пријатељу“ и савезнику – закључује ББЦ.

(Н1)