Što se "cenzure" tiče, pokušajte da ostavite ikakav link na komentarima na "YouTube", čak i i-mejl. Ne ide. Jednostavno, nema reklamiranja konkurencije niti dodatnih pogodnosti korisnicima. Tu se "Fejs" ipak puno razlikuje, u pozitivnom smislu.
Što se ova oba teksta o "Fejsu" tiče, g.Grbić je sve lepo i potanko "objasnio". Nije samo napisao da jednom otvoren nalog NIKADA ne može da se obriše, praktično.
Ako nalog obrišete, pa se ikada predomislite i pokušate da se ulogujete u njega (davanjem kontrolnog e-mejla i postupanjem po njemu), on će se obnoviti u punom obimu! I ne samo to, već će vas sačekati i sve poruke i svi "statusi" za koje ste mislili da ste ih davno obrisali, dok ja nalog još bio aktivan!
Jednom rečju: "Fejs" pamti SVE, zanavek. Ili barem koliko to FBI-ju i ostalima treba. Uostalom, oni imaju "ugovor o delu".
NSPM je politički sajt i potreban mu je kvalitetan članak o net-bezbednosti, tj. o (ne)bezbednosti modernih komunikacija uopšte.
Samo bez paranoisanja, jer je voda u kojoj smo (žabe) je odavno vrela, a da toga nismo ni svesni. Možda je i bolje tako.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
2
subota, 05 decembar 2009 22:11
Vera
Odličan izbor teme i odličan tekst
Preporuke:
0
0
3
nedelja, 06 decembar 2009 10:30
Milos
Predugacak tekst. Skoro da treba eksport u PDF pa da se cita odstampan.
Preporuke:
0
0
4
nedelja, 06 decembar 2009 14:59
zilot
Čestitam Gospodine na pravoj analizi novog načina komuniciranja.Sociološki i psihološki tačno.Meni je prijateljica po Uskrusu otvorila nalog, stavih i neke fotografije, relativno skoro počela sam da ga koristim u smislu povezivanja s prijateljima, više na njihovo insistiranje postalo je obavezno pitanje imaš li nalog?Povezala sam se s familijom koja živi u inostranstvu pa se tako nadjemo tamo pijemo kafu,nema dubine komunikacije.Uključila sam se u grupe za koje smatram da su bliske mom intelektualnom odabiru.I Vi ste mi prijatelji.Neki ljudi koji su prijatelji mojih prijatelja su mi takodje postali prijatelji, a ja ih ne znam.Za moj nalog moglo bi se reći da je politički.Stavljam omiljene pesme,bocnem po nekog bliskog...sad skoro mi je palo napamet da ga izbrišem da me nema,kad cvrc nema od tog posla ništa.I moram priznati to mi se ne dopada.Na Zapadu je još devedesetih ovisnost o internetu definisana kao bolest.Pristupilo se lečenju.Mislim da su i kod nas počeli da leče ljude koji se igraju ceo dan svaki dan.Jedna moja prijateljica ima taj problem sa sinom.To Vam dodje kao meditacija.Zatvoren u sebe čovek odustaje od kontakta sa spoljnim svetom.Meni bliska osoba neizlečivo je bolesna posao može da radi od kuće i nećete verovati ona je stalno na liniji.Ona mi je i otvorila nalog.Sve u svemu ljudi su užasno nesrećni, otudjeni i usamljeni a komunikacija preko virtualne nepostojaće stvarnosti je prosto u jednom trenutku dokaz da si živ i ono što je najvažnije uvek nekog možeš da sretneš i ako ga ne znaš,poražavajuće.Kao dok sam išla u petu,zbrišem sa časa i uvek nekog nadjem u Šansi.S tom razlikom što tamo osećam,smejem se.Vidim.Vidim čoveka i njegovo realno stanje.I to je jedino što me zanima.Za sad.Facebook odlazi u prošlost.Što se mene tiče.Odličan tekst.
Preporuke:
0
0
5
nedelja, 06 decembar 2009 19:33
Anonymous
Time se obesmišljuje akcija na koju one pozivaju (svejedno da li je "Kosovo je Srbija'', "Srbija je Evropa'' ili "Peru za predsednika FIFE), jer virtualnim kupovanjem osećaja da je neko nešto uradio samim učlanjenjem u neku grupu, taj neko gubi želju i energiju da se za to bori i u stvarnosti
Analogno ovome, ucesce u virtuelnom zivotu je obrnuto proporcionalno ucestvovavanju u stvarnom zivotu i teznji ka njegovom poboljsanju!
Kakav pad duhovnih vrednosti! Kakvo unistavanje zivota!
Preporuke:
0
0
6
nedelja, 06 decembar 2009 19:54
Aleksandar
Prilično paušalne ocene o upoznavanju preko Fejsbuka. Može se imati i hiljadu virtuelnih prijatelja i dobiti broj telefona od svih njih ali konkretni rezultati izostaju. Može neko da ostavi sliku prerađenu u Fotošopu ali jednom mora da se ode na sastanak. I onda sledi izbegavanje, odlazak na mesto gde niko poznat neće da naiđe i sl. I da li je neko radio istraživanje koji je procenat uspešnosti zasnivanja veza preko Fejsbuka? Koliko ja poznajem iskustva nekih zavisnika od Fejsbuka, jednom u trideset slučajeva viđanja "bude nešto".
Preporuke:
0
0
7
nedelja, 06 decembar 2009 22:50
Darko Stanojević
G.Aleksandre, Vi i ja nemamo od 10 do 25 godina (za sebe sam siguran! ;) ) i ne kapiramo u putpunosti taj, "omladinski" sistem vrednosti. Mada, čak i nama "matorcima", FB može da ima sjajnu upotrebnu vrednost, ukoliko se ne pretvori u cilj samome sebi, tj. ne postane "houmpejdž" u pretraživaču.
Inače, FB je "škola na vrlo dugom velikom odmoru", kao što je slično naspomenuo g.Grbić. Koji, uzgred, uopšte nije popularisao FB, već naprotiv, vrlo realno ga ocenio.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 07 decembar 2009 08:54
serbdeszentendre
Odličan tekst, veoma informativan. Nemam ništa da dodam, osim da me kao i ostale strahovito nervira sto ne mogu da obrišem nalog, što sam bila tako naivna i napravila ga, u prvom redu.A generalno, fb. mi je beskrajno dosadan.
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 07 decembar 2009 10:43
Marko
Vrlo zanimljiv tekst, ustvari vrlo razrađena studija. Dopada mi se krajnji obrazloženi zaključak autora o postojanju virtualnog osećanja povezanosti.
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 07 decembar 2009 11:39
stoun
citav sistem vrednosti na fejsu, zasniva se na izgledu(lepa profilana slika,lep sareni profil,lepi komentari, dobre i lepe grupe,lepi fanovi lepih zvezda) i opustenciji(opusteni razgovor,opusteni likovi,opustena muzika) i povrsnost iznad svega,Od prijateljai poznanika postajemo fanovi jedni drugih sto je posledica te povrsnosti.Ona nam daje mogucnost da se fanujemo medjusobno ne upoznavajuci se zapravo,nego samo lajkujuci sve lepo sto mi i drugi o sebi ostavljamo na profilima fejsa.U zivotu je drugacije.Prijateljstvo u zivotu je mnogo zahtevnije,pa tu slusamo o prijatelju i od preijatelja i razne ruzne,neprijatne i tuzne price, pa i po nekoliko puta dok ne dosadi,a onda treba i da nekako reagujemo na to fizicki i psihicki,duhovno i materijalno da se trosimo da bi pomogli ili ne,prihvatili ili odbacili,za raliku od virtuelnih prijateljstava,uzivo je to mnogo teze.Tako biramo ovaj laksi virtuelni svet,a sve one koji nisu u njemu,lako odbacujemo i zaboravljamo lagano, djuture i bez objasnjenja licem u lice,a virtuelni svet nalazimo kao opravdanje pred sobom.
Da smo tome skloni,videlo se jos odavno,kao i svaki put kada prihvatimo neku medijsku zvezdu ili neki drugi lik,makar bio u pitanju i nepostojeci strip junak,o kome znamo samo lepe stvari,negde napisane ili ispricane ,vidimo ga lepog,nasminkanog,lepo obucenog,a koga kao licnost i coveka ne poznajemo zapravo i cesto je susta suprotnost tome.
Najgore je sto svoje prave prijatelje i bliske osobe cesto analiziramo i kritikujemo poredeci ih sa tim nerealnim slikama. Tuzno i ruzno...
Preporuke:
0
0
11
utorak, 08 decembar 2009 12:47
Milan
Davno sam imao jedno neprijatno (skoro 2-godišnje) iskustvo sa forum/irc komunikacijom koje je u meni izazvalo averziju prema tom načinu komunikacije odnosno uspostavljanja poznanstava, a djelimično i prema samom sebi.
Što se FB-a tiče, imam tu nalog, ali ga ne ažuriram previše. Imam kolege, u stvari dosta mlađu generaciju, koji preko FB-a imaju više "iskustava za jednu noć" tj izgleda da generacija od 15-20 god dosta opuštenije vlada sa tim medijem nego mi nešto stariji.
Problem sa FBom je u tome što ga ne možete ignorisati. Čovjek koji danas nema tamo nalog je praktično socijalno isključen i računa se kao da ne postoji. Pitanje je naravno kakva vrsta i obim socijalnih kontakata ljude zadovoljavaju, možda su neki zadovoljni sa svojim sadašnjim stanjem i krugom ljudi.
Vjerujem da nisam prvi kome je to palo na pamet, ali imam i ekonomsku teoriju u vezi sa FBom i bogaćenjem. FB predstavlja jednu veliku prekretnicu u tom smislu. Svaki čovjek koji nešto tamo kucka, npr šalje slike, kucka profile, igra igrice.. ulaže određenu količinu rada, koja se negdje u kompleksnom sistmeu ekonomski valorizuje (naravno na strani FB vlasnika). Poenta je u tome da svi mi trošimo svoje vrijeme, ulažemo svoj rad, srećni i zadovoljni što to činimo, a drugi se bogati. I to je poenta, jer ljudi su sada krenuli dobrovoljno da rade za druge i zadovoljni su sa tim. Možda FB princip predstavlja arhetip ili temelj onoga što nas čeka u budućnosti, kada čitava društveno-medijska mašina bude oblikovana onako onima koji upravljaju svijetom. Tada će svi raditi za njih kao roblje, ali će za razliku od prethodnih vremena biti srećni što to čine i neće željeti da promjene svoju situaciju!
Preporuke:
0
0
12
utorak, 08 decembar 2009 12:52
Milan (2)
I na kraju komentar oko površnosti.. fb nam omogućava da vidimo samo našminkane strane života.. svaki nailazak na nešto što nam se ne sviđa se jednostavno rješava - promjenite poruku, prijatelja, sliku, bilo šta. Zamislite u realnom životu - imate partnera i kod prvog problema ga promjenite. Imate prijatelja, čim vas krene "smarati", nađete drugog. Za sve što vam se ne sviđa postoji rješenje jednostavnog isključenja i biranja zamjene iz ogromne gomile. Problemi se ne rješavaju već ignorišu, preskaču.
Ali kakve to efekte ima naše stvarne živote? Kakav je to život zasnovan na površnim podražajima bez ikakve dubine i interakcije ličnosti? Jer ovdje na FB mi ne možemo da doživimo kontakt ličnosti, ne možemo da vidimo obraz čovječiji, da upoznamo dublje i zavolimo čovjeka, vidimo samo šarene predstave u skladu sa trenutnim trendovima.
Što se tiče konačne ocjene, teško je dati pozitivnu ili negativnu ocjenu FB-a. Vjerovatno možemo primjeniti istu stvar kao i za internet - onoliko je dobar ili loš, kako ga neko koristi. Vjerovatno je potrebno da čovjek nađe pravu mjeru i iskontroliše se. Ali danas imamo tako puno iskušenja i svega što nas može razfokusirati, odvući, skrenuti, ko može da odoli svima?
Preporuke:
0
0
13
nedelja, 13 decembar 2009 22:38
The Jack
Moje je ime Jack i bivsi sam konzument FB-a. FB je mesto gde usamljni traze toplinu ili komadic duse, a dobijaju za odgovor duhovni vampirizam. FB je opasno mesto po mnogim pitanjima, a ponajvise po pitanju narusavanja same licnosti korisnika, koji svoju afirmaciju vidi i trazi medju ostalim, jednako zabludelim, clanovima. Sa FB-a sam samo uvedeo kolika je kolicina mrznje i kopleksa prisutna medju ljudima. Ako neko od studenata psihologije, masmedija ili slicnih dosciplina hoce da diplomera na dobru temu strogo preporucujem FB!!
Preporuke:
0
0
14
nedelja, 13 decembar 2009 23:55
eli li
Ocena teksta: Solidan tekst. Neophodna lektura teksta.
Predlog: svojevremeno je casopis koji je "izlazio" iskljucivo u elekronskom obliku "E-volucija" imao odlicne tekstove o socijalnim mrezama, selfu u sajberprostoru, o sajberkulturi i slicnom.
P. S. Iscitavajuci literaturu (jer, da - ona vec postoji!) o fb-u i posmatrajuci ponasanje "prijatelja" na sopstvenom fb nalogu, cesto sam se pitala kako bi izgledala danasnja drustvena javna scena (politicka pogotovu) da je fb postojao pre 30, 20 ili 10 godina. Jer, kao sto je poznato, nalog i kada se "deaktivira", svi podaci sa istog ostaju na serveru. Sta bi se zbilo sa svim onim ljudima koji su celnici, predvodnici, frontmeni bilo kakvih drustvenih/etnickih/stranackih/estradnih i drugih grupacija, kada bi nam njihovi profili, iz zamisljenog fb-a od pre 20, 10 godina, postali dostupni?
.jpg)
Što se ova oba teksta o "Fejsu" tiče, g.Grbić je sve lepo i potanko "objasnio". Nije samo napisao da jednom otvoren nalog NIKADA ne može da se obriše, praktično.
Ako nalog obrišete, pa se ikada predomislite i pokušate da se ulogujete u njega (davanjem kontrolnog e-mejla i postupanjem po njemu), on će se obnoviti u punom obimu! I ne samo to, već će vas sačekati i sve poruke i svi "statusi" za koje ste mislili da ste ih davno obrisali, dok ja nalog još bio aktivan!
Jednom rečju: "Fejs" pamti SVE, zanavek. Ili barem koliko to FBI-ju i ostalima treba. Uostalom, oni imaju "ugovor o delu".
NSPM je politički sajt i potreban mu je kvalitetan članak o net-bezbednosti, tj. o (ne)bezbednosti modernih komunikacija uopšte.
Samo bez paranoisanja, jer je voda u kojoj smo (žabe) je odavno vrela, a da toga nismo ni svesni. Možda je i bolje tako.
Pozdrav!
Analogno ovome, ucesce u virtuelnom zivotu je obrnuto proporcionalno ucestvovavanju u stvarnom zivotu i teznji ka njegovom poboljsanju!
Kakav pad duhovnih vrednosti! Kakvo unistavanje zivota!
Inače, FB je "škola na vrlo dugom velikom odmoru", kao što je slično naspomenuo g.Grbić. Koji, uzgred, uopšte nije popularisao FB, već naprotiv, vrlo realno ga ocenio.
Pozdrav!
Da smo tome skloni,videlo se jos odavno,kao i svaki put kada prihvatimo neku medijsku zvezdu ili neki drugi lik,makar bio u pitanju i nepostojeci strip junak,o kome znamo samo lepe stvari,negde napisane ili ispricane ,vidimo ga lepog,nasminkanog,lepo obucenog,a koga kao licnost i coveka ne poznajemo zapravo i cesto je susta suprotnost tome.
Najgore je sto svoje prave prijatelje i bliske osobe cesto analiziramo i kritikujemo poredeci ih sa tim nerealnim slikama. Tuzno i ruzno...
Što se FB-a tiče, imam tu nalog, ali ga ne ažuriram previše. Imam kolege, u stvari dosta mlađu generaciju, koji preko FB-a imaju više "iskustava za jednu noć" tj izgleda da generacija od 15-20 god dosta opuštenije vlada sa tim medijem nego mi nešto stariji.
Problem sa FBom je u tome što ga ne možete ignorisati. Čovjek koji danas nema tamo nalog je praktično socijalno isključen i računa se kao da ne postoji. Pitanje je naravno kakva vrsta i obim socijalnih kontakata ljude zadovoljavaju, možda su neki zadovoljni sa svojim sadašnjim stanjem i krugom ljudi.
Vjerujem da nisam prvi kome je to palo na pamet, ali imam i ekonomsku teoriju u vezi sa FBom i bogaćenjem. FB predstavlja jednu veliku prekretnicu u tom smislu. Svaki čovjek koji nešto tamo kucka, npr šalje slike, kucka profile, igra igrice.. ulaže određenu količinu rada, koja se negdje u kompleksnom sistmeu ekonomski valorizuje (naravno na strani FB vlasnika). Poenta je u tome da svi mi trošimo svoje vrijeme, ulažemo svoj rad, srećni i zadovoljni što to činimo, a drugi se bogati. I to je poenta, jer ljudi su sada krenuli dobrovoljno da rade za druge i zadovoljni su sa tim. Možda FB princip predstavlja arhetip ili temelj onoga što nas čeka u budućnosti, kada čitava društveno-medijska mašina bude oblikovana onako onima koji upravljaju svijetom. Tada će svi raditi za njih kao roblje, ali će za razliku od prethodnih vremena biti srećni što to čine i neće željeti da promjene svoju situaciju!
Ali kakve to efekte ima naše stvarne živote? Kakav je to život zasnovan na površnim podražajima bez ikakve dubine i interakcije ličnosti? Jer ovdje na FB mi ne možemo da doživimo kontakt ličnosti, ne možemo da vidimo obraz čovječiji, da upoznamo dublje i zavolimo čovjeka, vidimo samo šarene predstave u skladu sa trenutnim trendovima.
Što se tiče konačne ocjene, teško je dati pozitivnu ili negativnu ocjenu FB-a. Vjerovatno možemo primjeniti istu stvar kao i za internet - onoliko je dobar ili loš, kako ga neko koristi. Vjerovatno je potrebno da čovjek nađe pravu mjeru i iskontroliše se. Ali danas imamo tako puno iskušenja i svega što nas može razfokusirati, odvući, skrenuti, ko može da odoli svima?
Predlog: svojevremeno je casopis koji je "izlazio" iskljucivo u elekronskom obliku "E-volucija" imao odlicne tekstove o socijalnim mrezama, selfu u sajberprostoru, o sajberkulturi i slicnom.
P. S. Iscitavajuci literaturu (jer, da - ona vec postoji!) o fb-u i posmatrajuci ponasanje "prijatelja" na sopstvenom fb nalogu, cesto sam se pitala kako bi izgledala danasnja drustvena javna scena (politicka pogotovu) da je fb postojao pre 30, 20 ili 10 godina. Jer, kao sto je poznato, nalog i kada se "deaktivira", svi podaci sa istog ostaju na serveru. Sta bi se zbilo sa svim onim ljudima koji su celnici, predvodnici, frontmeni bilo kakvih drustvenih/etnickih/stranackih/estradnih i drugih grupacija, kada bi nam njihovi profili, iz zamisljenog fb-a od pre 20, 10 godina, postali dostupni?