Kao dete,imao sam tetku koja je više od svega volela rakiju.Jednom prilikom igrajuće se pred kućom prisustvovao sam događaju koji ću pamtiti celog života,ali ne verujem da ću ikad shvatiti taj model ponašanja;Tetka je kao i obično stajala na ulazu u dvorište i onako naćefleisana zaustavljala prolaznike i sa nekima koji su bili raspoloženi započinjala razgovor.Jedan od prolaznika koji je verovatno imao posla pametnijeg od razgovora sa pijanim babama,joj je nešto grubo odbrusio i produžio svojim putem.Istog momenta,kao ispaljena iz topa,moja tetka je uletela u dvorište,zgrabila neku motiku koja se tu našla,stigla nesrećnog čoveka i svom snagom ga odalamila u potiljak.Čovek je pao,a ona je nastavila da mu prebrojava rebra iz sveg glasa vičući:"Upomoć ljudi,ubi me Rajko..."
Odmah su se skupile komšije i naravno jedni su se stavili na njenu,a drugi na njegovu stranu i između sebe započeli svađu koju je konačno prekinula milicija.Nesrećni Rajko je kažnjen od sudije za prekršaje jer mu niko nije mogao poverovati da ga je pretukla pijana baba,a nju su članovi porodice jedva sprečili da podnese odštetni zahtev za pretrpljene duševne boli...Evo,imam dosta godina,ovo sam primio k znanju odavno,ali i dalje ne mogu da shvatim mentalni sklop ljudi koji su sposobni da izvedu ovakve konstrukcije.