Феноменалан чланак!

Опеваће гусле и ове разговоре на урбаној пијаци где се продаје у књигама српског језика нарко култура и златни пакао.

Колико год се не слагао са Басариним изопаченим политичким ставовима, морам признати да је изврстан писац, док је Видојковић тужна слика и прилика полуобразованог и неталентованог писца, кога још само Б92 и Самиздат форсирају због политичке подобности. У озбиљним земљама овакви као Видојковић пишу петпарачке романе који се продају на киосцима, само је у Србији могуће оваквог човека назвати писцем.

Шта рећи о писаној речи данас и читаоцима којима се то нуди? И бабу воде кад девојке нема.

Могу само да поновим коментар једног читаоца Политике на овај Округли сто: "Олош елита за аристократски народ."

Ако су ово "српски писци", једино што могу рећи је: "није српски читати".

Вредило се измалтретирати са овим текстом само због мрлетовог коментара..Сјајно...

Stvarno su mogli i Vanju Bulića da pozovu pa da zaokruže ovu šaradu!
Kao i kompletno stanje u kulturi i ovaj njen sagment je, možda je najbolje reći, tužan!

да не бих умарала ни себе а ни читаоце мој коментар је само погледајте(,текст повише овог) интервју марине. Ђ. са г-ином Јовановићем! Он је написао НАЈБОЉИ ОДГОВОР!

Читање је ствар избора .
Као што постоје на хиљаде књига које би свако
требао да прочита ,а онемогућен је краткоћом
људског вијека , тако постоје милиони књига на
које заиста не треба расипати вријеме .
Ови аутори спадају у милионски контигент .
Један од њих , уљуљкан у политичку подобност ,каже
да смо ми " крезуби смрад ", и не слутећи ,
" poor fellow " , да је добар дио тог " крезубог
смрада ", од њега паметнији и талентованији .

Људи су рекли шта мисле. Друга је ствар колико је то смислено. Кафана је наша судбина.

Dakle,prosto neverovatno! Covek moze samo da se zgrozi kada ovako nesto procita.Jedna sveopsta tirada kvazipisaca i kriticara. Upada mi u oci posebno Tatjana Rosic.Ona postavlja retoricko pitanje sta se promenilo posle 2000-te u Srbiji? I, naravno,odmah pokazuje svoju pozitivnu gej indoktrinaciju razocarana sto se nije odrzala "parada ponosa".Naravno,za nju nije problem sto je na hiljade ljudi ostalo bez posla,sto cveta korupcija i kriminal,sto je drzava na izdisaju,srpski narod na pragu da bude proglasen za genocidan;takodje joj ne smeta sto predsednik "druge Srbije"stalno krsi ustav i zloupotrebljava svoj sluzbeni polozaj na taj nacin sto je i predsednik svoje stranke(a stalno su ti isti likovi spocitavali Milosevicu istu stvar).Sta reci,Srbija je odavno postala smrdljiva barustina puna zaba kreketusa!

Мис’им, који дукс носим, мис’им, који шал имам, брате. Миси’м, знам за све стране пирамиде, мис’им, лопта је округла, неки ће да бију, а други ће да буду бијени. А можда и бивени, мис’им. А био сам ватрени, мис’им овај антимилошевићевац, мис’им, таксиметар ради, па мора да се понавља та кључна реченица, исконска, мис’им, у сваком аспекту. Шта је ово? Ко су ови људи? Какав је ово речник? Ко ОВО ЧИТА?

У време када сам емигрирао, ова врста речника се у пристојнијим градским кућама називала правим именом - џиберај. И тако су га звали и млађи и старији. Пола овог интервјуа звучи као вицеви о Земунцима. Опсенари, постмодернисти без компаса, АА клијентела, малограђани из хорор приручника, мис’им, ко је где путовао, ко носи чији навијачки шал. Мис’им. Не знам да ли су санкције учиниле своје, мис’им, да ли је пропала прилика за шансу, видим да сви говоре углавном опуштено са једно, мис’им осамсто речи-можда брат брату деветсто, фонда. Али није то важно, мис’им, важно је да има комбинација, да смо аполитични (доказано) а што од Светог Саве до српског барока, до двадесетог века, Андрића, Црњанског, Селимовића, Павића, НИКО ко је био у Србији књижевник није говорио овако до дотиране, дониране ’екипе’, лумпенинтелектуалаца који се баве демократским пројектом, а једва да су функционално писмени (рачун за воду, комунално, телефон и чекови), е то није важно. Јер су они елита.

Па, мис’им, важно је.

Какав тенденциозан наслов?! Па, њих тешко да чита и њихова, друга, Србија!

Basara-najbolji srpski pisac. Ostali-nista!

Чини ми се да ова господа желе да имају што мање читалаца, иако мајсторица скандала каже „да пише да би јела хлеб“. Ако једе хлеб и стално путује и допутује однекуда од књижевности, онда ми то личи на теткин кауч, чувеног војводе Меридијан банке. У овом катастрофалном разговору ниског и често примитивног нивоа, дама у лијепим шеширима каже: „То је по дифалту тако, то су две равни које нису тангентне“ и још низ сличних реченица.То ме подсјећа на свакодневни разговор у земљи Србији, као: „какав је ваш филинг о бекграунду овог феномена“, или „он је изразити фајтер и плеимеикер и у плеиофу је дао даблтрипл“, затим на шалтеру туристичке организације, потенцијални путник се обраћа агенту, а он ће – „дестинација“, путник „Лондон“, агент каже, „сори пребукирано“, путник „ћао“, агент „ћао“ итд. Ова господа се препиру (то није био разговор или панел дискусија, а о дијалогу да и не говорим) о приповједачкој умјетности као да никда нису прочитали једног Толстоја, Балзака, Стендала, Достојевског, Кафку, Хенри Џејмса, Хенри Филдинга, Џемса Џојса, Стендала, Карлоса Фуентеса и велики број других колоса, којих има и у српској књижевности. За ову господу не постоје заједничке људске вриједности, независно од личних философских погледа. Њих не занима трагедија овога народа (мислим српског), а ни будућност. Лумпкњижевник каже: „Ајде бре (бре је настало од ђубре, па да не би људи једни другима приваљивали шамаре, због онога ђубре, скраћено је на бре, а то значи да сте некоме рекли ђубре) Марко шта се секираш због читалаца „читаоци су једна стока грдна“. У нормалној земљи након ове изјаве читаоци би морали на тргу спалити књиге овог Свилановићевог и Коштуничиног амбасадора. У једну ријеч, као човјек осјећам се понижен након оваквог шатровачког разговора. Не замјерам НСПМ што је пренијела овај разговор.

Нажалост, расрбљеност Срба је све очитија и у домену писаног и говорног српског језика. Бање нам више нису бање, јер их покондирени (ра)Срби називају ''спа'' и ''велнес центрима''. Бине, сцене, позорнице, више нису то што су биле вековима, већ су се преобратиле у ''стејџеве''. А тек на помен ''бекстејџа'', српске прелепе девојчице падају у невиђено благословено стање. Њихов ''имиџ'', ''лук'' и ''персоналити'' су све траженији ''адути'' на које рачуна домаћи ''менаџмент''. ''Дифолт'' је овде као круна тог свеприсутног скоројевићског неукуса. Шта да разуман човек каже о овом српском неразуму, сем да се присети, да је својевремено и велики Јован Стерија Поповић уочио сличну појаву код неких оновремених Срба, те их извргао руглу у својој гротескној "Покондиреној тикви".

@300+1
Kao prvo interesuje me kako si/ste doshao/li do zakljuchka da slusham Cecu? Moje muzichko obrazovanje je malo bolje od toga, zapravo zachudilo bi te/Vas koliko sam muzichki obrazovana osoba! Ali nisam ovde da bih se hvalila svojim koeficijentom inteligencije, vec da bih dala svoj lichni sud i pechat! Kao drugo, nisam politichki opredeljena osoba, jer se ne razumem najbolje u to, tako da ti/Vam propada ta teorija! Trece, chitam Vidojkovica, zashto da ne, a prochitala sam i Bukovskog, jer chitam u slobodno vreme i zato shto me interesuje to shto chitam. A shto se vlasti tiche, nisam je ja birala jer ne glasam i smatram da kao jedinka u ovoj zemlji necu promeniti nishta, vec su je birali ljudi kao shto si/te ti/Vi ! Ljudi koji su toliko optereceni menjanjem Srbije, odredjivanjem ko je dobar a ko losh, pokazivanjem svoje lichne inteligencije ostatku naroda! Da li si/te prochitao/li neku Vidojkovicevu knjigu? Mozda imash/te dece ili pak mladju bracu i sestre, koristilo bi ti/Vam! Chisto da vidish/te kako mladi ljudi danashnjice razmishljaju! Tada bi, garantujem, bilo manje maloletnichke delikvencije!