Veoma znacajan javni rad autora u situaciji kada se na javnoj sceni masovno javljaju kojekakve procene i ocene lisene bilo kakvih metodoloskih temelja.
Statistika kao nauka, ako se upotrebi u pravom trenutku, na pravo mesto i na pravi nacin, pomaze da objasnimo sta nam se to nedavno desilo. To nije samo "prebrojavanje mrtvih".
Sigurno je da bez poznavanja metoda necemo daleko stici.
Medjutim, problem statistike, tacnije teorije verovatnoce, jeste u tome sto ovaj metod ne unapredjuje nauku, a o cemu takodje treba voditi racuna.

Изузтено похвљаујем овај чланак!
И његову форму, и садржај, али и намеру са којом је написан.

Додао бих да је генерално изузтено важно подизање укупне "писмености" становништва, са акцентом можда на математичку писменост, која се по мом мишљењу изузетно запоставља у образовању.
Одлачиан пример је представљен у овом чланку. Чланак изванредно објашњава свега 3 појма из статистике, на заиста скромом простору. Ето отприлике толико је и потребно. И управо у светлу тога постаје несхватљив отпор према учењу таквих ствари који постоји у самом образовању (ја се нешто не сећам да се ово спомиње у средњој школи, гимназији бар, али се зато поприлично спомиње "грађанско васпитање" и тако редом) али и код ученика, а врло често и студената, чак и оних којима ће то изузтено требати у њиховом даљем професионалном раду.

Дакле, са ниском стопом "писмености", у простору политичке дискусије ствара се баријера непознавања елементарних појмова која спречава сваку озбиљну и делотворну расправу и убеђивање. Није тешко претпоставити (или чак провером утрвдити) колико је напорно пробити ту баријеру и колико нас та баријера држи неслободним, потчињеним диктату "просвећене елите".
Није знање само моћ. Знање је надасве слобода.

Туцаковић каже:



или другим речима-гумени метар.

Zaista dobar clanak, strucan i kompetentan autor, jasno izlozena materija. Za svaku pohvalu. Casopis kalibra NSPM bi trebalo ovakve stvari cesce da objavljuje.

Придружујем се похвалама за јасноћу чланка. Али – зашто аутор, оправдано критикујући појам “просечна плата/примања“ није изнела свој предлог шта би се уместо тога требало користити, што би било реалније као мерило? У Холандији, у којој дуго живим, Централни Статистички Биро у ту сврху користи модална примања (упрошћено речено: своту која се у низу најчешће понавља). Најчешће је нижа од “просечног“, али зато омогућава нешто реалнији увид у куповну моћ. Сви друштвени и политички чиниоци (власти, политичке партије, синдикати, трговина, рекламне агенције, итд., итд.) користе тај појам “модална примања“ за одређивање практичног става и делања у питањима свог делокруга. Чак је “рођена“ и једна личност по имену Јан Модал (на српском би то могао бити нпр. Пера Модалић, уместо садашњег лажова Пере Просековића?). Пошто у Србији нема навике баратања бруто годишњим приходом, него се једино говори о месечним нето износима, ја сам сигуран да је онај просечни износ плате од 35.000 дин. апсолутно надуван, и да је модални износ највероватније око 26.000 дин. (ако не и доста нижи). Иначе, Јан Модал ове године зарађује неких 1650 евра нето месечно, а само 1,8% домаћинстава има месечни нето приход већи од 10.000 евра (толико о западном меду и млеку).
Наравно, ја схватам да је пример модалног прихода апсолутно неприхватљив српским властодршцима – али то не би требало да омета противнике Пере Просековића да објављивањем износа плате Пере Модалића подвргну руглу тврдње власти о оних 35.000 динара месечно (наравно - о јадном Пери Незапосленковићу не могу ништа рећи).

Заиста, ово је изванредан чланак!
Хвала аутору, а и @Zoranu на одличном тумачењу!