Британски „Телеграф“: Русија тврди да је открила огромну количину резерви нафте у близини Фолкландских острва. Фолкландска острва можда постала највредније земљиште на свету

 Русија тврди да је открила огромну количину резерви нафте у близини Фолкландских острва, а како пише британски The Telegraph, то би могао да постане још једна јабука раздора у већ осетљивим светским приликама.

Према доказима датим Комитету за ревизију животне средине (ЕАЦ) прошле недеље, Русија је открила нафтно поље на Антарктику које је отприлике десет пута веће од целокупне количине извучене из Северног мора у протеклих 50 година.

Верује се да се већи део поља налази у Веделовом мору, источно од антарктичког полуострва и усред британског „парчета колача“ – Британске Антарктичке Територије.

На Антарктику, границе су само „потраживања“ а не јасно одређене, али британски Тхе Телеграпх пише да се британска потраживања у региону преклапају са претензијама Чилеа и Аргентине.

То је савршена шанса за Владимира Путина да почне да прави проблеме – и то је можда учинило Фокландска острва највреднијим земљиштем на свету, сматра Тхе Телеграпх.

Примећујући тешке услове за рад на Веделовом мору (углавном је мрачно, тек повремено прогреје сунце, ледене олује су неизбежне), медиј примећује да локација ових нафтних поља ипак није најтеже место за рад на Антартику.

Међутим, довољно је захтеван и то је у великој мери разлог зашто је подржана неексплоататорска компонента уговора о Антарктику – која ради на одржавању региона као природног резервата посвећеног миру и науци.

Поред инвазије на Украјину, Русија је укључена у бројне активности сиве зоне на морима широм света.

Кријумчарење нафте преко Балтика, уз помоћ лоше одржаваних танкера „црне флоте“ је један пример, наводи Тхе Телеграпх. Друга је, наставља, активност око подморских каблова од којих зависи функционисање британске привреде, затим (за сад решена) блокада Црног мора…

Руско присуство у западном Јемену у време када су подморски каблови пресечени је додатни пример, као и зграда војних инсталација са Кином на високом северу, и даље, и даље, и даље.

Све ове активности су осмишљене тако да је тешко правно им се супротставити, подсећа медиј.

У случају свог деловања на Антарктику, Русија упорно тврди да ради научна истраживања и не тражи нафту.

Клаус Додс, професор за геополитику на Ројал Холовеју, Универзитету у Лондону, рекао је да „активности Русије треба схватити као одлуку о поткопавању норми повезаних са истраживањем сеизмичких истраживања, и на крају као претходницу за предстојећу експлоатацију ресурса“.

Следећи корак у руској сивој зони ће сигурно укључити Аргентину, сматра Тхе Телеграпх.

С обзиром на то да се њихово „парче колача“ територије преклапа са британском, указује се на важност дипломатских разговора.

Аргентина, пише Тхе Телеграпх, од 1982. изражава жељу да поново заузме ову територију коју сматра својом.

Уколико их, наводи се у тексту, охрабри руска дипломатска, а можда и војна помоћ, уз додатно искушење да Малвини буду на располагању као база за нову нафту на Антарктику, није тешко замислити да ће предузети конкретне кораке.

Међутим, пише даље овај медиј, ако би Велика Британија и бранила своје право на овом простору, поставља се питања чиме.

Краљевска морнарица је на ниском нивоу, а број трупа и особља разлог су за напетост на сваком кораку.

Како год њихова Ревизија одбране буде изгледала након избора, ово питање би требало да буде високо на листи него што је било последњих година, закључује Тхе Телеграпх.

(Н1)