"Privredni model od 2001. do 2008.kada se trosilo vise nego sto je stvarano pokazao se pogresnim".
Pa Srbi mnogo vole taj model da trose vise nego sto stvaraju.I dan danas kukaju za Brozom ,jer se onda bas lepo (od kredita) zivelo.Pa bi jednu takvu zemlju dembeliju,koju su izgubili (SFRJ),sada rado zamenili drugom fantazijom EU. A koliko su kivni na sadasnje vlastodrzce i njihov promaseni ekonomski model ,pokazali su i pre neki dan,na izborima u Boru.
Zasto bi Dinkic nesto menjao,kad mu bas lepo ide.Zato ce da trose dok sve ne potrose i ne rasprodaju.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 22 јун 2010 19:01
Jasna Simonović
Eh ta Bečka inicijativa...Kako uopšte stići do Beča ako se najpre ne zadržimo u Salcburgu...
Jasna, kako ste samo lepo objasnili...I još je gore... Ne samo da troše, već Srbi (tu mislim na sve stanovnike Srbije) vole i da stvaraju, ali mimo legalnih tokova, a da ih oni koji rade po zakonu finansiraju iz legalnih tokova...pa to nema nigde...A Srbi vole i da za džabe stvaraju nekome ili nikome...Pa tako npr. 70 % voćki propade...A od onih 30% otkupi se npr za jednu petnaestinu prodajne cene u zemljama članicama EU...A preko domaćih institucija i interneta ode još mnogo štošta...Samo tajkuni nikako da odu...kući sa svim "letećim evrima i funtama"...
Препоруке:
0
0
3
уторак, 22 јун 2010 19:34
Mile
Jasna, ne bih se složio s ocenom da je bivša Jugoslavija bila zemlja dembelija. Tada se radilo mnogo više nego sada i stvaralo više nego sada. Krediti su se uzimali, svaka država ih uzima, ali su se koristili i za izgradnju svega onoga što današnja vlast prodaje.
Zašto je Bor glasao kako je glasao, nije mi jasno. Možda narodu nedostaje nekakvo obrazovanje da bi mogao da prepozna lažna obećanja i političke marketinške trikove?
Препоруке:
0
0
4
уторак, 22 јун 2010 20:11
Милена Матић
Не разумем зашто је у интересу Србије да тошкови рада буду јефтинији. Већ радимо за мизерне новце. Грађани Србије су корисници услуга које пуне буџет, и ако немају довољне плате, не могу плаћати комуналне услуге, струју, енергенте, и не могу куповати робу широке потрошње. Ако грађани немају куповну моћ, привреда и све друго опада тј. пропада. Чињеница да је неко дозволио да стране банке диктирају ритам и износе новац ка својим централама, на уштрб наших грађана, је за кривичну пријаву и затвор!!!!
Препоруке:
0
0
5
уторак, 22 јун 2010 20:33
Џон Шепард
Нисам никакав финансијски стручњак, осим за свој кућни буџет. Али, гледам и пишем:
Одлагање избора гувернера је, по мени, само у функцији неометаног (па док потраје) извлачења девизних резерви Србије и пара из самих џепова грађана. Лебдење док се нешто деси. Шта? - не знамо.
Финансијска политика Владе је таква каква је ( аматерска), јер се заиста не могу договорити ни ко је води: Цветковић, Динкић, Драгутиновићева, Тадић... али најпре банкари. Погледајте само изјаве о ПДВ-у, ко шта о томе мисли.
Удворички однос према страним банкама, поготово грчким и аустријским нас је вероватно и довео до овог курса. Сетите се како је динар наједном пао са 85 на 95, таман пред кризу. Незванично, банке су повукле ненормалне паре (српске) у матичне земље.
Федерација и Хрватска имају готово фиксне курсеве, годинама. Стабилност финансијске политике се не мери испуњеним претњама ММФ-а, већ тиме шта твој народ мисли о свом начину живота. У том случају, Хрвати и грађани Федерације просто ОБОЖАВАЈУ своје сиромашне, али поносне и СТАБИЛНЕ државе.
Кредити су потпуно уцењивачки, и по начину добијања, и по начину отплате.
Just my 2c.
Препоруке:
0
0
6
уторак, 22 јун 2010 20:44
Seljak
Jest da nista ne razumem al kako nam kroje kapu da ce biti gore bi ce
Препоруке:
0
0
7
среда, 23 јун 2010 01:07
Сокенекос
Монетарна слобода и самосталност (скоро па немогућа у данашњим условима) је основ било које друге слободе. То инострани зеленаши и те како добро знају па черупају док има. Неће иза њих ни лист на грани остати. Цела власт у Србији данас је само клика најамника најокорелије лихварско-израбљивачке олигархије. Све друго је трећеразредног значаја. Када поново стекнемо моћ да контролишемо сопствени новац, многе коцкице ће саме да се сложе од себе.
Успут, покојни СМ је одлично знао у ком грму лежи зец. Усудио се газити по прстима горе поменутих, и би шта би. Многи можда не знају, али је и Чаушеску настрадао због тога што је вратио све дугове Румуније. Изаћи пред јавност и рећи: «ми више ништа никоме не дугујемо» је исто што и отићи у кафану у којој се окупљају сви опаки рекеташи града и изјавити: «ја сам вратио све дугове и сада сам слободан човек. Нећу бре да зависим ни од кога».
Дакле, поред војничке окупације, путем презадужености и контроле токова новца једне државе, она се и тим путем може држати под шапом под условом да у тој држави влада «коопеертивна клика». Румунија данас дугује преко 200 милијарди евра, а не живе много боље од времена када су били под Чаушеским.
«Дајте ми контролу емисије државног новца, и мене више неће занимати ко у њој доноси законе». Ово је изјавио неко чијим је наследницима пошло за руком да покрену (између осталог) и два светска рата.
Препоруке:
0
0
8
среда, 23 јун 2010 06:43
MП
Како да све ово спакујемо у десет реченица прихватљивих просечном становнику Србије(његовом образовању) и учинимо им доступним?Да ли у Србији постоје такви људи?
Препоруке:
0
0
9
среда, 23 јун 2010 08:30
bojan
SRBIJO vreme ti je da padnes sa ovakvim "madjionicarima" koji te vode!
Препоруке:
0
0
10
среда, 23 јун 2010 14:46
Драго Стен
Од Дома омладине до Радио Београда у Македонској улици (једно 300-500 метара)има око 15 банака и десет мењачница.Ниједна самопослуга, неколико пекара, две старе кафане.
То није само ту.Некакав ЛИЛИ на сваком кораку.Продају робу за улепшавање.А нама треба роба за опстанак.
У Кнез Михајловој, они који не знају стране језике, помисле да су у иностранству.Ниједну фирму да препознају, многе се за месец два затварају,и бивају локал у припреми.Само киосци на сред улице у којима се продају кокице и ђевреци опстају.Лагарија за глад бива .Отало пропада а лепо је уређено, само цене Европске на плате тунгуске.Гледајте, посматрајте и видећете где и како живимо.Многе зграде, старе, наслеђене од београдских и српских добротвора, чаме.Грчка краљица је најавила нову Грчку у дуговима.Стоји запечаћена у сред престонице већ две три године.То је стварност.Ту леба нема моја господо.Идимо где хоћете али од себе сада какве су направили они а не само ми нећемо побећи.Зато млади беже.Слуте земљотресе.
Препоруке:
0
0
11
среда, 23 јун 2010 17:12
Dimitrije
Ima vise spornih tacaka, ali idemo redom:
1) Autor kaze “slabo ulaganje u ozivljenje industrije”. Pitanje prvo, ko da ulaze i ozivljava industriju, drzava ili privatnici? Vladini eksperti kazu da sve mora biti privatizovano, a ako je to tako onda nije na drzavi da ide u investicioni ciklus nego privatnici. E sad, paralelno sa tim imamo liberalizovan uvoz i precenjeni fiksni devizni kurs, a u tim uslovima nema tog privatnika koji ce reskirati svoj novac da bi usao u takvu avanturu. Pitanje drugo, koju to industriju autor misli da ozivljava? Veci deo industrije je savrseno ziv i moze da proizvede robe koliko god hocete, ali je problem sto je domaca traznja slaba, a sto se tice izvoza – taj trzisni kolac je odavno podeljen. Da odemo cak i krak dalje, dobar deo nase industrije je predimenzioniran, radi sa slabijem iskoriscenim kapacitetima i zato je u dobroj meri i nekonkurentan. Ako se misli na supstituciju uvoza, onda tu zaista postoji veliki prostor za tako nesto, ali ni to nije moguce izvesti sa postojecom makroekonomskom politikom.
2) Autor kaze da se “od 2001-2008 trosilo mnogo vise nego sto je stvarano”. To je tacno, ali je problem sto se i sada trosi znatno vise nego sto se stvara. I tako u krug, sa ovako postavljenom makroekonomskom politikom uvek ce se vise trositi nego sto ce se stvarati, jer ce se nastaviti urusavanje proizvodnje, a samim tim i agregatne traznje, i tako do kraja.
3) Autor kaze da “ne postoji nacin da se zaustavi odliv kapitala”. To jednostavno nije tacno. Vlast veoma lako moze da zaustavi odliv kapitala ali ona ne sme ili ne zeli to da uradi. Uostalom, nije im se ni cuditi, videli smo kako je prosao poljski guverner i vlada. Prvo i osnovno pitanje na koje ovde treba odgovoriti je sledece: da li mi imamo pravu vladu ili okupacionu vladu? Jednostavno, bankarskom kartelu niko ne sme da se suprotstavi. Njih ne sme da napadne ni vlast, ni opozicija, ni profesori, ni ostali strucnjaci...prakticno niko.
...
Препоруке:
0
0
12
среда, 23 јун 2010 17:19
Dimitrije
...
4) O “sprecavanju prenosenja krize na zapad” ne bih diskutovao jer je konstatacija prilicno naivna. Kako se prezaduzenost moze spreciti i leciti novim kreditima? Time se postize samo dodatna kontrola nad istocnim drzavama i nista vise od toga.
5) “Becki dogovor” je tuzan, banke su trazile i dobile garancije da ce imati zagarantovan profit, a sve na stetu drzave. Za sve ostale vazi kapitalizam ali za banke vazi komunizam – njima drzava garantuje opstanak i visinu profita. Tu se pre moze govoriti o uceni nego o dogovoru.
6) Konstatacija o “misljenju domacih ekonomskih strucnjaka da je sporazum najbolja mera u 2009. godini” jer se sprecio odliv 4 mld evra, je krajnje nekorektna, i to iz vise razloga. Prvo, tu se ne radi o strucnjacima vec o profesionalnim bankarskim, rezimskim ili tajkunskim lobistima. Drugo, kako da ode 4 mld evra kada Dinkic kaze da je novcana masa 300 mld dinara (manje od 3 mld evra) ? Apsolutno pogresno, taj novac ne bi mogao da napusti zemlju jer on ne postoji kao efektiva vec samo kao vlasnistvo ili potrazivanje. Moglo je da dodje do promene vlasnistva (prinudna naplata, ako se sta dobije), do bakrota nekih preduzeca, ali ne i do odliva 4 milijarde evra. To sto je bilo na raspolaganju otislo je odmah, a ostatak deviznih rezervi nije mogao da ode jer je plasiran u strane hartije od vrednisti ili u strane centralne banke iz kojih nije moglo tako lako da se izadje. Odliv kapitala je upravo nastavljen time sto se NBS zaduzila za nove dve milijarde evra za navodnu “odbranu kursa”, a onda je na konto toga opet emitovana dodatna novcana masa. Zatim je ta uvecana novcana masa nasla put do evra koji se onda preselio u ruke bankara i tajkuna i zauvek napustio zemlju. Dakle, to nije bila najbolja mera nego najgora mera. Ako vec idete u bankrot, bolje da idete sa manjim dugom nego sa vecim.
...
Препоруке:
0
0
13
среда, 23 јун 2010 17:38
Dimitrije
...
7) Autor kaze kako su tako “zemlje u tranziciji, pa i Srbija, prezivele najjaci udar krize”. Sta reci na ovo? Na osnovu cega je autor dosao do zakljucka da je Srbija prezivela najjaci udar krize? Da li je autor sam dosao do tog zakljucka ili je mozda slusao Dinkica, Tadica i Cvetkovica koji kazu da je kriza gotova? Koji je to uzrok krize otklonjen pa da se uopste moze ocekivati neko poboljsanje? Nazalost, najjaci udari nas tek cekaju, ovo je bilo samo zagrevanje.
8) Autor dalje kaze kako su “izmenu dogovora odobrili strucnjaci MMF-a, pa se po njima vise ne dovodi u pitanje likvidnost, jer banke imaju dovoljno novca”.
Naravno da za likvidnost banke imaju dovoljno novca, ali je problem sto se ovde ne radi o problemu likvidnosti vec o problemu solventnosti. Te banke su bankrot banke, kako kod nas tako i u celom svetu, ali je razlika u tome sto ce neke od njih imati direktne injekcije iz emisije novca sa prakticno nultom kamatnom stopom (pa ce preziveti), dok neke druge banke nece imati te i takve injekcije pa ce nestati.
9) Autor pravi i terminolsku gresku koriscenjem reci deevrizacija. Pojam deevrizacije se vezuje za pojavu povecanja novcanje mase usled zamene deviza za dinare. Ono o cemu autor ovde govori je u stvari suprotan proces, radi se o zameni dinara za evro, a taj proces bi se, po analogiji, mogao nazvati dedinarizacija. E sad, drugi je problem sto su stare devize iz procesa deevrizacije vec potrosene pa se sada dedinarizacija radi tako sto se uzimaju novi devizni krediti, a sve pod maskom “odbrane kursa dinara”. Cela ova ujdurma oko kursa dinara nije nista drugo do spasavanje banaka i tajkuna. Netacno je i da traznja za dinarom “konstantno slabi”. Ne, usled pada traznje i prozvodnje veliki je manjak i dinara i deviza (barem u privredi), a to sto drzava ima dovoljno dinara jer stampa novac bez pokrica – to je vec druga stvar. Bankrot je neminovan, ako ne totalni, a onda svakako delimicni, pre svega u pogledu nemogucnosti servisiranja spoljnog duga...
Препоруке:
0
0
14
среда, 23 јун 2010 17:57
Dimitrije
...
10) Autor kaze i da “ako se ovako nastavi, rezerve centralne banke bi mogle RELATIVNO brzo da se istope”. Devizne rezerve su cista fikcija, one su vec istopljene, pitanje je samo da kada ce se moci ovako i kada ce se proglasiti bakrot. Bankrot se odlaze sve dok drzava ima sta da proda (otud prica o prodaji javnih preduzeca), ali je on neminovnost. Mi dug nikada necemo vratiti isto kao sto ga nikada nece vratiti ni ostale prezaduzene zemlje koje nemaju konvertabilnu valutu. Dobar deo deviznih rezervi je u stranim hartijama od vrednosti, ali je drzavna tajna o kakvim se tu hartijama radi. Ako su u pitanju dugorocne hartije, onda se one, bez velikog diskonta, ne mogu prodati.
11) Slabljenje dinara u cilju “povecanja konkurentnosti nase privrede” je takodje cista fikcija. Jacanje izvoznog sektora je isto tako cista fikcija. Slabljenje dinara, na kratak rok, nece pomoci ni nasoj privredi ni nasem izvozu (jer je nasa privreda razorena) ali postoji jedna korist od slabog dinara koja odmah daje pozitivne efekte, a to je – smanjenje uvoza.
12) Priliv svezeg kapitala takodje nije resenje za nasu privredu jer makroekonomski okvir je do te mere poremecen da je bilo kakva rentabilna prizvodnja nemoguca. Spas je samo u direktnim stranim investicijama a ne u prilivu kapitala. Priliv kapitala putem bankarskog sektora vise steti nego sto koristi.
Jedan deo teksta je korektno napisan, pre svega onaj deo u vezi spekulativnog kapitala, repo operacija, drzavnih obveznica itd., ali taj deo je Katic do te mere dobro objasnio da to nije potrebno dalje objasnjavati. Autor bi trebalo vise da se koncentrise na svoje misljenje i analizu nego sto prenosi tudje stavove.
Препоруке:
0
0
15
среда, 23 јун 2010 21:44
Alex
Clanak je sustina nasih desavanja. Nisam ekonomista ali sam shvatio celu pricu. U to sve se uklapa i trenutak ostavke guvernera Jelasica, nakon sastanka u Becu. Meni (posto nisam ekonomista) nije jasna prica oko zamene euro kredita za dinarske kredite privredi. Da li se tu radi o veoma visokoj dinarskoj kamati, da bi se umesto repo stope na taj nacin proigrale strane banke. Ne vidim rezon stranih banaka ako je vec izvestan pad dinara.
Препоруке:
0
0
16
среда, 23 јун 2010 23:31
Nikola Turajlić
Autor daje izvrsnu analizu suštine finansijskih problema Srbije u celini.
Medjutim njegov predlog mera za razrešenje istih nije u korelaciji s utvrdjenim stanjem i ekonomskim trendovima u svetu.
Autor ponavlja mantre o stvaranju uslova za nova strana ulaganja, odnosno podržavanja razvoja konkurentnog izvoznog sektora.
U uslovima SEK-e i drugog "kola" svetske finansijske krize, stvarati uslove za strana ulaganja je u najboljem slučaju iluzija koja može imati neko psihološko terapeutsko dejstvo.
Istina postoji mogućnost da se dovedu investitori, kojima se praktično državnim sredstvima prefinansira glavnina investicije, kao u Rači.
Medjutim ovde se radilo o jednom Dinkićevom marketinškom potezu, a sredstva za masivnije kupovanje investitora ne postoje.
Srbija je zatvarala , a ne razvijala izvozni sektor, u vreme kada je "bog hodao po zemlji i zasipao" je kapitalom, a sada nema ni kapitala, niti mogućnosti otvaranja zasićenih svetskih tržišta, pa je povećvanje izvoza, radi izravnavanja platnog bilansa, čista fantazmagorija.
Kada prestanu krediti MMF i drugih medjunarodnih finansijskih organizacija, Srbija postaje ekološka država, jer neće imati devize ni za uvoz
energenata.
Moj savet je da treba kupovati bicikle i učiti krave oranju.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 24 јун 2010 22:24
Нешко
Само бих написао: Свака част Димитрије за коментар!
За остале: Не хвалите текст само зато што мирише на критику власти већ бар сачекајте мало док се не појави неки коментатор као Димитрије који ће неке ствари поставити на мјесто и тек тада ћете приближно добити слику о материји која се представља.
.jpg)
Pa Srbi mnogo vole taj model da trose vise nego sto stvaraju.I dan danas kukaju za Brozom ,jer se onda bas lepo (od kredita) zivelo.Pa bi jednu takvu zemlju dembeliju,koju su izgubili (SFRJ),sada rado zamenili drugom fantazijom EU. A koliko su kivni na sadasnje vlastodrzce i njihov promaseni ekonomski model ,pokazali su i pre neki dan,na izborima u Boru.
Zasto bi Dinkic nesto menjao,kad mu bas lepo ide.Zato ce da trose dok sve ne potrose i ne rasprodaju.
Jasna, kako ste samo lepo objasnili...I još je gore... Ne samo da troše, već Srbi (tu mislim na sve stanovnike Srbije) vole i da stvaraju, ali mimo legalnih tokova, a da ih oni koji rade po zakonu finansiraju iz legalnih tokova...pa to nema nigde...A Srbi vole i da za džabe stvaraju nekome ili nikome...Pa tako npr. 70 % voćki propade...A od onih 30% otkupi se npr za jednu petnaestinu prodajne cene u zemljama članicama EU...A preko domaćih institucija i interneta ode još mnogo štošta...Samo tajkuni nikako da odu...kući sa svim "letećim evrima i funtama"...
Zašto je Bor glasao kako je glasao, nije mi jasno. Možda narodu nedostaje nekakvo obrazovanje da bi mogao da prepozna lažna obećanja i političke marketinške trikove?
Одлагање избора гувернера је, по мени, само у функцији неометаног (па док потраје) извлачења девизних резерви Србије и пара из самих џепова грађана. Лебдење док се нешто деси. Шта? - не знамо.
Финансијска политика Владе је таква каква је ( аматерска), јер се заиста не могу договорити ни ко је води: Цветковић, Динкић, Драгутиновићева, Тадић... али најпре банкари. Погледајте само изјаве о ПДВ-у, ко шта о томе мисли.
Удворички однос према страним банкама, поготово грчким и аустријским нас је вероватно и довео до овог курса. Сетите се како је динар наједном пао са 85 на 95, таман пред кризу. Незванично, банке су повукле ненормалне паре (српске) у матичне земље.
Федерација и Хрватска имају готово фиксне курсеве, годинама. Стабилност финансијске политике се не мери испуњеним претњама ММФ-а, већ тиме шта твој народ мисли о свом начину живота. У том случају, Хрвати и грађани Федерације просто ОБОЖАВАЈУ своје сиромашне, али поносне и СТАБИЛНЕ државе.
Кредити су потпуно уцењивачки, и по начину добијања, и по начину отплате.
Just my 2c.
Успут, покојни СМ је одлично знао у ком грму лежи зец. Усудио се газити по прстима горе поменутих, и би шта би. Многи можда не знају, али је и Чаушеску настрадао због тога што је вратио све дугове Румуније. Изаћи пред јавност и рећи: «ми више ништа никоме не дугујемо» је исто што и отићи у кафану у којој се окупљају сви опаки рекеташи града и изјавити: «ја сам вратио све дугове и сада сам слободан човек. Нећу бре да зависим ни од кога».
Дакле, поред војничке окупације, путем презадужености и контроле токова новца једне државе, она се и тим путем може држати под шапом под условом да у тој држави влада «коопеертивна клика». Румунија данас дугује преко 200 милијарди евра, а не живе много боље од времена када су били под Чаушеским.
«Дајте ми контролу емисије државног новца, и мене више неће занимати ко у њој доноси законе». Ово је изјавио неко чијим је наследницима пошло за руком да покрену (између осталог) и два светска рата.
То није само ту.Некакав ЛИЛИ на сваком кораку.Продају робу за улепшавање.А нама треба роба за опстанак.
У Кнез Михајловој, они који не знају стране језике, помисле да су у иностранству.Ниједну фирму да препознају, многе се за месец два затварају,и бивају локал у припреми.Само киосци на сред улице у којима се продају кокице и ђевреци опстају.Лагарија за глад бива .Отало пропада а лепо је уређено, само цене Европске на плате тунгуске.Гледајте, посматрајте и видећете где и како живимо.Многе зграде, старе, наслеђене од београдских и српских добротвора, чаме.Грчка краљица је најавила нову Грчку у дуговима.Стоји запечаћена у сред престонице већ две три године.То је стварност.Ту леба нема моја господо.Идимо где хоћете али од себе сада какве су направили они а не само ми нећемо побећи.Зато млади беже.Слуте земљотресе.
1) Autor kaze “slabo ulaganje u ozivljenje industrije”. Pitanje prvo, ko da ulaze i ozivljava industriju, drzava ili privatnici? Vladini eksperti kazu da sve mora biti privatizovano, a ako je to tako onda nije na drzavi da ide u investicioni ciklus nego privatnici. E sad, paralelno sa tim imamo liberalizovan uvoz i precenjeni fiksni devizni kurs, a u tim uslovima nema tog privatnika koji ce reskirati svoj novac da bi usao u takvu avanturu. Pitanje drugo, koju to industriju autor misli da ozivljava? Veci deo industrije je savrseno ziv i moze da proizvede robe koliko god hocete, ali je problem sto je domaca traznja slaba, a sto se tice izvoza – taj trzisni kolac je odavno podeljen. Da odemo cak i krak dalje, dobar deo nase industrije je predimenzioniran, radi sa slabijem iskoriscenim kapacitetima i zato je u dobroj meri i nekonkurentan. Ako se misli na supstituciju uvoza, onda tu zaista postoji veliki prostor za tako nesto, ali ni to nije moguce izvesti sa postojecom makroekonomskom politikom.
2) Autor kaze da se “od 2001-2008 trosilo mnogo vise nego sto je stvarano”. To je tacno, ali je problem sto se i sada trosi znatno vise nego sto se stvara. I tako u krug, sa ovako postavljenom makroekonomskom politikom uvek ce se vise trositi nego sto ce se stvarati, jer ce se nastaviti urusavanje proizvodnje, a samim tim i agregatne traznje, i tako do kraja.
3) Autor kaze da “ne postoji nacin da se zaustavi odliv kapitala”. To jednostavno nije tacno. Vlast veoma lako moze da zaustavi odliv kapitala ali ona ne sme ili ne zeli to da uradi. Uostalom, nije im se ni cuditi, videli smo kako je prosao poljski guverner i vlada. Prvo i osnovno pitanje na koje ovde treba odgovoriti je sledece: da li mi imamo pravu vladu ili okupacionu vladu? Jednostavno, bankarskom kartelu niko ne sme da se suprotstavi. Njih ne sme da napadne ni vlast, ni opozicija, ni profesori, ni ostali strucnjaci...prakticno niko.
...
4) O “sprecavanju prenosenja krize na zapad” ne bih diskutovao jer je konstatacija prilicno naivna. Kako se prezaduzenost moze spreciti i leciti novim kreditima? Time se postize samo dodatna kontrola nad istocnim drzavama i nista vise od toga.
5) “Becki dogovor” je tuzan, banke su trazile i dobile garancije da ce imati zagarantovan profit, a sve na stetu drzave. Za sve ostale vazi kapitalizam ali za banke vazi komunizam – njima drzava garantuje opstanak i visinu profita. Tu se pre moze govoriti o uceni nego o dogovoru.
6) Konstatacija o “misljenju domacih ekonomskih strucnjaka da je sporazum najbolja mera u 2009. godini” jer se sprecio odliv 4 mld evra, je krajnje nekorektna, i to iz vise razloga. Prvo, tu se ne radi o strucnjacima vec o profesionalnim bankarskim, rezimskim ili tajkunskim lobistima. Drugo, kako da ode 4 mld evra kada Dinkic kaze da je novcana masa 300 mld dinara (manje od 3 mld evra) ? Apsolutno pogresno, taj novac ne bi mogao da napusti zemlju jer on ne postoji kao efektiva vec samo kao vlasnistvo ili potrazivanje. Moglo je da dodje do promene vlasnistva (prinudna naplata, ako se sta dobije), do bakrota nekih preduzeca, ali ne i do odliva 4 milijarde evra. To sto je bilo na raspolaganju otislo je odmah, a ostatak deviznih rezervi nije mogao da ode jer je plasiran u strane hartije od vrednisti ili u strane centralne banke iz kojih nije moglo tako lako da se izadje. Odliv kapitala je upravo nastavljen time sto se NBS zaduzila za nove dve milijarde evra za navodnu “odbranu kursa”, a onda je na konto toga opet emitovana dodatna novcana masa. Zatim je ta uvecana novcana masa nasla put do evra koji se onda preselio u ruke bankara i tajkuna i zauvek napustio zemlju. Dakle, to nije bila najbolja mera nego najgora mera. Ako vec idete u bankrot, bolje da idete sa manjim dugom nego sa vecim.
...
7) Autor kaze kako su tako “zemlje u tranziciji, pa i Srbija, prezivele najjaci udar krize”. Sta reci na ovo? Na osnovu cega je autor dosao do zakljucka da je Srbija prezivela najjaci udar krize? Da li je autor sam dosao do tog zakljucka ili je mozda slusao Dinkica, Tadica i Cvetkovica koji kazu da je kriza gotova? Koji je to uzrok krize otklonjen pa da se uopste moze ocekivati neko poboljsanje? Nazalost, najjaci udari nas tek cekaju, ovo je bilo samo zagrevanje.
8) Autor dalje kaze kako su “izmenu dogovora odobrili strucnjaci MMF-a, pa se po njima vise ne dovodi u pitanje likvidnost, jer banke imaju dovoljno novca”.
Naravno da za likvidnost banke imaju dovoljno novca, ali je problem sto se ovde ne radi o problemu likvidnosti vec o problemu solventnosti. Te banke su bankrot banke, kako kod nas tako i u celom svetu, ali je razlika u tome sto ce neke od njih imati direktne injekcije iz emisije novca sa prakticno nultom kamatnom stopom (pa ce preziveti), dok neke druge banke nece imati te i takve injekcije pa ce nestati.
9) Autor pravi i terminolsku gresku koriscenjem reci deevrizacija. Pojam deevrizacije se vezuje za pojavu povecanja novcanje mase usled zamene deviza za dinare. Ono o cemu autor ovde govori je u stvari suprotan proces, radi se o zameni dinara za evro, a taj proces bi se, po analogiji, mogao nazvati dedinarizacija. E sad, drugi je problem sto su stare devize iz procesa deevrizacije vec potrosene pa se sada dedinarizacija radi tako sto se uzimaju novi devizni krediti, a sve pod maskom “odbrane kursa dinara”. Cela ova ujdurma oko kursa dinara nije nista drugo do spasavanje banaka i tajkuna. Netacno je i da traznja za dinarom “konstantno slabi”. Ne, usled pada traznje i prozvodnje veliki je manjak i dinara i deviza (barem u privredi), a to sto drzava ima dovoljno dinara jer stampa novac bez pokrica – to je vec druga stvar. Bankrot je neminovan, ako ne totalni, a onda svakako delimicni, pre svega u pogledu nemogucnosti servisiranja spoljnog duga...
10) Autor kaze i da “ako se ovako nastavi, rezerve centralne banke bi mogle RELATIVNO brzo da se istope”. Devizne rezerve su cista fikcija, one su vec istopljene, pitanje je samo da kada ce se moci ovako i kada ce se proglasiti bakrot. Bankrot se odlaze sve dok drzava ima sta da proda (otud prica o prodaji javnih preduzeca), ali je on neminovnost. Mi dug nikada necemo vratiti isto kao sto ga nikada nece vratiti ni ostale prezaduzene zemlje koje nemaju konvertabilnu valutu. Dobar deo deviznih rezervi je u stranim hartijama od vrednosti, ali je drzavna tajna o kakvim se tu hartijama radi. Ako su u pitanju dugorocne hartije, onda se one, bez velikog diskonta, ne mogu prodati.
11) Slabljenje dinara u cilju “povecanja konkurentnosti nase privrede” je takodje cista fikcija. Jacanje izvoznog sektora je isto tako cista fikcija. Slabljenje dinara, na kratak rok, nece pomoci ni nasoj privredi ni nasem izvozu (jer je nasa privreda razorena) ali postoji jedna korist od slabog dinara koja odmah daje pozitivne efekte, a to je – smanjenje uvoza.
12) Priliv svezeg kapitala takodje nije resenje za nasu privredu jer makroekonomski okvir je do te mere poremecen da je bilo kakva rentabilna prizvodnja nemoguca. Spas je samo u direktnim stranim investicijama a ne u prilivu kapitala. Priliv kapitala putem bankarskog sektora vise steti nego sto koristi.
Jedan deo teksta je korektno napisan, pre svega onaj deo u vezi spekulativnog kapitala, repo operacija, drzavnih obveznica itd., ali taj deo je Katic do te mere dobro objasnio da to nije potrebno dalje objasnjavati. Autor bi trebalo vise da se koncentrise na svoje misljenje i analizu nego sto prenosi tudje stavove.
Medjutim njegov predlog mera za razrešenje istih nije u korelaciji s utvrdjenim stanjem i ekonomskim trendovima u svetu.
Autor ponavlja mantre o stvaranju uslova za nova strana ulaganja, odnosno podržavanja razvoja konkurentnog izvoznog sektora.
U uslovima SEK-e i drugog "kola" svetske finansijske krize, stvarati uslove za strana ulaganja je u najboljem slučaju iluzija koja može imati neko psihološko terapeutsko dejstvo.
Istina postoji mogućnost da se dovedu investitori, kojima se praktično državnim sredstvima prefinansira glavnina investicije, kao u Rači.
Medjutim ovde se radilo o jednom Dinkićevom marketinškom potezu, a sredstva za masivnije kupovanje investitora ne postoje.
Srbija je zatvarala , a ne razvijala izvozni sektor, u vreme kada je "bog hodao po zemlji i zasipao" je kapitalom, a sada nema ni kapitala, niti mogućnosti otvaranja zasićenih svetskih tržišta, pa je povećvanje izvoza, radi izravnavanja platnog bilansa, čista fantazmagorija.
Kada prestanu krediti MMF i drugih medjunarodnih finansijskih organizacija, Srbija postaje ekološka država, jer neće imati devize ni za uvoz
energenata.
Moj savet je da treba kupovati bicikle i učiti krave oranju.
За остале: Не хвалите текст само зато што мирише на критику власти већ бар сачекајте мало док се не појави неки коментатор као Димитрије који ће неке ствари поставити на мјесто и тек тада ћете приближно добити слику о материји која се представља.