Pa ovaj zakon je katastrofa, a autor ga kritikuje samo zato sto i takav "ne pruza garancije" da ce nase firme da dobiju nase pare da bi obavile neki posao (podrazumeva se da im pod normalnim uslovima takav posao ne bi niko nikad dao, jer su nekvalitetni i skupi). A sad da im jos mi damo pare iz budzeta da bismo ih na silu naterali da rade? Pa kritikujemo politicare sto nisu valjda imenovali u zakonu firme kojima treba dati pare? Besmislice...Posle nam krivi tajkuni kad patriotski pokupe nase pare, a sami im ih nudimo? Blago nama sa ovakvima... ne trebaju nam kompromitovani politicari, sami smo sebi dovoljni ;)
Препоруке:
0
0
2
уторак, 06 јул 2010 17:24
Zoran
Konačno da neko nešto i objavi o ovome. Hteli ne hteli mi smo u modernom robovlasničkom sistemu u koje smo ušli a da nismo ni bili pitani. Samo KO nas je u to robovlasništvo uveo i kad?
Препоруке:
0
0
3
уторак, 06 јул 2010 19:34
хиперборајац
Ех на време сте се досетили.
Па кредите за разноразне изградње смо добијали тако да се новац врати "донаторима" опет у касу. Преко "подизвођача" тако да они само покупе крем и камату ( сетите се чувеног Смелта )
Наравно овде су само малу корист имали домаћи
"компрадори " како реће надахнуто Вукадиновић
Практично тема је passe.
Препоруке:
0
0
4
уторак, 06 јул 2010 19:51
Troglavski
Konacno, i ja kazem, da neko progovori!!!
O ovome bi trebalo otvoriti BIJELU KNJIGU i sve dokumentovati.
-------------------------
Michael Hudson kaze:
"Svi odnosi izmedju drzava svode se na to ko ce kome prodati svoje viskove"
A mi kupujemo tudje viskove onda kad imamo i svojih.
Препоруке:
0
0
5
среда, 07 јул 2010 00:24
питам се питам
понекад стварно не разумем нас коментаторе (и Србе). Имамо одличан текст, документован и аргументован. А ми се онда жалимо те "зашто тек сада", те "није довољно оштар" итд. Све похвале за господина Мировића.
Препоруке:
0
0
6
среда, 07 јул 2010 08:11
sb
Elektroprivreda Srbije i italijanska kompanija SEĆI Energija potpisale su ugovor o osnivanju zajedničkog privrednog društva "Ibarske elektrane".
Vlasnistvo italijana 51%,a Srbije 49%! Tim ugovorom mi italijanima poklanjamo sve na dlanu,a oni nama, kao da smo debili, da, eventualno, budemo podizvodjaci, a posle oni diktiraju cenu struje i to ako bude za nas ili ako im se svidjamo. Zasto mi nebismo uzeli kredite i sami gradili "Ibarske elektrane".Isplatilo bi nam se vrlo brzo,zaposlili bi gradjevinu, a posle mi da prodajemo crnogorcima, italijanima i okruzenju struju. Mozda nam ne dopusta evropska unija ili nasi tajkuni ne mogu da se dogovore oko podele plena!?
Препоруке:
0
0
7
среда, 07 јул 2010 08:47
Гаврило
Одличан текст са врло поучним и илустративним примерима.
Сигурно је слична ситуација и у другим сегментима сарадње са ЕИБ, СБ и другим међународним институцијама.
Ја овај текст схватам тек као почетак претресања свих сегмената сарадње (ако се о сарадњи уопште може говорити јер све то личи на уцене и преваре) Србије са фирмама из света а посебно из ЕУ.
Безалтернативно прихватање сваког предлога из ЕУ је крајње деструктивно јер они воде рачуна само о једном - о свом интересу (а на на нашу штету).
Последњи је тренутак да се отрезнимо да реално сагледамо где смо и шта нам је чинити и да кажемо доста безалтернативним предлозима и уценама.
Само се поставља питање да ли поред аутора има у Србији још стручњака који смеју тако отворено (без длаке на језику) да кажу нешто о безалтернативном путу.
Цена критичког сагледавања било које безалтернативне варијанте је врло висока: изопштавање из стручних кругова, заобилажење у пословима које финансира држава (побогу шта ће тамо они који другачије мисле - ово је ЕУ демократија (сиц!) без алтернативе), медијски топли зец (побогу зар да неко лепо пише о о онима који критикују безалтрантивни пут), ...
Али пошто се приближавамо крају једног безалтернативног пута и пред нама је буран период реалног избора нове опције за укупни друштвени и економски развој мислим да се исплати.
Критичари безалтернативног морају да покажу алтернативе јер ће управо они сменити ове постојеће безалтернативне чије је време очигледно прошло.
Па господо стручњаци (уколико сте заиста прави стручњаци а не безалтернативни фолиратни) имате толико безалтернативних тема које треба сагледати из свих углова.
На посао.
Препоруке:
0
0
8
среда, 07 јул 2010 11:22
simonida
sve se vrti u krug i sve vodi na jednu vodu - kako ugasiti SRBIJU!
Препоруке:
0
0
9
среда, 07 јул 2010 17:23
Nikola Turajlić
Autor osudjuje drugorazrednu ulogu srpske gradjevinske industrije u izvodjenju gradjevinskih radova, finansiranih medjunarodnim finansijskim institucijama.
Pre svega treba istaći da medjunarodne finansijske institucije (SB, EB, EIB i dr.), koje su pod kontrolom euroatlanskih "demokracija", svoju podršku finansiranju projekata u trećima zemljama uslovljavaju, u pravilu, kupnjom tehonologije ili izvodjenjem radova od strane "njihovih" firmi. To se izvodi indirektnim protežiranjem euroatlanskih firmi, jer se daju krediti za projekte u koje je inkorporirana "odgovarajuća" tehnologija odnosno izvodjači radova.
U projektima koje ovi finansiraju, a u Srbiji se ne proizvodi odgovarajuća tehnologija ili ne postoje prozvodni kapaciteti, sve se odvija bez problema.
Tako je bilo i sa gradjevinsrstvom, dok su srpske postoktobarske demokratske vlasti bile zaposlene privatizacijskim "Eldoradom". Medjutim ukončenjem privatizacije prestali su "bočni" prihodi za pripadnike vlasti, pa su ovi odjednom shvatili da pored njih teku finansijeke reke, sa neograničenim mogućnostima "ribarenja". Stoga se "navaljuje" po cenu života na svakojake koridore, na jednoj strani i nastoji da omogući srpskoj gradjevinskoj operativi preuzimanje poslova izvodjenja (zakon o zaštiti...).
Morate priznati da se Mrkonjiću i Kalanovićevoj puno lakše dogovara sa srpskom firmama Putevi Užice ili Putevi Beograd, nego sa nefleksibilnim Alpinom ili Strabagom, od kojih ne mogu pitati ni humanitarnu pomoć, a da se ne govori o nečem drugom.
Možete si samo zamisliti kakove sve krasne mogućnosti u Srbiji pruža investicija od milijardu EUR, naravno bez protekcionizma davaoca kredita.
Medjutim nije samo problem sa kreditima, već i sa svim vidovima pomoći, koje Srbija dobija od euroatlanskih prijatelja. U nastavku komentara ću se osvrnuti posebno na dotacije koje bi Srbija dobila kao članica EU (lezi lebe da te jedem, kako misle pristalice EU).
Препоруке:
0
0
10
среда, 07 јул 2010 20:25
није милионче мало ни за кога
Закључак: и функционери из ЕИБ и СБ воле провизију и проценте.
Препоруке:
0
0
11
среда, 07 јул 2010 20:28
кредит и камата
Молим некога ко се разуме у ту област да ми објасни како то реконструкција Газеле може да кошта 60 милиона! Па то је као цео нов мост! Лаик сам, али толико могу да видим и упоредим ...
Препоруке:
0
0
12
среда, 07 јул 2010 20:29
Nikola Turajlić
Kako izgleda EU raj, promatran sa njegove finansijske strane.
Članice EU daju doprinos u zajednički budžet prema odredjenom "ključu" i iz istoga potom imaju pravo koristiti dotacije, po odredjenim kriterijima i do utvrdjene visine.
Da bi čitaoci imali bolju predstavu o tome kako se ovo realizira, navest ću primer Slovačke (gdje godinama boravim i poslujem).
Slovačka ima, u budžetskom razdoblju 2009-2013 pravo na dotacije od cca trinaest milijardi EUR, a u EU budžet mora u ovom razdoblju uplatiti sumu od cca četvrtine dotacija. Fantazija, uskliknuće srpski EU fanovi, na čelu sa Božom.
Stvarnost se ponešto razlikuje od same fantazije.
EU daje izuzetno dotacije u novcu (poljoprivrednicima), dok se u velikoj većini dotacijama finansira samo dio (odredjeni postotak) investicija u odredjenim programima.
Navest ću primer dotacije za ekologiju, koje se odnose na prečišćavanje otpadnih (kanalizacionih) voda.
Dakle jedan grad, za čistionicu vrednosti od dva miliona EUR, mora osigurati milion i uložiti ga u izvodjenje radova, da bi potom od EU dobio drugi milion za plaćanje projektovane preferirane EU tehnologije za pročišćavanje (proizvedene većinom u Njemačkoj). Jasno je da troškove rada postrojenja i likvidacije otpada idu kasnije na teret korisnika.
Zbog ovakovog načina realizacije dotacija Slovačka je za trećinu budžetskog razdoblja povukla manje od desetine odobrenih dotacija, dok je svoj dio morala platiti u budžet.
Dakle Slovačka ovakovim korištenjem dotacija nije pobedila, ali za to je sama kriva, jer nije iskoristila svoje šanse (a i neće).
Zbog navedenog načina realizacije dotacija je Njemačka prvak sveta u izvozu, pa je spremna više platiti u EU budžet, nego što iz njega povlači.
Siguran sam da će Srbija znati iskoristiti svoje šanse na svojem bezalternativnom putu (rekao bih bez povratka).
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 08 јул 2010 08:26
Dimitrije
Mirovic obicno pise prave stvari ali ovoga puta je samo delimicno pogodio metu. Sto se tice sistematskog unistavanja domacih gradjevinskih kompanija – tu nema spora, potpuno je u pravu. Unistava se sve pa ne vidim zasto bi gradjevinarstvo bilo izuzetak. Ovde je potrebno ukazati na jednu drugu stvar – predimenzionirane kapacitete. Naime, od dolaska na vlast europejaca krenulo se sa masovnim ubacivanjem novca u sistem koji nije plod rada i stvaranja viska vrednosti, vec se potrosnja finansirala od privatizacije i kredita. Doslo je do naduvavanja balona u sektoru gradjevinarstva, cene nekretnina su nerezonski skakale do neslucenih visina, to je podstaklo gradjevinski sektor da podize svoje proizvodne kapacitete, a sada kada je doslo do prekida u ubacivanju svezeg novca u sistem – neminovno dolazi do kolapsa. Dakle, drzava je slala lazne signale svim privrednicima, a pre svega privrednicima u usluznom sektoru i gradjevarima. Usled pogresno detektovanog uzroka kolapsa, drzava je krenula u proces spasavanja necega sto se spasiti ne moze, i zato se nije cuditi tome da upravo visokogradnja belezi pad od celih 50%. Jedini put za spas gradjevinstava je – rast realne agregatne traznje, u stvaranju dohotka koji bi povecao realnu traznju baziranu na cvrstim temeljima, a ne u vestackom ulaganju novca u potrosnju. Upravo tako, izgradnja skola, bolnica, sportskih objekata, objekata kulture itd., je nista drugo do cista potrosnja. Umesto da se novac ulaze u izgradnju energetskih objekata, zeleznice, poljoprivrednje infrastrukture itd., sto bi uticalo na rast nacionalnog dohotka i zdravog rasta traznje, mi privremeno spasavamo nesto sto se ne moze spasiti, a sve na racun novog zaduzenja. Kako nazvati izgradnju pozorista u vreme kada se pola miliona ljudi hrani na kazanima? Ja imam samo dve reci za to – potpuno ludilo.
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 08 јул 2010 15:50
Duki
Ne znam zasto autor teksta toliko pominje "Puteve Uzice" a da nijednom nije pomenuo "EnergoProjekt" koji je dva puta veca i bolja firma od nje ?
I neznam zasto se ljudi toliko cude sto se ovi "europejci" toliko oslanjaju na "evropske firme" kad je svima jasno da je % u pitanji !
Препоруке:
0
0
15
субота, 10 јул 2010 10:22
nelson
- ...a, da se slučajno, ne radi o "debeloj" proviziji,
podmićivanju pojedinih funkcionera, - bogaćenju nakon mandata...?
- narode glasaj, - samo.
.jpg)
Па кредите за разноразне изградње смо добијали тако да се новац врати "донаторима" опет у касу. Преко "подизвођача" тако да они само покупе крем и камату ( сетите се чувеног Смелта )
Наравно овде су само малу корист имали домаћи
"компрадори " како реће надахнуто Вукадиновић
Практично тема је passe.
O ovome bi trebalo otvoriti BIJELU KNJIGU i sve dokumentovati.
-------------------------
Michael Hudson kaze:
"Svi odnosi izmedju drzava svode se na to ko ce kome prodati svoje viskove"
A mi kupujemo tudje viskove onda kad imamo i svojih.
Vlasnistvo italijana 51%,a Srbije 49%! Tim ugovorom mi italijanima poklanjamo sve na dlanu,a oni nama, kao da smo debili, da, eventualno, budemo podizvodjaci, a posle oni diktiraju cenu struje i to ako bude za nas ili ako im se svidjamo. Zasto mi nebismo uzeli kredite i sami gradili "Ibarske elektrane".Isplatilo bi nam se vrlo brzo,zaposlili bi gradjevinu, a posle mi da prodajemo crnogorcima, italijanima i okruzenju struju. Mozda nam ne dopusta evropska unija ili nasi tajkuni ne mogu da se dogovore oko podele plena!?
Сигурно је слична ситуација и у другим сегментима сарадње са ЕИБ, СБ и другим међународним институцијама.
Ја овај текст схватам тек као почетак претресања свих сегмената сарадње (ако се о сарадњи уопште може говорити јер све то личи на уцене и преваре) Србије са фирмама из света а посебно из ЕУ.
Безалтернативно прихватање сваког предлога из ЕУ је крајње деструктивно јер они воде рачуна само о једном - о свом интересу (а на на нашу штету).
Последњи је тренутак да се отрезнимо да реално сагледамо где смо и шта нам је чинити и да кажемо доста безалтернативним предлозима и уценама.
Само се поставља питање да ли поред аутора има у Србији још стручњака који смеју тако отворено (без длаке на језику) да кажу нешто о безалтернативном путу.
Цена критичког сагледавања било које безалтернативне варијанте је врло висока: изопштавање из стручних кругова, заобилажење у пословима које финансира држава (побогу шта ће тамо они који другачије мисле - ово је ЕУ демократија (сиц!) без алтернативе), медијски топли зец (побогу зар да неко лепо пише о о онима који критикују безалтрантивни пут), ...
Али пошто се приближавамо крају једног безалтернативног пута и пред нама је буран период реалног избора нове опције за укупни друштвени и економски развој мислим да се исплати.
Критичари безалтернативног морају да покажу алтернативе јер ће управо они сменити ове постојеће безалтернативне чије је време очигледно прошло.
На посао.
Pre svega treba istaći da medjunarodne finansijske institucije (SB, EB, EIB i dr.), koje su pod kontrolom euroatlanskih "demokracija", svoju podršku finansiranju projekata u trećima zemljama uslovljavaju, u pravilu, kupnjom tehonologije ili izvodjenjem radova od strane "njihovih" firmi. To se izvodi indirektnim protežiranjem euroatlanskih firmi, jer se daju krediti za projekte u koje je inkorporirana "odgovarajuća" tehnologija odnosno izvodjači radova.
U projektima koje ovi finansiraju, a u Srbiji se ne proizvodi odgovarajuća tehnologija ili ne postoje prozvodni kapaciteti, sve se odvija bez problema.
Tako je bilo i sa gradjevinsrstvom, dok su srpske postoktobarske demokratske vlasti bile zaposlene privatizacijskim "Eldoradom". Medjutim ukončenjem privatizacije prestali su "bočni" prihodi za pripadnike vlasti, pa su ovi odjednom shvatili da pored njih teku finansijeke reke, sa neograničenim mogućnostima "ribarenja". Stoga se "navaljuje" po cenu života na svakojake koridore, na jednoj strani i nastoji da omogući srpskoj gradjevinskoj operativi preuzimanje poslova izvodjenja (zakon o zaštiti...).
Morate priznati da se Mrkonjiću i Kalanovićevoj puno lakše dogovara sa srpskom firmama Putevi Užice ili Putevi Beograd, nego sa nefleksibilnim Alpinom ili Strabagom, od kojih ne mogu pitati ni humanitarnu pomoć, a da se ne govori o nečem drugom.
Možete si samo zamisliti kakove sve krasne mogućnosti u Srbiji pruža investicija od milijardu EUR, naravno bez protekcionizma davaoca kredita.
Medjutim nije samo problem sa kreditima, već i sa svim vidovima pomoći, koje Srbija dobija od euroatlanskih prijatelja. U nastavku komentara ću se osvrnuti posebno na dotacije koje bi Srbija dobila kao članica EU (lezi lebe da te jedem, kako misle pristalice EU).
Članice EU daju doprinos u zajednički budžet prema odredjenom "ključu" i iz istoga potom imaju pravo koristiti dotacije, po odredjenim kriterijima i do utvrdjene visine.
Da bi čitaoci imali bolju predstavu o tome kako se ovo realizira, navest ću primer Slovačke (gdje godinama boravim i poslujem).
Slovačka ima, u budžetskom razdoblju 2009-2013 pravo na dotacije od cca trinaest milijardi EUR, a u EU budžet mora u ovom razdoblju uplatiti sumu od cca četvrtine dotacija. Fantazija, uskliknuće srpski EU fanovi, na čelu sa Božom.
Stvarnost se ponešto razlikuje od same fantazije.
EU daje izuzetno dotacije u novcu (poljoprivrednicima), dok se u velikoj većini dotacijama finansira samo dio (odredjeni postotak) investicija u odredjenim programima.
Navest ću primer dotacije za ekologiju, koje se odnose na prečišćavanje otpadnih (kanalizacionih) voda.
Dakle jedan grad, za čistionicu vrednosti od dva miliona EUR, mora osigurati milion i uložiti ga u izvodjenje radova, da bi potom od EU dobio drugi milion za plaćanje projektovane preferirane EU tehnologije za pročišćavanje (proizvedene većinom u Njemačkoj). Jasno je da troškove rada postrojenja i likvidacije otpada idu kasnije na teret korisnika.
Zbog ovakovog načina realizacije dotacija Slovačka je za trećinu budžetskog razdoblja povukla manje od desetine odobrenih dotacija, dok je svoj dio morala platiti u budžet.
Dakle Slovačka ovakovim korištenjem dotacija nije pobedila, ali za to je sama kriva, jer nije iskoristila svoje šanse (a i neće).
Zbog navedenog načina realizacije dotacija je Njemačka prvak sveta u izvozu, pa je spremna više platiti u EU budžet, nego što iz njega povlači.
Siguran sam da će Srbija znati iskoristiti svoje šanse na svojem bezalternativnom putu (rekao bih bez povratka).
I neznam zasto se ljudi toliko cude sto se ovi "europejci" toliko oslanjaju na "evropske firme" kad je svima jasno da je % u pitanji !
podmićivanju pojedinih funkcionera, - bogaćenju nakon mandata...?
- narode glasaj, - samo.