Neposredno nakon izlaska iz Janusa, oko 12 sati, naišli smo na veliku grupu srpskih civila koji su nam zašli iza leða. Bili su na 150 do 200 _meta_ra od nas i lagano su se kretali prema nama. U grupi je bilo najmanje 500 ljudi. Verovatno ih je bilo i više, ali u svakom sluèaju nije ih bilo manje od 500. Meðu njima je bilo dosta žena, a mogli smo jasno da vidimo starce i decu. Naša je kolona malo usporila, ali nas je u taj èas sustigao žuti kamionèiæ i zaustavio celu kolonu. Iz njega je izašao meni nepoznati èasnik u odori Hrvatske vojske i izbacio na èestu mrtvo telo satnika Hrge iz 1. bojne... Poèeo je nad njegovim telom vikati kako su Hrgu pre nekoliko minuta ubili ovi isti srpski civili u blizini, te da je konaèno došlo vreme da im se možemo osvetiti i za satnika Hrgu, ali i za sve one koje smo izgubili tokom rata...
» Kad sam prišao bliže, vidio sam da je Hrgino telo veæ ukoèeno, da mu je koža posivela i da je gotovo crna, iz èega mi je bilo sasvim jasno kako je mrtav veæ duže vreme, verovatno od prethodnog dana i da je reè o veštoj inscenaciji. Civili su nam se poèeli približavati... Video sam da im se sprema likvidacija, a nisam mogao ništa uèiniti. Izmeðu 1. i 3. bojne „Gromova” bio je razmak od nekoliko stotina _meta_ra, a civili su u nedoumici stajali na livadi pokraj èeste, 100 do 150 _meta_ra udaljeni od nas. Neko je jakim glasom naredio „Pucaj”! Tada su obe bojne otvorile unakrsnu vatru iz svih raspoloživih oruða i oružja po okupljenoj grupi civila. Ne znam ko je izdao nareðenje... Vidio sam da su pucala sva èetiri tenka 1. i sva èetiri tenka 3. bojne, pucalo se iz pušaka, otvarana je rafalna paljba iz puškomitraljeza... »
Препоруке:
0
0
2
субота, 07 август 2010 23:07
драгослав павков,наставак-
» Leševi civila bili su razbacani po polju, neki su se micali, drugi jaukali. Nekoliko njih je uspelo pobeæi u šumu, pa su se za njima sjurili vojnici. Ne znam da li je na kraju neko od te grupe uspeo pobeæi i preživeti. Cela ta stravièna scena trajala je 20 minuta...
» Predveèe tog dana, izmeðu 19 i 20 sati, pozvali su me da sa svojom grupom doðem u zapovjedništvo. Brigada je veæ prošla Radanoviæe i kretala se prema šumi Maji. Kad smo naišli èestom do mesta masakra, videli smo na èesti poreðano oko devedesetak leševa civila. Posebno me je potreslo kad sam meðu pobijenima uoèio èetvero-petero dece. Ostalo su uglavnom bile žene i starci. Pokraj leševa je stajao zapovjednik satnije Josip Janèiæ. On nam je objašnjavao kako su to naše, hrvatske civilne žrtve. Valjda nije znao da smo sve to gledali, da smo prisustvovali pokolju? Meðutim, svi ostali leševi, a bilo ih je još najmanje èetiri stotine, nestali su. Naprosto, nigde ih nije bilo. U širokom krugu 100 do 150 _meta_ra oko mesta likvidacije, pa do èeste sve je bilo prepuno krvi. Trava je bila krvava. Urezala mi se ta scena duboko u svest. Ali gde su nestali leševi? Posle smo došli do zakljuèka da su ih morali odvesti kamioni hladnjaèe, koji su dan ranije izašli s nama u koloni iz vojarne
.jpg)
IZ ISKAZA OFICIRA HRVATSKE VOJSKE
Neposredno nakon izlaska iz Janusa, oko 12 sati, naišli smo na veliku grupu srpskih civila koji su nam zašli iza leða. Bili su na 150 do 200 _meta_ra od nas i lagano su se kretali prema nama. U grupi je bilo najmanje 500 ljudi. Verovatno ih je bilo i više, ali u svakom sluèaju nije ih bilo manje od 500. Meðu njima je bilo dosta žena, a mogli smo jasno da vidimo starce i decu. Naša je kolona malo usporila, ali nas je u taj èas sustigao žuti kamionèiæ i zaustavio celu kolonu. Iz njega je izašao meni nepoznati èasnik u odori Hrvatske vojske i izbacio na èestu mrtvo telo satnika Hrge iz 1. bojne... Poèeo je nad njegovim telom vikati kako su Hrgu pre nekoliko minuta ubili ovi isti srpski civili u blizini, te da je konaèno došlo vreme da im se možemo osvetiti i za satnika Hrgu, ali i za sve one koje smo izgubili tokom rata...
» Kad sam prišao bliže, vidio sam da je Hrgino telo veæ ukoèeno, da mu je koža posivela i da je gotovo crna, iz èega mi je bilo sasvim jasno kako je mrtav veæ duže vreme, verovatno od prethodnog dana i da je reè o veštoj inscenaciji. Civili su nam se poèeli približavati... Video sam da im se sprema likvidacija, a nisam mogao ništa uèiniti. Izmeðu 1. i 3. bojne „Gromova” bio je razmak od nekoliko stotina _meta_ra, a civili su u nedoumici stajali na livadi pokraj èeste, 100 do 150 _meta_ra udaljeni od nas. Neko je jakim glasom naredio „Pucaj”! Tada su obe bojne otvorile unakrsnu vatru iz svih raspoloživih oruða i oružja po okupljenoj grupi civila. Ne znam ko je izdao nareðenje... Vidio sam da su pucala sva èetiri tenka 1. i sva èetiri tenka 3. bojne, pucalo se iz pušaka, otvarana je rafalna paljba iz puškomitraljeza... »
» Predveèe tog dana, izmeðu 19 i 20 sati, pozvali su me da sa svojom grupom doðem u zapovjedništvo. Brigada je veæ prošla Radanoviæe i kretala se prema šumi Maji. Kad smo naišli èestom do mesta masakra, videli smo na èesti poreðano oko devedesetak leševa civila. Posebno me je potreslo kad sam meðu pobijenima uoèio èetvero-petero dece. Ostalo su uglavnom bile žene i starci. Pokraj leševa je stajao zapovjednik satnije Josip Janèiæ. On nam je objašnjavao kako su to naše, hrvatske civilne žrtve. Valjda nije znao da smo sve to gledali, da smo prisustvovali pokolju? Meðutim, svi ostali leševi, a bilo ih je još najmanje èetiri stotine, nestali su. Naprosto, nigde ih nije bilo. U širokom krugu 100 do 150 _meta_ra oko mesta likvidacije, pa do èeste sve je bilo prepuno krvi. Trava je bila krvava. Urezala mi se ta scena duboko u svest. Ali gde su nestali leševi? Posle smo došli do zakljuèka da su ih morali odvesti kamioni hladnjaèe, koji su dan ranije izašli s nama u koloni iz vojarne