Мудрац!

Da li treba i kratka biografija autora teksta ne znam kao sto ne znam ko je autor teksta.
Ovo je 'risetovanje' inteligencije.
Dupli viski bez leda i veliki dzoint za autora.

Previdjate, bojim se, kljucan argument na strani kriticara ovog rezima. Recimo to ovako, pozicija u kojoj se drzava Srbija nasla u toku cele pometnje oko predloga nase rezolucije nije pozicija u kojoj se nadjete kao pogodjeni nekom nepogodom. Moze se pratiti nas put donde, sa jasnim uzrocno-posledicnim vezama. Ako prihvatite to kao istinitu premisu, ne mozete koristiti argument koji kaze da bi svaka druga vlast imala isti manevarski prostor. Ovo je na kraju krajeva otreznjenje samo za EUfile, i one koji su naivno verovali u DS kao stranku centra. Retoriku na stranu, potezi njihove vlade ogoljuju istinu da se ponasaju kao nedemokratski, namesnicki, okupatorski rezim. Kad se otreznimo svi i shvatimo tu istinu, onda cemo sebi otvoriti prostor za neka nova resenja.

sta nam naprica autor .a zar je nekad u istoriji bilo bolje. ugledajte se malona kubu. da je tako razmislkao karadjordje pisac ove kukumavke bi se verovatno zvao recimo mehmed.

Uh al' sam se uplasio. Mislim da pisac nije dobro sabrao dva i dva. Stvarna situacija je takva da su oni koji su proglasili nezavisnost Kosova imali mnogo stete a gotovo nikakve koristi od toga i to nije zavaravanje da bi smo lakse podneli poraz. Kina sa vise od milijardu ljudi,Indija sa vise od milijardu ljudi, Rusija ,Brazil nisu priznale Kosovo i bar Kina i Indija a verovatno i ostale nikada i nece to uraditi zbog svojih problema. U medjunarodne institucije ne mogu da udju jer sve mora ici preko Saveta bezbednosti, opet Kina i Rusija. Kakve su stete imali? Ogromne. Potrosili su mnogo para, kojih i nemaju bas toliko koliko se prave, da neko ima novac zasto bi bio toliko duzan. Drugo, izblamirali su se pred svetom, jer izgledaju kao da otimaju tudje teritorije a i to ne mogu da izvedu do kraja sem da prisile svoje saveznike i zemlje Mikronezije (nas i Mikronezana 70 zemalja!). Oni koji ni posle odluke njihovog suda nisu priznali nezavisnost, a to znaci niko, nece imati nikakvo poverenje u medjunarodne sudove jer zasto ih inace ne bi poslusali. Ruse medjunarodni poredak koji su sami sastavili i koji im je obezbedjivao vodjstvo i bezbednost. Jos je mnogo toga sto gube jedino o tome nigde ne pisu i ne snimaju filmove o tome pa im poneko veruje. Mnogo je toga sto su zalozili u igri koju igraju ne bas samo protiv Srbije. Zasto ne samo protiv nas? Jer nisu sami na svetu.
Jos jedna stvar mi se ne svidja u tekstu. "Treba da budemo jedinstveni". Biti jedinstven sa recimo Vukom Draskovicem koji je devedesetih bio glavni raspirivac rata a sada trazi izmenu ustava za priznanje Kosova iako ima glasaca koliko i bilo ko ko se ne bavi politikom?
Politika jeste prljav posao ali globalizacija nije jednosmeran proces, ako hoces da budes vodja moras imati ugled medju ljudima. Ne sumnjam da oni kao svetski skorojevici nisu toga svesni.

"Живимо у време када се зарад долара, нафте, војних база и утицаја у свету жртвују читави народи и државе. Такав је, нажалост, данас свет. Таква је пракса која се у многим сегментима коси са нормама међународног права, тековина цивилизације, демократије, слободе, истине и правде."
A kada je bilo drugačije? Pojmovi kao što su pravda,istina, moral i sl. su potpuno besmisleni u praksi odnosa između država. Izgleda da mnogima u nas, koji uzimaju pero u ruke da bi pisali o politici to nije jasno.
Da SAD mogu mnogima da zagorčaju život, nije sporno, međutim, koliko mogu da zaključim, njihova moć ubrzano kopni. Valjalo bi razmisliti šta sledi i kako delovati.

"Реалност,жеља или необавештеност".Ово је наслов текста са сајта НСПМ од истог аутора а све поводом текста господина Каргановића "Почетак раздруживања".Када је у питању Ђорђе Милошевић јасно је као дан ком се царству приволио дотични господин.Открива га следећа реченица:"Због свега тога мислим да,најблаже речено,није коректно кривити и осуђивати садашњу владу за нови тежак шамар Србији који јој је задала "међународна заједница".А кога треба кривити господине Милошевићу?Па ако актуелни предсједник,актуелна влада и актуелни шеф српске дипломатије не сносе кривицу поводом дебакла,прво,пред такозваним МСП па онда и у генералној скупштини УН,ко онда забога сноси ту кривицу?Примјећујем у задње вријеме једну веома опасну тенденцију а то је појава праве поплаве адвоката који бране лик и дјело актуелне власти.То није добар знак.Напротив,веома рђав знак.Шта тек рећи за ову реченицу господина Милошевића:"Политика је много суптилнија и озбиљнија ствар од онога како је то неуки појединци схватају,који деле "лекције" о патриотизму по разним сајтовима и "пацке" нашем министру спољних послова и актуелним политичарима".Људи су огорчени понашањем двојца Тадић-Јеремић а њихови адвокати као да желе да овај народ направе лудим крај здраве памети.И један други веома лоше раде свој посао.И прије су радили,сада раде и радиће док год буду могли.Само наиван човјек може да вјерује у њихов патриотизам.Шта још треба да уради актуелни двојац,уопште актуелна власт,па да неки људи приме к знању ко су и шта су ти чији лик и дјело бране?Обадвојица су западна школа.Свој наводни патриотизам и један и други могу продавати неупућеним и наивчинама.Сваком честитом Србину и Српкињи је преко главе и једног и другог,али и цјеле ове садашње номенклатуре на власти као и западних полтрона у Србији.Када би и један други имали на уму ријеч достојанство поднијели би смјеста оставке да их очи овог народа више никада не виде.Баш као и Чеду Јовановића,Тому Николића и осталих њима сличних.

Jos jedan, prividno trezven komentar Ali u onom smislu " nit je vino nit je voda".
Gospodine Milosevicu: Onaj koji ne moze javno saopstiti na svjetskoj pozornici sta je njegov interes I koja je granica njegove zemlje svakako ne zasluzuje ni da je Ima.
Imace je neko drugi koji to moze javno reci. Bojimo se sta ce reci osiona imperija.
Svi znamo da se ne mozemo vojno suprostaviti ovoj Sili, Ali brem mozemo reci "ovo je NASA kuca" pa se ljutite koliko hocete. Svoj interes se brani.
I svakako u toj odbranu Ima I zrtava.
Sta mam je ostalo. Da pustimo da nam svako djube opali Samar kad hoce a mi mu kazemo mi cemo se braniti lijepim rijecima

Ми требамо да преименујемо Србију у нешто друго, пре него што је злотвори, помоћу нас самих, растуре, како бисмо барем сачували част милиона жртава које су пале за то име током задњих двеста година.

Овако црн текст, дуго нисам прочитао.
Дефетизам у дебелим наслагама.
Аутор нам уствари објашњава нешто што сви знамо,
али не нуди никакав став.Апологетски штитећи ове
неодговорне, неспособне и безидејне Власти, говори
нам да, кад смо већ изабрали овај ћорсокак,морамо
даље тим путем, чврсто и упорно, до коначне пропасти. А не би морало да буде тако.
Појмови као сто су "аргументи","правда","истина",
имају смисао само ако их тумачи моћни заштитник.
У противном, не значе ништа.
Показало се да ове наше Власти имају 2 лица: према
свом Народу, црно, намргођено диктаторско, према
окружењу, ближем и даљем, насмијешено, снисходљиво
и податно.Ове Власти,одлучне су да помоћ траже од
непријатеља(којег зову пријатељем),а да пријатеља
(којег никако ни не зову),безобразно и бахато од
себе што даље одгурну.Аутор, можда и справом, примјећује да је подршка Русије и Кине некако млака.Па каква би и могла да буде? Колико их ниподаштава и подцјењује некаква примитивна диктаторска Власт са брдовитог Балкана, добро је
да од њих уопште имамо подршку.Са овом Влашћу,и
њој припадајућом "елитом", наш пут је осигуран:
потпуни нестанак.

Odluka o izmeni rezolucije znaci samo jedno-uplasili smo se,ne smemo da se suprotstavimo.Signal prijateljima da nismo vredni podrske i signal neprijateljima da je pravi momenat da se antisrpski front pomeri dalje prema RS,Raskoj,Presevu,Vojvodini,decentraliza
ciji,deformaciji nacionalnog bica i ostacima pravoslavlja u Srba.Da su nam malo trezveniji bili sveti knez Lazar i svi drugi junaci i ustanici na cijoj zrtvi pociva srpstvo gde bi nam bio kraj?Nigde,ne bi nas ni bilo.Narod spreman na borbu i zrtvu pod neljudskim uslovima uspeo je da se obnovi posle vekovne okupacije.Danasnji otreznjeni Srbi su na rubu propasti posle dve decenije pritisaka.
Sadasnja vlast je dala puno u zamenu za kratkotrajno tapsanje po ramenu pred odlazak sa scene.Novoj garnituri ostavljaju rezervne polozaje za odbranu sa neobucenim posadama i polovicnim sretstvima.
Sve velike pobede Srpstvo je izvojevalo borbenoscu i zrtvom a trezvenost sama po sebi i u ovom kontekstu lici na nasminkani defetizam.

Ne znam ko je bio pijan pa sad treba da se otrezni? Zapažanja koja su ovde izneta nisu nikakva novost, ko god prati situaciju i ume malo misliti njemu je to odavno jasno. Ono s čim se ne bih složio (pisaću o tome iako ima puno onoga s čime bih se složio u ovom tekstu) ovde je, pored naslova, opšti ton i utisak koji ostaje posle čitanja - iako je tekst izbalansiran i prilično realistično opisuje situaciju, ipak njegova teža vuče na stranu sedativiranja i pasivizacije čoveka. Nastojanje da se čitaoc usmeri i usidri usred bujice nemogućeg i lažnog mira.

Time se slabi (i potencijalno uništava) borbeni duh, a samo borbeni duh je ona srž u čoveku koja pruža šansu i daje nadu na dostizanje slobode, bez tog duha čovek se ne razlikuje od utvare, bića lišenog svoje najdublje unutarnje suštine. Otuda i toliko besno, uporno, silovito i perfidno nastojanje podzemnih a preko prizemnih i patoloških snaga savremene "civilizacije" da taj duh u potpunosti sahrane, a tamo gde se pojavi ma i u samoj klici, da ga besno iščupaju, uguše u veštački stvorenoj tami izolacije, deleko od očiju svesti i savesti ostalih ljudi kao bi se sprečilo buđenje i širenje otpora i pobune u njima - baš poput savremenih klanica gde se živa bića kolju daleko od očiju javnosti, na mestima gde u izolaciji krvnik sputanoj i nemoćnoj žrtvi iživljavajući svoju patologiju nad životom zadaje njegove podmukle udarce jer zna da niko ne čije ni jauke i vapaje žrtve, ne vidi njenu agoniju niti vidi krvnika i njegov zločin. Tako da se s tim tonom, iako je on ovde vrlo suptilan i iznet na izbalansiran način, nikako ne bih mogao složiti.

Svakako da ne trebamo okretati glavu od realne procene trenutne situacije, ali ta realnost ne sme da se koristi da bi se pasivizirali, već je valja iskoristili kao potisnu silu, kao podsticaj da ojačamo svoju volju na takav način da ništa ne može da nas odvrati od našeg cilja, a to je sloboda. Jer čovek koji nije slobodan, nije čovek. I mehovi "dišu" al nisu živi.

Jos je Harold Pinter opisao americku spoljnu politiku prilikom prijema Nobelove nagrade recima: 'Poljubi me u zadnjicu ili cu ti razbiti njusku...'
Tome nema sta da se doda.