Сви траже нешто од Србије. Иако је за зимску распродају још рано, али ваше петооктобарске власти у Београду својим неодговорним поступцима али и од њихових западних ментора најављеним територијалним потраживањима морају да раде прековремено док потражиоци стоје у редовима за чекање. Ето, сада хоће и нова држава Војводина на територији Србије да отвори своју амбасаду или у најмању руку властити конзулат у Бриселу, дје ће да се договара о даљним корацима у четири ока.

За име бога, па Тадићева је главна, у бити и једнина, функција управника србијанске стечајне масе. "Србијанске", а не српске. Ви сте га овластили да ваше растпарчава и будзашто распродаје. Али он, Тадић, на срећу није надлежан за Србе у Републици Српској или иначе гдје у БиХ па ни оних неколико што у још деверају у Сарајеву, родног граду Тадићевом.

Да ли се ико сјетио да Тадићу пренесе наше поруке жаљења јер му његов муслиманско "бошњачки" савезник Силајџић на недавним изборима изгорио?

Po svemu sudeći slovenačka vlada više nema dovoljno sredstava da ispuni svakodnevne obaveze a kamoli da održava mrežu diplomatskih predstavništva širom sveta. To međutim ne sprečava B. Pahora da traži rezidenciju bivše SFRJ u Rimu koja je "dogovorom" o sukcesiji [?] pripala Sloveniji. Bez brige, sve je u skladu sa stvarnom naravi slovenačkih vlasti i njihovom svekolikom dosadašnjom praksom. Mnogo više zabrinjava pozajmljeni skandinavski recept neizbežnog B. Tadića koji predlaže: „Трошкови су нам енормни, ајде да се понашамо рационално и уштедимо више новца за бољи живот грађана.“ Ne zna se da li je pri tome predsednik na skandinavski sto stavio i rezidencijalni jednosobni stan u Rimu koji je takoreći prvog dana slovenačkog "osamostaljenja" oteo izvesni P. Simoniti, danas visoko rangiran slovenački birokrata pri Vatikanu. Ostaje nejasno kako će boljitak građana Srbije unaprediti isti oni koji se – u najmanju ruku –na sve moguće načine oduvek upinju da do njega nikad ne dođe?