Будући да је искусила све страхоте нацизма и фашизма, Србија негује тековине антифашизма и свест о неопходности сузбијања сваког покушаја изражавања мржње према људима друге нације и вере, сексуалног опредељења, ксенофобије и свих облика дискриминације.
Каква реченица!
Благо речено, дискутабилна је по више основа.
Прво, не бих рекао да "искуство страхота нацизма и фашизма" има много везе са "неговањем тековина антифашизма". И Хрвати су имали исто то искуство, да не говорим о неким другим земљама. Срби су имали своје антифашистичке ставове и пре "искустава".
Друго, нацизам и фашизам нису баш исте ствари, а овде се трпају у исти кош. Добро, то је релативно честа појава, па није за замерити толико, али опет...
Треће, "тековине антифажизма" је конструкција чије значење нисам сигуран да ни њен писац зна. Ја њен смисао изгубим негде између израза "тековине индустријализације" и "тековине лепог понашања".
Четврто, врло ми "фашистички" звучи то инверзно изражавање код којег, рецимо, "неговање различитости и друштвеног уважавања сваког живог бића" прелази у "свест о неопходности сузбијања сваког покушаја изражавања мржње према људима друге (убацити реч по жељи)".
Пето, фашизам нема никакве везе са "мржњом према људима друге (убацити реч по жељи)". Фашизам као облик владавиме пре свега ограничава права и слободе својих људи! Могућа нетрпељивост и њено испољавање према "људима друге (убацити реч по жељи)" је нешто што можда често прати фажизам, али га и не мора пратити. И да ствар буде још гора, у историјским случајевима када је нетрпељивост према различитом пратила фашистичка уређења, то није била, на пример, "мржња према људима других нација и вера", већ мржња према људима одређених нација и вера.
Мислим да је пет ствари доста, мада их има још.
Суштина је да се оваквим паушалним и тенденциозним вестима само мажу очи народу који не види да живи у друштву које "демократке" власти полако (пре)воде у фашизам.
.jpg)
Каква реченица!
Благо речено, дискутабилна је по више основа.
Прво, не бих рекао да "искуство страхота нацизма и фашизма" има много везе са "неговањем тековина антифашизма". И Хрвати су имали исто то искуство, да не говорим о неким другим земљама. Срби су имали своје антифашистичке ставове и пре "искустава".
Друго, нацизам и фашизам нису баш исте ствари, а овде се трпају у исти кош. Добро, то је релативно честа појава, па није за замерити толико, али опет...
Треће, "тековине антифажизма" је конструкција чије значење нисам сигуран да ни њен писац зна. Ја њен смисао изгубим негде између израза "тековине индустријализације" и "тековине лепог понашања".
Четврто, врло ми "фашистички" звучи то инверзно изражавање код којег, рецимо, "неговање различитости и друштвеног уважавања сваког живог бића" прелази у "свест о неопходности сузбијања сваког покушаја изражавања мржње према људима друге (убацити реч по жељи)".
Пето, фашизам нема никакве везе са "мржњом према људима друге (убацити реч по жељи)". Фашизам као облик владавиме пре свега ограничава права и слободе својих људи! Могућа нетрпељивост и њено испољавање према "људима друге (убацити реч по жељи)" је нешто што можда често прати фажизам, али га и не мора пратити. И да ствар буде још гора, у историјским случајевима када је нетрпељивост према различитом пратила фашистичка уређења, то није била, на пример, "мржња према људима других нација и вера", већ мржња према људима одређених нација и вера.
Мислим да је пет ствари доста, мада их има још.
Суштина је да се оваквим паушалним и тенденциозним вестима само мажу очи народу који не види да живи у друштву које "демократке" власти полако (пре)воде у фашизам.