A ne da čamimo nezaposleni jer razni tatini sinovi i ćerke kupuju diplome, pa preko partijskog članstva vode ovu zemlju. Ispade časnije prati suđe u inostranstvu, a za školovanje koga briga.
Meritokratija nema alternativu!
camerapolitica.blogspot.com
Препоруке:
0
0
2
среда, 24 новембар 2010 16:44
Marko
1. Naravno da nastava na drzavnim univerzitetima nije dovoljno dobra i nije uporediva s nastavom na pristojnim univerzitetima u razvijenim zemljama, recimo sa Cambridge ili UCLA. O tome najbolje svedoci cinjenica da veliki broj diplomaca domacih drzavnih univerziteta ne moze da nade posao u svojoj struci u inostranstvu.
2. Zasto ukinuti privatne univerzitete ako ostvaruju profit i placaju porez?
3. Ako su neki univerziteti (bilo drzavni ili privatni) manje kvalitetni, poslodavci ce ih tako i ceniti a nedostatak perspektive zaposljavanja ce se vremenom odraziti i na visinu skolarine na njima. Ako ne zadovoljavaju ni minimalne kriterijume, moze im se oduzeti akreditacija. Ukidanje samo privatnih, umesto losih, univerziteta, bio bi cist ideoloski potez.
4.I bankarstvo je slozeno i vazno pa ipak je dozvoljeno privatnim bankama da se njime bave. Zasto onda zabraniti privatnim univerzitetima da se bave univerzitetskim obrazovanjem? Sta fali Harvardu?
Препоруке:
0
0
3
среда, 24 новембар 2010 17:22
Pera
@Marko
Cambridge i UCLA nisu pristojni nego vrhunski univerziteti. Dakle pitanje nije da li su nasi univerziteti uporedivi sa UCLA, nego da li su uporedivi sa recimo University of Iowa ili University of Maine...
Drugo, a propos Harvarda, ne fali mu nista. Samo sto je Harvard neprofitna institucija. To znaci da iza njega ne stoji vlasnik, Pera, Zika ili Laza koji se razbija od para (kao u Srbiji), nego funkcionise po principu fondacije koja za svoj cilj ima vrhunsko obrazovanje, i koja je obavezna da odredjeni procenat svojih sredstava (endowment)svake godine potrosi na svoju osnovnu funkciju. To je uslov koji mora da se ispuni da bi Harvard bio oslobodjen od poreza. A isto vazi i za Jejl, Prinston, i stotine drugih privatnih univerziteta. U Americi postoji odredjeni broj for-profit univerziteta, i oni su manje-vise mehanizam sa sisanje ovaca, tj. za uzimanje para naivnima, i njihov akademski ugled je ravan nuli.
---
U ovom tekstu ima mnogo toga razumnog, tim pre sto se vecina argumenata svodi na tezu da treba poostriti kriterijume, sa cime je tesko polemisati. Malo je problematicno insistiranje na SSCI listi. Ta lista jeste siroka, i slazem se da svako ko se bavi profesorskim poslom u Srbiji treba da bude u stanju da napise rad dovoljno kvalitetan da se u nekom casopisu sa te liste objavi. Medjutim, tu postoji jedan tematski problem. Koliko ima casopisa na toj listi u kojima moze da se objavi recimo vrhunski rad o Lazi Kosticu ili Steriji? Na doticnoj listi postoji nekoliko slavistickih casopisa, dakle casopisa koji pokrivaju kompletnu slavistiku od Rusije preko Poljske do Bugarske. Za pretpostaviti je da bi takvi casopisi s vremena na vreme prihvatili neki prilog o srpskoj knjizevnosti, ali kada se sve sabere ipak je jasno da na SSCI listi ljudi koji se bave srpskom kulturom uglavnom nemaju gde da objavljuju.
Препоруке:
0
0
4
среда, 24 новембар 2010 18:18
Zoon
@Marko
Harvard je daleko od primjera prosječnog privatnog univerziteta na Zapadu, mislim to je kao porediti SANU i neki privatni think-tank, jednostavno su neuporedivi. Uostalom, Harvard je koliko STOTINA godina stariji od naših privatnih univerziteta?
Za jednu državu nije potrebno 10 000 genija, nego razumnih i obrazovanih ljudi koji znaju šta rade. Mi ne možemo da se igramo kao Amerikanci, koji i ako nekako prošetaju kroz fakultet kasnije mogu pržiti pomfrit u Meku i solidno živjeti.
Šta da radimo ako se dokaže (mislio sam da je već dokazano) da naši privatni univerziteti propuštaju studente? Privatna medicina, da čekamo da ubiju nekoga na poslu? Je li to kriterijum?
Da ne pričamo o drugom aspektu koji ste izostavili iako ste ''kao'' tržišno orijentisan, a to je da i privreda zavisi od kvalitetnog obrazovnog sistema, a ta privreda ne može ni da se izbori sa bespotrebno dupliranim ili trostruko većim brojem kadrova zbog postojanja privatnih univeziteta.
Nije poenta samo razdvojiti žito od kukolja već šta raditi sa kukoljem i njihovim bezvrijednim diplomama.
jedno je ipak tačno, a to je da je ovo previše radikalno rješenje, i da bi stvar mogao riješitii svojevrsni ''državni ispit''. Jer ima praznog hoda i na državnom univerzitetu, mnogo manje ali ga ima.
Препоруке:
0
0
5
среда, 24 новембар 2010 18:51
хиперборејац
Не траба мешати државе и друштва која имају непрекинуту традицију приватног и државног са друштвима која су до јуче била самоуправљачка.
Наравно да ништа не недостаје приватним факултетима на западу ( као ни прииватним болницама , банкама , позориштима... )...али они су то од почетка свог настанка
Безразложна "приватизација" на покондирен начин је штетна.
Чланак видим као добронамеран и коректан
Препоруке:
0
0
6
среда, 24 новембар 2010 20:05
Topličanin iz Potočića
Marko, Hardvardu ništa ne fali. Možda će ovo pitanje biti razumno za 30 godina, ne verujem ranije. Mislim da sada ipak treba pogledati iskustva Kine i Indije.
Препоруке:
0
0
7
среда, 24 новембар 2010 21:19
odgovor
@Marko:Privatni fakulteti se moraju ukinuti zbog buducnosti naroda i drzave.Kakve ima veze sto oni ostvaruju profit i placaju porez ako njihovi kvazi-strucnjaci prave trajnu stetu ovome drustvu.Nije fakultet hamburgerija pa da ga svako otvori da bi zaradio i platio porez kako ti kazes.Privatni fakulteti su oborili nivo potrebnog znanja i na drzavnim fakultetima,pogotovo je to vidljivo uvodjenjem Bolonje.Nase je drustvo veoma korumpirano,tako da je potrebno samo doci do diplome i sve je reseno ako imas vezu.Zato su i uvedeni privatni fakulteti da bi svako mogao da zavrsi fakultet,i onaj koji uci,i onaj koji knjigu u zivotu nije procitao.Javna preduzeca su puna polupismenih ljudi koji su dosli do diplome nekog privatnog fakulteta i onda napredovali u sluzbi.Imam puno drugova koji su ponavljali razred,nikada nisu ucili,a danas imaju diplomu privatnog fakulteta,i naravno ako imaju vezu zaposljavaju se na dobrim radnim mestima.Oni nisu strucnjaci ,i oni nista dobro ne donose drzavi i drustvu,zbog njih ce nase drustvo dugo trpeti stetu.Posledice kvazi-strucnjaka sa privatnih fakulteta nase drustvo ce ocecati sve dok oni ne odu u penziju,znaci sledecih trideset godina.Zato je vazno ukinuti sve privatne fakultete da se ne bi stvarali lazni strucnjaci bez znanja sa zvanjem koji ce svojom nestrucnjoscu trajno ostetiti ovo drustvo.Da me pogresno ne razumeju ovi koji su zavrsili privatne fakultete,ne kazem ja da njima treba oduzeti zvanje, nego se ne sme dozvoliti stvaranje novih diplomaca sa privatnih fakulteta,sta je bilo bilo je,takva su bila vremena,ljudima je dozvoljeno da dobijaju diplome bez znanja,ali se sa takvo praksom mora prekinuti.Danas u Kini tesko da moze da se zaposli na dobrom radnom mestu neki diplomac sa nekog evropskog fakulteta koji primenjuje Bolonju,pogotovo ne u oblastima prirodnih i tehnickih nauka.Kinezi su nivo svog obrazovanja veoma podigli.Tamo je kriterijum visok,slicno kao kod nas pre uvodjenja Bolonje,odnosno kriterijumi su visi od zapadnih.
Препоруке:
0
0
8
среда, 24 новембар 2010 21:30
Старац Фочо
Интересантно. Недавно сам боравио у САД и баш сам слушао од Американаца како се жале на Харвард.
Кажу како су њихове основне студије организоване само да се измузу паре. Кажу да ако платиш онда по аутоматизму завршаваш, да практично купујеш диплому.
Мајсторске и докторске студије јесу, кажу, одличне и ту они поберу све позитивне поене, али основне студије су чисто штанцовање диплома деци чији родитељи имају да плате.
Треба и то знати о Харварду.
Препоруке:
0
0
9
среда, 24 новембар 2010 22:03
Andjelija
Odlican clanak
Препоруке:
0
0
10
среда, 24 новембар 2010 22:18
Тата-мата
Прилично разумна анализа и јасно изречени ставови.
Штета што се званичне структуре, министарства, национални савети, ректорати и деканати на њих неће много освртати. На нашим универзитетима влада велика уравниловка и не постоји свест да се треба уопште укључивати у светске утакмице. Свако поређење с Кембриџом, УКЛОМ или Харвардом је потуно бесмислено. А на нивоу средње школе, имамо Математичку гимназију, која би на било каквим "шангајским листама" средњих школа, када би такве листе постојале, била у самом врху.
Препоруке:
0
0
11
среда, 24 новембар 2010 23:08
Pera
@Старац Фочо
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu), dok bi se od skolarina moglo zaraditi eventualno dvestotinak miliona dolara godisnje (30 000 $ * 7000 studentata na osnovnim studijama). Dakle, u najboljem slucaju skolarine bi mogle iznostiti jedno pet-sest procenata novca koji Harvard godisnje potrosi. Tome treba dodati da veliki procenat studenata (oko 70%) dobija neku vrstu stipendije od univerziteta, tako da na kraju izadje da univerzitet daje vise para studentima nego studenti univerzitetu.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 25 новембар 2010 00:23
Срђан
И државни факултети вуку неке погрешне потезе!
Правни факултет Универзитета у Нишу је од пре годину или две отворио неко одељење у Медвеђи,где се настава изводи на албанском језику!Имају неке симултане преводиоце на албански језик и тако то функционише на предавањима!Познајем лично неке Албанце који раде у полицији и завршавају овај факултет у слободно време,то функционише по принципу сви који су пријавили испит,полажу!Када буду ускоро завршили основне студије,добиће диплому државног факултета и ја ту не видим никакву разлику у квалитету и обиму знања које су стекли ови на државном факултету у Медвеђи и неких тамо који купују дипломе на приватним факултетима!Ето једног примера из наше земље,а како је у Америци,Кини,Индији,Узбекистану мислим да је неважно,јер је наш проблем,што би рекли правници SUI GENERIS,и да би решење тог проблема требало сами да пронађемо...
Препоруке:
0
0
13
четвртак, 25 новембар 2010 02:39
Бојан
Хм, која је разлика између приватних и државних факултета? Сада се ови са државних буне јер им приватни отимају МОНОПОЛ, МОЋ и ПАРЕ?
На државним факултетима професори су и раније били организовани чопоративно, у клановима и веома је било тешко да неко са стране уђе у то друштво ако није подобан. Сада се та концентрација корупције и квази-стручности мало разводнила тако да се дио пребацио на приватне факултете, и то им смета. Хех!
Иначе имам искуство и са нашим и са западним образовним системом и са те тачке имам свашта да напишем на ово што је аутор рекао али тренутно немам времена, можда се касније јавим са опсежнијим коментаром!
Препоруке:
0
0
14
четвртак, 25 новембар 2010 09:19
Завулон
Основни разлог између Кине и Србије, је тај што је Кина страховито економски напредовала. Кинези остају, зато што им Кина нуди зараду приближну америчкој.
Приватни или државни у нашим условима је свеједно, јер ти ни један у Србији не нуди пролаз ка каријери.
А пошто је све партијски организовано, клинци закључују: " Боље завршим овај лаћа, ћале ће преко странке да ми среди посао. Шта има да се мучим, кад посао, ионако, сам, без партијске књижице не могу да нађем?"
Препоруке:
0
0
15
четвртак, 25 новембар 2010 10:05
Miša
Желим коментаторима, аутору али и уредницима сајта да скренем пажњу на следећи врло важан податак.
Пре неколико месеци министар Ђелић је истакао на скупу, који је организован на Универзитету у Крагујевцу, да су издвајања за науку у Србији у процентима према бдп 0,35%. 80% тих издвајања су усмерена на плате професора и основне трошкове факултета. Према стратегији за развој науке до 2015. године предвиђено је да порасте улагање и достигне се 1% бдп-а.
Подсетићу да све развијене земље у ЕУ улажу око 3%, САД око 3,4%, а Кина највише између 3,8-5% (зависно од извора).
Тако да је моја порука док држава не издвоји више средства за науку сви ови предлози ће мање или више бити бесмислени или неспроводиви.
Да би био цитиран неки рад, он мора бити квалитетан (сада говорим само о природним наукама). Да би био квалитетан мора бити релевантан, методоллошки исправан, употребљив и доказив. И све то има своју цену. Не прави се хлеб од ваздуха већ од зноја на засађеној, ораној и вршеној њиви.
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 25 новембар 2010 12:32
Старац Фочо
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Олако то тврдите. Но, свакако се дивим Вашој непоколобљивој сигурности у сопствени суд.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu)
Одакле се "створе" ти новци?
dok bi se od skolarina moglo zaraditi eventualno dvestotinak miliona dolara godisnje
Што су по Вама занемарљиве паре?
Dakle, u najboljem slucaju skolarine bi mogle iznostiti jedno pet-sest procenata novca koji Harvard godisnje potrosi.
Питање је на шта се ти новци потроше. Обратите пажњу да сам јасно подвукао да се ради о основним студијама.
tako da na kraju izadje da univerzitet daje vise para studentima nego studenti univerzitetu.
Хммм, тешко ми је у то да поверујем, али добро.
Много је сложенији процес пуњења факултетског буџета, али не бих сада у то улазио детаљно (довољно је рећи да нису једини извор новца школарине и донације), пошто изгледа да сте Ви боље обавештени.
Но, нек је и ово последње што сте рекли тачно. То се онда своди на постојање неких врло несебичних особа (потшо у питању није држава) које поклањају новац за подстицање доброг образовања. Морам признати да јако лепо звучи, још само да нађемо такве осове и има да потече мед и млеко.
Препоруке:
0
0
17
четвртак, 25 новембар 2010 12:37
сви сте мало у праву а мало нисте
Генерализација да су сви државни факултети исправни и свако ко га заврши постане стручњак, а на свим приватним факултетима сви купују дипломе, је тотално паушална и нетачна.
Много је тачније рећи да нам је већина факултета, и државних и приватних, срозала ниво квалитета.
На сајтовима АКРЕДИТОВАНИХ факултета имате план, програм, распоред наставе - разлике између приватних и државних факултета сличних или истих профила готово и да нема.
Професори који предају на државним, предају и на приватним - јел могуће да су негде експерти и квалитетни професори а негде тутубани и продавци оцена за паре.
Куповине диплома је БИЛО, ИМА И САДА И БИЋЕ УВЕК - питање је само у коликој мери! Ја сам студент са почетка 80тих, сећам се врло добро да је и тада било свега и свачега, од пушкица, морао си да купиш књигу од професора који ти предаје или не можеш на испит, сређивања испита преко везе, подмићивања асистената... Било је и бубалица које су напамет училе без икаквог разумевања наученог, били је лењих а способних студената који су се,на велику жалост професора, задовољавали оценом 6 као и бубалице....
Препоруке:
0
0
18
четвртак, 25 новембар 2010 13:33
што се није одрекао те плате?
Мени је довољна чињеница да се неки факултет зове Мегатренд (изговарајте ту сложеницу полако, размишљајући о значењу њена два дела), и да на једном таквом факултету актуелни министар образовања прима плату од 2.500 евра.
Препоруке:
0
0
19
четвртак, 25 новембар 2010 15:47
Slaviša
Univerziteti su nastavno-naučne ustanove (znači nastava na prvom mestu) i zbog toga ne može da jedino merilo bude broj objavljenih radova u časopisima sa SCI liste. To je merilo nečije stručnosti, a da li je takav stručnjak dobar i pedagog i predavač potrebno je oceniti na drugi način. Potrebna je obuka za predavače koja danas ne postoji na većini prirodnih fakulteta. Ako se kao kriterijum stave samo SCI citati onda ulazimo u jurnjavu za pisanje radova pri čemu to i nije tako jednostavno. Već je ovde neko rekao da za to treba dosta para jer treba opremiti laboratoriju, treba obezbediti dovoljan broj ponavljanja kako bi rezultati bili statistički pokriveni i treba odvojiti dosta vremana a uz to imate i predavanja koja treba održati. Rešenje nije tako jednostavno i treba sesti i naći najbolje i to što pre.
Препоруке:
0
0
20
четвртак, 25 новембар 2010 15:55
Pera
"Но, свакако се дивим Вашој непоколобљивој сигурности у сопствени суд."
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Suma novca koja se uzima od studenata osnovnih studija jeste relativno zanemarljiva u odnosu na operativne troskove univerziteta. Ostatak novca ne dolazi od filantropa (mada ima i toga), vec od profita koji donosi investiranje univerzitetskih sredstava u akcije, obveznice, nekretnine, itd, itd, kao i od novca koji se direktno dobija za istrazivanje od raznih vladinih agencija i drugih spoljasnjih izvora...
Verovali ili ne, skolarina na Harvardu (i slicnim univerzitetima) placa se po principu ko koliko moze - ako je porodica relativno siromasna i zaradjuje do 60 000 $ godisnje, ne placa nista, ako je dobrostojeca i zaradjuje 120 000-180 000 $, ocekuje se da plati oko 10% svojih godisnjih prihoda Harvardu, a tek oni koji zaradjuju vise od 180 000 placaju punu cenu.
Препоруке:
0
0
21
четвртак, 25 новембар 2010 16:18
MileMile
Visoko obrazovanje nikako ne treba da bude masovno, vec treba da bude ograniceno na one koji su inteligentni, talentovani i motivisani. Kulturna i obrazovna podrska ostalima treba da se osvaruje preko osmisljenih i jakih sadrzaja u osnovnoj skoli, i preko radnog osposobljavanja u srednjim skolama. Sve drugo je rayvodnjavanje, gubljenje vremena i energije mladih.
Da, umalo da zaboravim: sve sto je ovde napisano, i najbolji predlozi i komentari, nemaju nikakvog smisla u drustvu u kome politicka, privredna i kulturna "elita" zajedno sa medijima promovise iskljucivo vrednosti potrosackog drustva.
Препоруке:
0
0
22
четвртак, 25 новембар 2010 17:22
Старац Фочо
"Но, свакако се дивим Вашој непоколобљивој сигурности у сопствени суд."
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Али те бројке не доказују квалитет основних студија на Храварду. Ја бих се далеко више уздао у сведочења људи из Харвардовог "окружења".
Што се тиче "занемарљивости" цене основних студија у односу на укупне трошкове факултета, то би отприлике било као када би занемарљивошћу количине новца коју неки владин функционер може да "узме" на неком "послу", у односу на укупни буџет Србије, Ви доказивали да корпуције у ствари не може ни бити.
Препоруке:
0
0
23
четвртак, 25 новембар 2010 20:02
Pera
@ Старац Фочо
Brojke samo dokazuju da uzimanje para od studenata tesko moze da bude razlog navodno slabih osnovnih studija na Harvardu.
Harvard prima svega oko sedam-osam posto prijavljenih kandidata, dakle devedeset i kusur posto kandidata se odbije, pri cemu se u obzir uzima iskljucivo kvalitet prijavljenih kandidata, a ne i imovno stanje roditelja (tzv. need-blind admissions policy). Ne treba posebno naglasavati da se na Harvard prijavljuju uglavnom jako dobri djaci.
E sad zasto bi univerzitet koji prima samo najbolje od najboljih nudio lose ili osrednje osnovne studije?
Препоруке:
0
0
24
четвртак, 25 новембар 2010 21:36
Одбрана и последњи дани
Није занемарљива, али није ни пресудна улога Харварда и осталих важнијих америчких универзитета у развоју америчког друштва. Американци су у задњих педесет година покуповали углавном све што је вредело у свету од стручњака.Све се може купити, па и образовање. Додуше неки су им дошли и за џабе. Бежећи из Европе од фашизма, пацовским каналима, а неки склањајући се од којекаквих диктатура.
Препоруке:
0
0
25
петак, 26 новембар 2010 10:47
Станимир Трифуновић, раније ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ
Теза пре свих теза: Вратити поверење младих у смисао и целисходност високог школовања.
А потом рехабилитовати мноштво традиционалних вредности...
Препоруке:
0
0
26
недеља, 28 новембар 2010 13:55
Немања
Лако је рећи да треба дићи критеријуме на виши ниво, али у области техничких наука потребно је уложити велики новац. Ја студирам у Марибору, и мој факултет има 400 студената све укупно, али зато професори објаве око 60 чланака годишње у међународно признатим часописима.Овде постоји тај систем 3, 6, 12 чланака при додељивању знања. Средства добијају из пројеката и укључују докторанте и студенте, не зато што су добри, већ зато што немају времена да стигну све сами.
Код нас, У Србији, је проблем што се 20 година ништа није улагало и најбољи су одлазили. Зато су се на факултетима запошљавали не најбољи у генерацији, већ они који су остали. И ако још додамо мито и корупцију, онда је јасно да је наш образовни систем урушаван у задњих 20 година.
Приватни факултети могу да буду корисни, ако нема мита и корупције. То може позитивно утицати и на државне универзитете. Конкуренција је добра, ако за све важе иста правила.
Многи помињете амерички систем образовања, али он је тотално другачији од нашег и европског. Кор њих рецимо казне ђака, тако што не може да присуствује вежбама и забрани му се долазак на предавања на недељу дана. А и систем оцењивања је другачији, код нас је апсолутни, код њих је уз помоћ Гаусове криве.
Да скратим, ја би погасио све државне универзитете, осим оних У Београду, Нишу и Новом Саду и у њих уложити по милијарду евра у року од 4 године. И наравно давати масне стипендије докторантима.
Препоруке:
0
0
27
понедељак, 29 новембар 2010 12:08
Dijasporac@ Bojanu
S obzirom na tvoja iskustva imaš šta reči, nađi vremena, biće interesantno.
Препоруке:
0
0
28
среда, 01 децембар 2010 00:47
Обрад
Изузетно ми се свиђа чланак. Поздрављам све предлоге. Међутим, плашим се да је ово још увек време максималне децентрализације и приватизације свега и свачега у Србији (и што има и што нема смисла) те да од свега овога неће бити ништа. Држава нема слуха за такво организовање и планирање, лакше им је да допусти отварање нових универзитета и све препусти "слободном" конкурентском односу. Тужно да је тако али тако је.
Препоруке:
0
0
29
среда, 01 децембар 2010 13:23
Branislav
2005. godine sam objavio tekst na Vasem sajtu upravo na temu tzv. Bolonjske reforme visokog obrazovanja u Srbiji. Tu sam celovito izneo svoje stavove o nekim manjkavostima ovog postupka koji ce u krajnjoj liniji dovesti do razgradnje akademske zajedice u Srbiji.
Ovde bih sve osvrnuo samo na jedan od stavova iznetih u tekstu.
Kao relevantne casopise sci i ssci liste uzimaju u obzir uglavnom one sa engleskog govornog podrucja. To je sasvim prirodno i normalno. Preduzece THOMSON REUTERS, koje je vlasnik lista i svih podataka koji se iz njih mogu dobiti, nastalo je u SAD, pruza svoje usluge prvenstveno u SAD, a zatim i na drugim prostorima engleskog govornog podrucja. Klijentela je uglavnom sa istog govornog podrucja. Nema niceg nenormalnog u tome da jedno preduzece bude primarno orijentisano na jedno trziste, u ovom slucaju anglosaksonsko. Tu je nastalo, tu se razvilo i tu pruza najvise usluga.
Kao prirodna posledica toga na sci i ssci listama skoro da uopste nema evropskih naucnih casopisa. Za one koji se naucno bave krivicnim pravom treba reci da na ssci listi nema npr. Zeitschrift fur die gesamte Strafrechtwissenschaft, najstarijeg i najuglednijeg evropskog casposisa u navedenoj naucnoj oblasti. Dovoljno je ovlas pogledati listu i videti da se oni retki evropski casposi koji se nalaze na sci ssci listama potpuno irelevantni.
I ovo je prirodno i normalno. Evropski izdavaci uglednih naucnih casopisa nece dozvoliti da jedno americko preduzece zaradjuje na njihovim izdavackim poduhvatima.
Krajnji ishod ovog stanja jeste cinjenica da sci ssci liste nemaju opsti znacaj i nisu verodostojni kao merilo naucnog kvaliteta.
One to svakako jesu za naucni rad na engleskom govornom podrucju, ali van njega su irelevantne.
Za vrednovanje nacnog rada u Evropi sci i ssci liste jednostavno nisu verodostojne.
Ovu cinjenicu su primetili i evropski univerziteti pa je u toku priprema nove liste evropski relevantnih naucnih casopisa koja, navodno, teba da se zove ERIH.
.jpg)
A ne da čamimo nezaposleni jer razni tatini sinovi i ćerke kupuju diplome, pa preko partijskog članstva vode ovu zemlju. Ispade časnije prati suđe u inostranstvu, a za školovanje koga briga.
Meritokratija nema alternativu!
camerapolitica.blogspot.com
2. Zasto ukinuti privatne univerzitete ako ostvaruju profit i placaju porez?
3. Ako su neki univerziteti (bilo drzavni ili privatni) manje kvalitetni, poslodavci ce ih tako i ceniti a nedostatak perspektive zaposljavanja ce se vremenom odraziti i na visinu skolarine na njima. Ako ne zadovoljavaju ni minimalne kriterijume, moze im se oduzeti akreditacija. Ukidanje samo privatnih, umesto losih, univerziteta, bio bi cist ideoloski potez.
4.I bankarstvo je slozeno i vazno pa ipak je dozvoljeno privatnim bankama da se njime bave. Zasto onda zabraniti privatnim univerzitetima da se bave univerzitetskim obrazovanjem? Sta fali Harvardu?
Cambridge i UCLA nisu pristojni nego vrhunski univerziteti. Dakle pitanje nije da li su nasi univerziteti uporedivi sa UCLA, nego da li su uporedivi sa recimo University of Iowa ili University of Maine...
Drugo, a propos Harvarda, ne fali mu nista. Samo sto je Harvard neprofitna institucija. To znaci da iza njega ne stoji vlasnik, Pera, Zika ili Laza koji se razbija od para (kao u Srbiji), nego funkcionise po principu fondacije koja za svoj cilj ima vrhunsko obrazovanje, i koja je obavezna da odredjeni procenat svojih sredstava (endowment)svake godine potrosi na svoju osnovnu funkciju. To je uslov koji mora da se ispuni da bi Harvard bio oslobodjen od poreza. A isto vazi i za Jejl, Prinston, i stotine drugih privatnih univerziteta. U Americi postoji odredjeni broj for-profit univerziteta, i oni su manje-vise mehanizam sa sisanje ovaca, tj. za uzimanje para naivnima, i njihov akademski ugled je ravan nuli.
---
U ovom tekstu ima mnogo toga razumnog, tim pre sto se vecina argumenata svodi na tezu da treba poostriti kriterijume, sa cime je tesko polemisati. Malo je problematicno insistiranje na SSCI listi. Ta lista jeste siroka, i slazem se da svako ko se bavi profesorskim poslom u Srbiji treba da bude u stanju da napise rad dovoljno kvalitetan da se u nekom casopisu sa te liste objavi. Medjutim, tu postoji jedan tematski problem. Koliko ima casopisa na toj listi u kojima moze da se objavi recimo vrhunski rad o Lazi Kosticu ili Steriji? Na doticnoj listi postoji nekoliko slavistickih casopisa, dakle casopisa koji pokrivaju kompletnu slavistiku od Rusije preko Poljske do Bugarske. Za pretpostaviti je da bi takvi casopisi s vremena na vreme prihvatili neki prilog o srpskoj knjizevnosti, ali kada se sve sabere ipak je jasno da na SSCI listi ljudi koji se bave srpskom kulturom uglavnom nemaju gde da objavljuju.
Harvard je daleko od primjera prosječnog privatnog univerziteta na Zapadu, mislim to je kao porediti SANU i neki privatni think-tank, jednostavno su neuporedivi. Uostalom, Harvard je koliko STOTINA godina stariji od naših privatnih univerziteta?
Za jednu državu nije potrebno 10 000 genija, nego razumnih i obrazovanih ljudi koji znaju šta rade. Mi ne možemo da se igramo kao Amerikanci, koji i ako nekako prošetaju kroz fakultet kasnije mogu pržiti pomfrit u Meku i solidno živjeti.
Šta da radimo ako se dokaže (mislio sam da je već dokazano) da naši privatni univerziteti propuštaju studente? Privatna medicina, da čekamo da ubiju nekoga na poslu? Je li to kriterijum?
Da ne pričamo o drugom aspektu koji ste izostavili iako ste ''kao'' tržišno orijentisan, a to je da i privreda zavisi od kvalitetnog obrazovnog sistema, a ta privreda ne može ni da se izbori sa bespotrebno dupliranim ili trostruko većim brojem kadrova zbog postojanja privatnih univeziteta.
Nije poenta samo razdvojiti žito od kukolja već šta raditi sa kukoljem i njihovim bezvrijednim diplomama.
jedno je ipak tačno, a to je da je ovo previše radikalno rješenje, i da bi stvar mogao riješitii svojevrsni ''državni ispit''. Jer ima praznog hoda i na državnom univerzitetu, mnogo manje ali ga ima.
Наравно да ништа не недостаје приватним факултетима на западу ( као ни прииватним болницама , банкама , позориштима... )...али они су то од почетка свог настанка
Безразложна "приватизација" на покондирен начин је штетна.
Чланак видим као добронамеран и коректан
Кажу како су њихове основне студије организоване само да се измузу паре. Кажу да ако платиш онда по аутоматизму завршаваш, да практично купујеш диплому.
Мајсторске и докторске студије јесу, кажу, одличне и ту они поберу све позитивне поене, али основне студије су чисто штанцовање диплома деци чији родитељи имају да плате.
Треба и то знати о Харварду.
Штета што се званичне структуре, министарства, национални савети, ректорати и деканати на њих неће много освртати. На нашим универзитетима влада велика уравниловка и не постоји свест да се треба уопште укључивати у светске утакмице. Свако поређење с Кембриџом, УКЛОМ или Харвардом је потуно бесмислено. А на нивоу средње школе, имамо Математичку гимназију, која би на било каквим "шангајским листама" средњих школа, када би такве листе постојале, била у самом врху.
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu), dok bi se od skolarina moglo zaraditi eventualno dvestotinak miliona dolara godisnje (30 000 $ * 7000 studentata na osnovnim studijama). Dakle, u najboljem slucaju skolarine bi mogle iznostiti jedno pet-sest procenata novca koji Harvard godisnje potrosi. Tome treba dodati da veliki procenat studenata (oko 70%) dobija neku vrstu stipendije od univerziteta, tako da na kraju izadje da univerzitet daje vise para studentima nego studenti univerzitetu.
Правни факултет Универзитета у Нишу је од пре годину или две отворио неко одељење у Медвеђи,где се настава изводи на албанском језику!Имају неке симултане преводиоце на албански језик и тако то функционише на предавањима!Познајем лично неке Албанце који раде у полицији и завршавају овај факултет у слободно време,то функционише по принципу сви који су пријавили испит,полажу!Када буду ускоро завршили основне студије,добиће диплому државног факултета и ја ту не видим никакву разлику у квалитету и обиму знања које су стекли ови на државном факултету у Медвеђи и неких тамо који купују дипломе на приватним факултетима!Ето једног примера из наше земље,а како је у Америци,Кини,Индији,Узбекистану мислим да је неважно,јер је наш проблем,што би рекли правници SUI GENERIS,и да би решење тог проблема требало сами да пронађемо...
На државним факултетима професори су и раније били организовани чопоративно, у клановима и веома је било тешко да неко са стране уђе у то друштво ако није подобан. Сада се та концентрација корупције и квази-стручности мало разводнила тако да се дио пребацио на приватне факултете, и то им смета. Хех!
Иначе имам искуство и са нашим и са западним образовним системом и са те тачке имам свашта да напишем на ово што је аутор рекао али тренутно немам времена, можда се касније јавим са опсежнијим коментаром!
Приватни или државни у нашим условима је свеједно, јер ти ни један у Србији не нуди пролаз ка каријери.
А пошто је све партијски организовано, клинци закључују: " Боље завршим овај лаћа, ћале ће преко странке да ми среди посао. Шта има да се мучим, кад посао, ионако, сам, без партијске књижице не могу да нађем?"
Пре неколико месеци министар Ђелић је истакао на скупу, који је организован на Универзитету у Крагујевцу, да су издвајања за науку у Србији у процентима према бдп 0,35%. 80% тих издвајања су усмерена на плате професора и основне трошкове факултета. Према стратегији за развој науке до 2015. године предвиђено је да порасте улагање и достигне се 1% бдп-а.
Подсетићу да све развијене земље у ЕУ улажу око 3%, САД око 3,4%, а Кина највише између 3,8-5% (зависно од извора).
Тако да је моја порука док држава не издвоји више средства за науку сви ови предлози ће мање или више бити бесмислени или неспроводиви.
Да би био цитиран неки рад, он мора бити квалитетан (сада говорим само о природним наукама). Да би био квалитетан мора бити релевантан, методоллошки исправан, употребљив и доказив. И све то има своју цену. Не прави се хлеб од ваздуха већ од зноја на засађеној, ораној и вршеној њиви.
Ti Amerikanci koji su vam rekli da su osnovne studije na Harvardu otimanje para, ocigledno nisu dobro informisani.
Олако то тврдите. Но, свакако се дивим Вашој непоколобљивој сигурности у сопствени суд.
Operativni budzet Harvarda svake godine se meri milijardama dolara (3.7 milijardi za 2010. godinu)
Одакле се "створе" ти новци?
Што су по Вама занемарљиве паре?
Питање је на шта се ти новци потроше. Обратите пажњу да сам јасно подвукао да се ради о основним студијама.
Хммм, тешко ми је у то да поверујем, али добро.
Много је сложенији процес пуњења факултетског буџета, али не бих сада у то улазио детаљно (довољно је рећи да нису једини извор новца школарине и донације), пошто изгледа да сте Ви боље обавештени.
Но, нек је и ово последње што сте рекли тачно. То се онда своди на постојање неких врло несебичних особа (потшо у питању није држава) које поклањају новац за подстицање доброг образовања. Морам признати да јако лепо звучи, још само да нађемо такве осове и има да потече мед и млеко.
Много је тачније рећи да нам је већина факултета, и државних и приватних, срозала ниво квалитета.
На сајтовима АКРЕДИТОВАНИХ факултета имате план, програм, распоред наставе - разлике између приватних и државних факултета сличних или истих профила готово и да нема.
Професори који предају на државним, предају и на приватним - јел могуће да су негде експерти и квалитетни професори а негде тутубани и продавци оцена за паре.
Куповине диплома је БИЛО, ИМА И САДА И БИЋЕ УВЕК - питање је само у коликој мери! Ја сам студент са почетка 80тих, сећам се врло добро да је и тада било свега и свачега, од пушкица, морао си да купиш књигу од професора који ти предаје или не можеш на испит, сређивања испита преко везе, подмићивања асистената... Било је и бубалица које су напамет училе без икаквог разумевања наученог, били је лењих а способних студената који су се,на велику жалост професора, задовољавали оценом 6 као и бубалице....
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Suma novca koja se uzima od studenata osnovnih studija jeste relativno zanemarljiva u odnosu na operativne troskove univerziteta. Ostatak novca ne dolazi od filantropa (mada ima i toga), vec od profita koji donosi investiranje univerzitetskih sredstava u akcije, obveznice, nekretnine, itd, itd, kao i od novca koji se direktno dobija za istrazivanje od raznih vladinih agencija i drugih spoljasnjih izvora...
Verovali ili ne, skolarina na Harvardu (i slicnim univerzitetima) placa se po principu ko koliko moze - ako je porodica relativno siromasna i zaradjuje do 60 000 $ godisnje, ne placa nista, ako je dobrostojeca i zaradjuje 120 000-180 000 $, ocekuje se da plati oko 10% svojih godisnjih prihoda Harvardu, a tek oni koji zaradjuju vise od 180 000 placaju punu cenu.
Da, umalo da zaboravim: sve sto je ovde napisano, i najbolji predlozi i komentari, nemaju nikakvog smisla u drustvu u kome politicka, privredna i kulturna "elita" zajedno sa medijima promovise iskljucivo vrednosti potrosackog drustva.
Brojke su vrlo jasne i javno dostupne.
Али те бројке не доказују квалитет основних студија на Храварду. Ја бих се далеко више уздао у сведочења људи из Харвардовог "окружења".
Што се тиче "занемарљивости" цене основних студија у односу на укупне трошкове факултета, то би отприлике било као када би занемарљивошћу количине новца коју неки владин функционер може да "узме" на неком "послу", у односу на укупни буџет Србије, Ви доказивали да корпуције у ствари не може ни бити.
Brojke samo dokazuju da uzimanje para od studenata tesko moze da bude razlog navodno slabih osnovnih studija na Harvardu.
Harvard prima svega oko sedam-osam posto prijavljenih kandidata, dakle devedeset i kusur posto kandidata se odbije, pri cemu se u obzir uzima iskljucivo kvalitet prijavljenih kandidata, a ne i imovno stanje roditelja (tzv. need-blind admissions policy). Ne treba posebno naglasavati da se na Harvard prijavljuju uglavnom jako dobri djaci.
E sad zasto bi univerzitet koji prima samo najbolje od najboljih nudio lose ili osrednje osnovne studije?
А потом рехабилитовати мноштво традиционалних вредности...
Код нас, У Србији, је проблем што се 20 година ништа није улагало и најбољи су одлазили. Зато су се на факултетима запошљавали не најбољи у генерацији, већ они који су остали. И ако још додамо мито и корупцију, онда је јасно да је наш образовни систем урушаван у задњих 20 година.
Приватни факултети могу да буду корисни, ако нема мита и корупције. То може позитивно утицати и на државне универзитете. Конкуренција је добра, ако за све важе иста правила.
Многи помињете амерички систем образовања, али он је тотално другачији од нашег и европског. Кор њих рецимо казне ђака, тако што не може да присуствује вежбама и забрани му се долазак на предавања на недељу дана. А и систем оцењивања је другачији, код нас је апсолутни, код њих је уз помоћ Гаусове криве.
Да скратим, ја би погасио све државне универзитете, осим оних У Београду, Нишу и Новом Саду и у њих уложити по милијарду евра у року од 4 године. И наравно давати масне стипендије докторантима.
Ovde bih sve osvrnuo samo na jedan od stavova iznetih u tekstu.
Kao relevantne casopise sci i ssci liste uzimaju u obzir uglavnom one sa engleskog govornog podrucja. To je sasvim prirodno i normalno. Preduzece THOMSON REUTERS, koje je vlasnik lista i svih podataka koji se iz njih mogu dobiti, nastalo je u SAD, pruza svoje usluge prvenstveno u SAD, a zatim i na drugim prostorima engleskog govornog podrucja. Klijentela je uglavnom sa istog govornog podrucja. Nema niceg nenormalnog u tome da jedno preduzece bude primarno orijentisano na jedno trziste, u ovom slucaju anglosaksonsko. Tu je nastalo, tu se razvilo i tu pruza najvise usluga.
Kao prirodna posledica toga na sci i ssci listama skoro da uopste nema evropskih naucnih casopisa. Za one koji se naucno bave krivicnim pravom treba reci da na ssci listi nema npr. Zeitschrift fur die gesamte Strafrechtwissenschaft, najstarijeg i najuglednijeg evropskog casposisa u navedenoj naucnoj oblasti. Dovoljno je ovlas pogledati listu i videti da se oni retki evropski casposi koji se nalaze na sci ssci listama potpuno irelevantni.
I ovo je prirodno i normalno. Evropski izdavaci uglednih naucnih casopisa nece dozvoliti da jedno americko preduzece zaradjuje na njihovim izdavackim poduhvatima.
Krajnji ishod ovog stanja jeste cinjenica da sci ssci liste nemaju opsti znacaj i nisu verodostojni kao merilo naucnog kvaliteta.
One to svakako jesu za naucni rad na engleskom govornom podrucju, ali van njega su irelevantne.
Za vrednovanje nacnog rada u Evropi sci i ssci liste jednostavno nisu verodostojne.
Ovu cinjenicu su primetili i evropski univerziteti pa je u toku priprema nove liste evropski relevantnih naucnih casopisa koja, navodno, teba da se zove ERIH.