Динкић и Ђелић спроводе пропали неолиберални концепт професора из Чикага Милтона Фридмана познатији као "Шок терапија" који је прву примену имао у Пиночеовом Чилеу где је довео до тога да половина становништва живи у екстремном сиромаштву, док је једно 10% људи постало екстремно богато. Корпорације са средиштем у САД су дивљале и извлачиле новац из земље. Од тоталне пропасти их је спасла само чињеница да нису приватизовали и предали страницима велики рудник бакра .Слично је било и у Бразилу и Аргентини. Само тамо су, да би то спроводили, морали убијати и мучити људе док у источној Европи то иде наметањем изабраним владама кадрова који ће ту политику да спроводе као што су овде Динкић и Ђелић. Књига Наоми Клајн "Доктрина шока" врло лепо говори о свему томе.

U nekim stvarima ste u pravu gospodine. Ono sto mi smeta u Vasem pisanju je jedna doza prepotentnosti. Pisete sa implicitnom zabranom dovodjenja u sumnju Vasih stavova. Da ovo ne bi bili neargumentovani napadi bicu konkretniji.
I ako se prihvati kao apsolutno tacna Vasa tvrdnja da bi depresijacijom dinara cene izvozne robe, izrazene u stranoj valuti, ostale iste, ne moze se zanemariti uticaj depresiranog/apresiranog kursa dinara na domacu trgovini, a ni na ekonomiju drzave generalno.
U svakom slucaju bi uvoz postao skuplji, a ne verujem da bi rast cena domace robe tako brzo na domacem trzistu pratio pad vrednosti dinara. Cak iako bi cene izvozne robe ostale iste izrazene u ino valuti, izvoznici bi dobijali vise dinara sto bi popravilo tekucu likvidnost izvoznika.
Komentari citlaca nisu pravo mesto za pisanje neceg ozbiljnijeg o bilo kojoj temi, ali sam ipak verovao da cu moci da kazem vise pre nego sto prekoracim dozvoljeni broj slova.

Znaci aparatcici su nam prvo opljackali postojecu imovinu, a sada kad su sve pokupili i dalje nas jasu reketirajuci nas za sve, i disanje bi nam naplatili, i zaduzujuci se za projekte koje isisavaju kroz stetne ugovore, tako da, eto, unistavaju i nasu decu. SVA energija ide na bogacenje kroz politiku, a svako normalan ko bi nesto radio, jer ima neku dobru ideju ili kapital, BEZI odavde.

Kako sistem iz koga KAPITAL BEZI da ga politicari-reketasi ne bi pljackali moze da se naziva kapitalistickim?! Kako sistem u kome je jedini nacin bogacenja preko MONOPOLA VLASTI moze da se naziva liberalnim? Ljudi, ovo sto mi imamo NEMA VEZE sa liberalnim kapitalizmom, shvatimo to!

Povici na liberalni kapitalizam mi mirisu na povratak majcici drzavi i socijalizmu. A ko nas tu ceka? Pa isti ovi korumpirani ministri koji nas i sada kradu!

Да се надовежем на Стенов (Sten 3 субота, 08 јануар 2011 04:27) коментар.
Дакле, уз сво слагање са тим коментаром додао бих да су приходи увозника и зараде из државног буџета ипак везане за динар, док су приходи извозника везани за евро. Дакле, обарањем вредности динара биле би оборене вредности плата. Супер, цене скоче, али ко ће то куповати? Ево ко: са друге стране имамо извознике, којима ће приходи у динарима порасти, те се њихова куповна моћ повећава. И одједном су они важнији економски фактор него извозници, што је скако јако добро! Примера ради, ја радим у фирми која се бави извозом и мени је плата директно везана за евро!
Са друге стране, већа цена стране робе (релативно у односу на вреднот домаћих плата) и услуга би далеко више потрошаче и произвођаче да се окрену домаћој економији.
Све је ово Стен отприлике и рекао, али ја ево да дам и свој кратки лаички коментар.

Da, da, slobodno trziste je kad su sve trgovine Miskoviceve, i kad svi, ukljucujuci i drzavu, moraju da kupuju Duliceve racunare. Ha, ha, ha...

Поменути Концепт развоја Србије служиће као полазна основа за предизборни маркетиншки програм ДС. Предсједник га је мудро иницирао тако да у првом кварталу буде усвојен од стране владе (Божидар Ђелић, ХАХАХА) и таман ће нам нешто касније кренути предизборна кампања.

Ја сам размишљао да би било добро допринјети развоју Србије, али сам се онда упитао.. зашто да допринесем нечему што ће владајућа тоталитарна и антисрпска странка користити за поновно задобијање власти? Њих није брига ни за концепт ни за развој, јер да је тако не би чекали 10 година да покрену иницијативу. Битна им је власт, моћ, новац, сујета, и да се у документу што чешће помиње ријеч "европски".

Ако се НСПМ или нека нормална организација одлуче да праве концепт радо ћу учествовати.

Тај државни монопол на увоз рачунара и да постоји није у функцији заштите домаће производње рачунара која ни не постоји.

Urose, naravno, pustice oni TEBE da za sebe doneses racunar, ali svaka drzavna firma (a takvih je puno), agencija, i ministarstvo mora da kupi preko njega. Uz napumpanu cenu, naravno, koju svi mi placamo, kao i sve drugo. A i mnoge privatne firme ako misle da dobiju bilo koji posao sa drzavom, ne samo njegove racunare nego ima tu i-hi-hi i DSovih i SPSovih i G17 firmi koje moraju da se "ugrade" u svaki posao a ostali mogu tek kao podizvodjaci, pod uslovom da kupe racunare, kamione, sta li vec treba od "odabranih".

Zato nam je jedina nada da se nekako resimo nase "argentinske hunte", inace ce nas sahraniti. Samo da JEDNOGA skinemo zbog kradje sve bi se promenilo ili bar krenulo na bolje. Setnje, udaranje u serpe, protesti preko medija, da JEDNOGA skinemo, pa da vidis kako ce svi drugi ministri odjednom da pocnu da vode racuna kako i na sta trose.

Zapadna Evropa i Nemačka su se posle Drugog svetskog rata izgradile uz pomoć Maršalovog plana. Tim planom su SAD poklonile Evropi 12 milijardi dolara, što je bilo 5% od GDP SAD. Plan se provodio tokom 4 godine, što znači da su SAD poklanjale Evropi po 1,25% svog GDP svake godine. Evropa je povećala proizvodnju za 30%, i brzo se oporavila od posledica rata. Maršalov plan je bio poklon odnosno nekreditni novac.
Za poslednjih nekoliko decenija Kina je zabeležila brz porast svoga GDP (društvenog proizvoda). To je Kina učinila otpisujući svoje kredite i pretvarajući ih u poklon, tj. u nekreditni novac. Kinu su sledile Indija i Jugoistočna Azija, kao i Južna Amerika.
Pre nekoliko dana londonski "Ekonomist" je objavio da se u poslednjoj deceniji, među deset zemalja, koje se najbrže razvijaju, nalazi i 6 afričkih zemalja. Ceo svet se razvija kao nikad u prošlosti. Zaostaju samo SAD i EU, koje istrajavaju na kreditnom novcu. U SAD i Engleskoj takođe se radi na uvođenju nekreditnog novca.