A sto nebi kandidovali ljude koji veruju u program partije.Nemate od svih clanova 50 ljudi kojima moze da se veruje.Pa kako onda da imamo demokratiju.
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 27 јануар 2011 13:44
м. -ић
Па дајте да видимо који су то стручњаци за парламентарно право, који такве глупости изваљују.
Пракса демократских држава је, напротив, да се у току рока парламента, не сме мењати воља бирача. Ако су бирачи гласали за странку, онда гласови припадају странци, па тада и посланички мандати. Ако се гласа за представника, онда је и мандат тога представника.
Тако је бивало у парламентима западних скупштина да, нпр, посланик буде избачен из странке, не зато што се више не слаже са странком, него због проневере, итд. Такав посланик тада бива избчен из скупштине, а странка на његово место поставља новог. Дешавало се да се посланик супротстави свом избацивању, и једини начин да остане у скупштини је да докаже да се воља гласача не мења. Дакле, такав посланик мора увек, у свакој прилици, да гласа као већина из његове бивше странке. Али кад би неки посланик иступио из странке зато што се с политиком странке више не слаже, онда враћа мандат странци.
Пракса демократских држава је, напротив, да се у току рока парламента, не сме мењати воља бирача. Ако су бирачи гласали за странку, онда гласови припадају странци, па тада и посланички мандати. Ако се гласа за представника, онда је и мандат тога представника.
Тако је бивало у парламентима западних скупштина да, нпр, посланик буде избачен из странке, не зато што се више не слаже са странком, него због проневере, итд. Такав посланик тада бива избчен из скупштине, а странка на његово место поставља новог. Дешавало се да се посланик супротстави свом избацивању, и једини начин да остане у скупштини је да докаже да се воља гласача не мења. Дакле, такав посланик мора увек, у свакој прилици, да гласа као већина из његове бивше странке. Али кад би неки посланик иступио из странке зато што се с политиком странке више не слаже, онда враћа мандат странци.