Доћи ће Шешељ па ће све бити на месту:Не због њега, него због тога што ће они прави морати да се с њим барабаре.Иначе одоше под лед.А што да не дође и он.
Има енергије за стотинак ових увлакача.Има идеја за цео свет и два села више.Разбуцао је трибунал ко стару канту.Само ако је још схватио да се не може играти каубоја по улицама и скупштинским дворанама , нити пљускањем воде по председавајућима , него да иде и прави нове однопсе и отвара нове могућности за опстанака овог несрећног народа.А ако се појави нова снага, мора да има човека,личност кадру да нас увеже у сноп овако раздешене и посвађане.Нама треба једнство а не демократија.Ми нисмо за тај луксуз "Два Србина пет политика" је формула за нашу какофонију.Треба личност коју морамо да следимо и слушамо.То није краљ, нарочито овај који још није научио прадедовски говор, него лидер од угледа и фопрмата чија рећ крчи пут из неизвесности.Шешељ је један од тих .Другога нееема.
Препоруке:
0
0
2
петак, 04 март 2011 18:10
Зоран Туцаковић
Жалосна је и поражавајућа чињеница да у овако тешкој социјалној ситуацији власти прети већа опасност од ње саме, односно неких њених коалиционих чланица, него од „опозиције“
Тачно, ово је жалосно и поражавајуће за:
- тзв. "опозицију", која чак пружа "демократски легитимитет" владајућем режиму, јер, забога, опозиција може да критикује до миле воље, а да јој се ништа не деси (а то што су "опозициони" посланици приморани да преузму улогу немирних ученика првог разреда пред "учитељицом" Горданом Чомић и "директорком" Славицом Ђукић-Дејановић, лакше се подноси због "привилегија" и "друштвеног статуса");
- овај јадни народ, слуђен и занемео, који се одавно одвикао од тога да му неко полаже рачуне, и који постаје помирен пред чињеницом да потомству не може да обезбеди хлеб;
- целу државу, која од три елемента фигурира само на једном - бескрупулозној и однарођеној власти.
Препоруке:
0
0
3
петак, 04 март 2011 23:42
Турас
Господин Калик ненадмашан теоретичар,мора се признати да је све написано истина.Али иако сам присталица "левог"Каликовог крила,сматрам да данас за Србију треба ауторитет кога би народ следио.Да цитирам Тихомирова који је напустио наде у револуцију:Народна самоуправа о којој сам маштао је савршена лаж и служи као средство намагарчивања маса.Тако је било некад,ништа се у обмани народа није променило ни сад.Само,да кажемо савремене козметичке финесе.Верујем као и Визарион да Шешељ можда може да нешто позитивно у овој земљи покрене.
Препоруке:
0
0
4
субота, 05 март 2011 13:14
Висарион Турасу
Дај боже да будемо у праву
Препоруке:
0
0
5
субота, 05 март 2011 16:48
Татијана
Ако демократија не ваља ништа, да правимо други модел или да се сетимо неких "превазиђених" или намерно, сада знамо како се то ради, злоупотребљених модела уређења друштва. Шта има лоше у једном систему у коме свако има подједнаку шансу, рецимо, за образовањем и лечењем, и у коме постоји добра и правилна расподела свега, а народ има свој национални идентитет? Е,има одмах све лоше и најгоре, само ако се тај систем одмах проглашава фашизмом, и сад тачка. А да ли је један систем који има добру социјалу и здрав национ одмах фашистички, и зашто свака имитација демократије мора одмах да буде табу тема као да је сама по себи најнапреднији најправеднији систем? Како се објашњава чињеница да народ не сме да критикује оне које доводи да владају у његово име? Има ли народ шансе да промени власт, ако су се промениле околности под којим је та власт требала да влада? Да ли је један народ одговоран ако је на власт довео људе који продају његове њиве, фабрике, реке, воду и планине? И, шта сад?
Препоруке:
0
0
6
субота, 05 март 2011 22:02
Vladimir
Ne znam zasto stranacki aktivisti zagovaraju Seselja kao resavaca narodnih problema, kada ih je on iskljucivo pravio, na radikalan nacin.
Uz ponudjene magle patriotizma, izazivao je sukobe i spolja i iznutra.
Zakljucak teksta odudara od kvaliteta ostatka teksta, odnosno analize.
Ne postoji mogucnost nove partije ili stranke, kao sto ne postoji mogucnost narodne uprave.
Postoji jedino mogucnost odredjenog vida prinude, da politicke stranke zaista pocnu da rade u drzavnom a ne u partijskom interesu.
Odnosno, da uklope partijski i drzavni interes, tako ce im biti lepse i lakse.
Inace, objektivno nema spasa od samoproglasenih eksperata i isprazne kvazielite, koji ocito nisu u stanju ni sa sobom da upravljaju, a kamo li sa drzavom, i to malecnom.
Vise sam sklon verovanju, da treba nesto u gradjanima da se prelomi, i da se svakodnevne stupidarije stranackih causa momentalno evidentiraju istupima na ulici.
Pa ili ce vlast imati prave eksperte, ili ce imati pravu "ulicu"
Препоруке:
0
0
7
недеља, 06 март 2011 08:03
Цмок Торонто
Драги Марио ценим ваш труд али Србија није катедра или студенски испит него је недефинисана ,окупирана територија и задатак ’окупатора’ је да уништи све што је српско.
Надам се да сте прочитали неке текстове из НСПМ или неке друге...тако да ме Ваша анализа баца у размишљање...
Стварно сам збуњен па се питам на којој сте територији...или теорији.
Поздрав из Торонта.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 07 март 2011 00:45
Милан Шећеровић
Поштовани Марио, закључујете текст констатацијом да је већинско становништво социјално обесправљено и политички дезоријентисано. Тачно. Али, насупрот већинском, "мањинско" становништво, тј националне мањине су итекако активне и ОРИЈЕНТИСАНЕ!
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 07 март 2011 10:19
Марио Калик
@ Цмок Торонто
Понављам нека места из текста:
Губитници транзиције су "с правом веровали (тако се испоставило, тј. данас је сасвим видљиво) да у новом, чисто капиталистичком систему који ће, уз то, бити под јаком контролом страног капитала и страних политичких структура, могу бити само чисти губитници. Зато су гласачи СПС-а и СРС-а...гласали за власт која је бар показивала...вољу да се супротстави иностраном економском и политичком овладавању..."
"За једне је економска експлоатација или сарадња са евроатлантским окупатором губитак, за друге пак добитак"
"За већину политичких „експерата“ и „аналитичара“ евроатлантске „интеграције“ и „сарадња“ још увек су безупитна ствар. Они или не виде да се иза ових парола крије неоколонијална економска, политичка и војна окупација наше земље...Међутим, тврдња да неприхватљива друштвена реалност, у нашем случају речност окупације..."
Дакле, треба боље да прочитате текст...
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 07 март 2011 10:29
Марио Калик
@ Милан Шећеровић
Извините, али нисмо се разумели. Када сам говорио о "већинском" и "мањинском" становништву, мислио сам на класну, а не националну припадност. Међу губитницима транзиције има и Муслимана, Хрвата, Мађара итд. и они су једнако погођени транзицијом као и Срби сличног, нижег класног положаја. Као што, с друге стране, међу добитницима транзиције има Срба, припадника национално већинског становништва.
Зато национализам који фетишизира национално порекло и идентитет замагљује увид у класну природу овог система. То важи и за Србе националисте и за припаднике националних мањина који су обузети својом националношћу, не размишљајући о томе да њихово евентуално одвајање од Србије не значи да ће њихови социјални проблеми бити решени. Јер, њих не тлачи националистичка Србија, већ Капитал који не познаје националне границе, ни на страни класно потчињених ни на страни класно владајућих. То је видљиво на сваком кораку...
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 07 март 2011 17:36
thinking maize@ аутору
Поштовани Друже Марио ("друг" као конвенција, уобичајена у политичкој доктрини, чији сте Ви заточник. Конвенција, као и "господин"!), као и обично Ваше тезе су врло добро елаборисане и брањене елоквентно. Једино би било добро да поменете да су оне РАЗРАДА идеја Вашег ментора проф. др Михаила Марковића о НЕПАРТИЈСКОЈ ДЕМОКРАТИЈИ, које је он покушао да уведе у политички живот Србије, пре ратова 90-тих и вишепартијске демократије. Ово посебно са освртом на развој "друштвених снага" (нпр. интернет) после тог предлога проф. Марковића. Даље, већ је на НСПМ-у било текстова који доводе у упит парламентарну демократију, с освртом на дешавања у модерном свету, а не ограничено само на Србију и политичку парадигму марксизма за коју се Ви залажете. И кад започињете дискусију о томе ДА ЛИ ЈЕ УОПШТЕ ПОТРЕБНА ПАРЛАМЕНТАРНА ДЕМОКРАТИЈА треба да пођете не само од емпирије, већ и од теоријских основа тих политичких опција. Неко ће нпр. поменути као ЕМПИРИЈУ Стаљина и онда НЕМА ДИСКУСИЈЕ! Свако добро!
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 07 март 2011 18:21
Старац Фочо
Одличан текст Мариа Калика.
Немам ништа паметно да кажем, већ само потребу да овај текст некако подвучем као значајан.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 07 март 2011 21:00
Pop
@thinking maize
Pobogu, kakva politička paradigma marksizma? Pa, još njen zatočnik!!!? Ovaj je skroz naskroz odlepio.
Препоруке:
0
0
14
уторак, 08 март 2011 04:27
Цмок Торонто за Драгог Марија
У тексту има свега...
Довољно је протумачити наслов...
Политика...чија?(колонија нема своју политику).
Отуђена...(свесрпско се отуђило од самих себе).
Од...
Друштвене....(друштво више не постоји...осим примитивизма,лажи,преваре и утеривање демон-кратије на силу).
Стварности....Е ту лежи мали ЗЕКО...
Да живимо у некој нормали ...текст би био ОК или мало досадан,перепознатљив...
Али пошто није тако онда текст одскаче од стварности и постаје или маштана теорија или...болно сећање да блиску прошлост а
никако критика политике , отуђења, друштва или стварности.
Ово је време за нељуде и ми немамо пуно избора...
Или пишеш да заталасаш или ћутиш па се постидиш.
Трећег, на жалост нема.
Препоруке:
0
0
15
уторак, 08 март 2011 11:05
thinking maize@ Pop-u у 1000 карактера
Поштовани, друга Калика ценим зато што, иако ДОСЛЕДАН свом марксистичком уверењу и дијалектичком материјализму, методи коју обично везујемо за марксизам, истовремено је ВЕОМА ТОЛЕРАНТАН, што његовом политичком УВЕРЕЊУ и МЕТОДИ које користи даје СНАГУ! Лично имам резерви спрам тог политичког уверења, али ЛИЧНА ТОЛЕРАНЦИЈА друга Калика, као и метода дијалектичког материјализма (коју он користи), у много чему еквивалентна другим научним методама, даје ми гаранцију да је друг Калик ИСКРЕН и КОРЕКТАН, што је предуслов за било какву дискусију! Тим ми је неразумљивије Ваше преузимање улоге адвоката друга Калика, зато што он сам написа: "Због таквих ограничених оквира који им сужавају поглед на (економски) свет, они или не виде експлоатацију радне снаге, иако је она егзактна чињеница коју је открила и детаљно објаснила марксистичка економска наука..." Значи друг Калик САМ открива да дели марксистичка уверења и марксистичке методе и зато чуди ово Ваше адвокатисање! Толико и свако добро!
Препоруке:
0
0
16
уторак, 08 март 2011 20:39
Kako Vam ne dosadi da uvek jedno isto......
@umujući klip
Gospodine, pogledajte, molim Vas, šta se zbiva oko Vas kada već razmatrate moguće socijalne alternative u savremenim društvima. Pa, i vrapci na grani znaju da je ekonomski sistem SAD ne slučajno žestoko uzdrman i da je američka federalna vlada takoreći bankrotirala a da su u skoro bezizlaznoj budžetskoj situaciji i oko 40 njenih federalnih jedinica, baš kao što su u velikim i gotovo nepremostivim problemima njoj srodni režimi u Evropi sa prividnim izuzetkom Nemačke, a Vi uporno nastavljate o odavno prevaziđenom političkom obliku kakav je parlamentarna demokratija i kojekakvim buržoaskim tricama i čudima. Pa, još je profesorka Radmila Stojanović insistirala na elektronskim sednicama skupštine u staroj SFRJ! Drugim rečima......
Препоруке:
0
0
17
среда, 09 март 2011 09:23
thinking maize "гледе" извесних левичара
Извесни левичар/"левичар" који се НЕ ПРЕДСТАВЉА, а сем као нпр. "@umujući klip" и сл., НЕПРЕКИДНО ми замера на ИЗБОРУ, инсистирајући на НЕПОГРЕШИВОСТИ његовог избора! Ако ћемо поштено, ОВАКВО ОКАМЕЊЕНО МИШЉЕЊЕ карактеристичније је за нпр. ОСМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР или ако хоћете концил (нпр. питање "колико анђела може да стане на врху игле?"), а не за критички правац као што је дијалектички материјализам (као основа марксистичке политичке философије)!? Тим ми је НЕРАЗУМЉИВИЈЕ његово ИНСИСТИРАЊЕ на МУМИФИКАЦИЈИ мртвог (и смртног!) човека (какав је нпр. Лењин), као да је египатски фараон! А НИКО НЕ СПОРИ да је исти велика личност историје своје земље, па и читавог човечанства (једино спорење је око предзнака значаја тог човека)! Као што ми је неразумљиво и његово пребацивање и СТАВЉАЊЕ у уста речи, које нису ни изговорене! То је пре карактеристично за "хазјаина", него за недогматичног марксисту, са КОЈИМ СЕ МОЖЕ РАСПРАВЉАТИ! Све то говори о МУМИФИКОВАНОСТИ ОВОГ МИШЉЕЊА и ЧОВЕКА! ЖАО МИ ГА!
Препоруке:
0
0
18
среда, 09 март 2011 09:49
Марио Калик
@ thinking maize
Пре свега хвала на лепом мишљењу о тексту. У суштини нисам ја баш толико толерантан, ни лично ни политичко-идеолошки, с обзиром да ипак стојим на одређеној чврстој позицији која има своје принципе од којих се не може одступити, не зато што су то неке ирационалне догме, већ по мом мишљењу, истине које друштвена стварност непрестано потврђује. По мени је марксизам ништа мање актуелан данас него пре 100-150 година, као теорија која нуди адекватна објашњења процеса који су пред нама и начина да се они превазиђу. А то што је огроман број људи насео на приче о његовој анахроности, бајатости итд. само говори колико су подлегли утицају владајуће антимарксистичке идеологије. Али, наравно, ако је саговорник налик вама, спреман на једну квалитетну дискусију која има свој ниво, онда се њему обраћам са уважавањем, чак и ако се у појединостима, па чак и начелу, разилазимо. Са осталима, које и овде имамо прилике да видимо, јасно је да је таква дискусија немогућа.
Препоруке:
0
0
19
среда, 09 март 2011 10:03
Марио Калик
@ thinking maize
А што се тиче непартијске демократије, у праву сте, то је била и идеја Михаила Марковића из тог, али и ранијег периода, од које мислим да до краја живота није одустао, мада се у последњем периоду није њоме бавио. То је једноставно идеја самоуправљања пренета на политички домен, или другим речима, партиципативне демократије коју је још називао и беспартијским плурализмом. Занимљив је његов одговор из времена 80-тих, када се говорило о увођењу вишестраначја као облика укидања једнопартијског система, да би то била само "рестаурација старог партијског смећа". Мислим да оно што видимо пред собом увелико потврђује тај став.
Али, то је наравно и идеја свих демократских социјалиста који су хтели да подједнако избегну и буржоаски модел парламентарне демократије, али и модел недемократског, ригидног партијског централизма који је на свој начин такође доводио до отуђења партије од широких слојева становништва, у овом случају радничке класе пре свега.
Препоруке:
0
0
20
среда, 09 март 2011 10:18
Марио Калик
@ Цмок
Мени је жао што нисам испунио ваша очекивања, али искрено то ми и није била намера. Јер то што ви очекујете од мене није мој стил и приступ. "Таласање" о коме говорите прикладно је за активисте који непосредно учествују у политичком или друштвеном животу, или публицисте који имају сличне политичке амбиције. И тога на сајту НСПМ-а и осталим местима има напретек. А ја сам пре свега филозоф и самим тим посматрам шире оквире збивања који споменутим актерима углавном измичу. Није згорег да људи прочитају и такву врсту текстова, ако ни због чег другог, онда због разноврсности. Не кажем да се никад не бих непосредније ангажовао, то зависи од процене има ли на сцени некога коме би се политички придружио. Пошто таквих тренутно нема, што се види и у самом тексту, јасно је да ми остаје само да критикујем на овај начин.
То је нешто треће, између "таласања" и ћутања, што је потребно и чему мислим да не недостаје убојитост, ма колико ви немали стрпљења или осећаја за такав приступ.
Препоруке:
0
0
21
среда, 09 март 2011 11:37
Одбрана и последњи дани
Некоме је, ипак, и до националног, а не само до класног. Велики део Срба је трпео преко 400 година под Турцима,живећи бедно под кулуком, али се није хтео одрећи националног. Један део Срба је поправио своје економске прилике и класни положај тако што се одрекао националности и вере. Они су пермутирали, па су од решавања класног прешли у решавање националног положаја. Србији се у Рашкој не постављају класна, него национална питања. Тачно је да ти који их постављају, као што рекосте, неће решити своје социјалне проблеме, али њима то и није циљ. Арапске револуције се не дешавају у најсиромашнијим државама. Нови Пазар је кроз трговину био колико-толико економски развијен и независан. Наравно да постоји и класна природа проблема у целом свету, али се ствари на терену крећу у другом правцу.
Препоруке:
0
0
22
среда, 09 март 2011 15:20
Arhipenko
@umujući klip(an)
Umesto odgovora na argumentaciju "thinking maze" se donkihotovski sprema na dvoboj! Meni je ovo smešno ali i sve više dosadno.
Pozivati se javno na mumifikovanost nećijeg mišljenja i uz to javno iskazivati žaljenje za takvu osobu uz istovremeno podmetanje nečega što nije napisano, o čemu se je lako uveriti, uz opasku da dotičnom "neprestano zameram na izboru", predstavlja još nenapisanu drskost na stranicama ovog sajta. Odakle mu, tek, da insistiram na "nepogrešivosti svog mišljenja"! Kako da to niko sem njega nije pronašao u mojim povremenim javljanjima? Neukusna poređenja više govore o dotičnoj personi nego o meni za koga kaže ni da se nisam predstavio. Možda bi trebalo da se nick-ujem kao, na primer, "oderani klip(an)" da bih zadovoljio ovog umišljenog propovednika konzervativnog jevanđelja. Njegova opsednutost mojim prigovorima, a bojim se i mojom ličnošću, kazuje u kom pravcu bi lek trebalo tražiti...
P.S. Paranoja, šta li je?
Препоруке:
0
0
23
среда, 09 март 2011 16:11
брм
@ Марио Калик
@ thinking maize
не будите неправедни према Коштуницином уставотворцу Санарџићу..не заборавимо га... па и он се залагао за непартијску демократију...кад је то било подобно..а после за ЕУ.. а после не дамо Косово..
"Samardžić zaokružio svoj samoupravni socijalistički teorijski model: u institucijama socijalističkog samoupravljanja trebalo je da se radnici pojavljuju »u svojstvu samorealizatora svog transcendentnog socijalnog potencijala« (Samardžić, 1987: 303) i da se, kroz odluke u tim institucijama, shvaćenim kao »izraz(e) svojevrsnog društvenog ugovora« (Samardžić, 1987: 302), učvršćuju u suverenu »radnu zajednicu«, koja je, da bi mogla da efikasno kontroliše »izvršnu i upravnu« vlast, potrebovala zakonodavnu vlast, u kojoj će i radni i ne-radni ljudi biti reprezentovani kao građani"
не-радни људи???? суверена радна заједница??
чиме се ви (а и ми с вама) бавите
Препоруке:
0
0
24
среда, 09 март 2011 18:06
Mарио Калик
@ Одбрана и последњи дани
Па и мени је до националног, а не само класног. Да није, не би све време, већ годинама, говорио о евроатланском империјализму и окупацији наше земље. Разлика између нас је у томе што ви национално везујете за етничку припадност, а ја за државу, што сте ви националиста, а ја патриота. О овој разлици сам више пута писао, укратко, патриота брани своју државу од спољњег освајача зато што је то његова држава, а националиста зато што је припадник већинског народа. По мени, Србија није држава само српског народа, и тако треба да остане. Самим тим, спољње покоравање Србије значи и покоравање несрпских грађана. Они могу добити неку аутономију или чак сепарацију у односу на Београд, али ће у контексту када се тај процес одвија под контролом Империје, а то је увек био случај кроз историју, постати слуге много реалнијег и већег тлачитеља него што је Србија икада била спрам њих.
Препоруке:
0
0
25
среда, 09 март 2011 18:19
Марио Калик
@ Одбрана и последњи дани
Зато је право решење за националну слободу свих заједница на овом простору, које имају исти језик и у крајњем исте (словенске) етничке корене, стварање државе у којој ће бити равноправни грађани, а која ће бити самостална спрам спољњих сила. Таква је била СФР Југославија. У њој су сви народи, па и народности, имали више националне слободе него што су је икада пре тога имали.
Али, свестан сам да ово тренутно није изводљиво, да таласи национализма подстичу једни друге, и да се окрећемо једни против других, док империјалисти задовољно трљају руке. Наравно да се у Рашкој (Санџаку) постављају национална, а не класна питања када не постоје политичке снаге које ће људе класно осветити и одвратити их од свештеника и националистичких хушкача. Национализам је најчешће и био маскирање класних питања и настајао у време погоршања социјалног положаја великог броја становника. Да су људи социјално задовољни, национално питање никада не би производило трагичне сукобе.
Препоруке:
0
0
26
среда, 09 март 2011 21:24
ista brava
Nacionalno i klasno se ne mogu suprotstavljati, ilki ako se tako radi onda je jasno šta je tome cilj. Maskirati, kako ste i sami rekli klasni, odnosno socijalni problem koji postoji u jednoj zajednici. Klasno i nacionalno se prepliću, zavisno od trenutka, jedno ili drugo dobijaju na akcentu. Suštinski u pitanju je isti sindrom i svako ekstremno suprotstavljanje je nedijalektičko.
.jpg)
Има енергије за стотинак ових увлакача.Има идеја за цео свет и два села више.Разбуцао је трибунал ко стару канту.Само ако је још схватио да се не може играти каубоја по улицама и скупштинским дворанама , нити пљускањем воде по председавајућима , него да иде и прави нове однопсе и отвара нове могућности за опстанака овог несрећног народа.А ако се појави нова снага, мора да има човека,личност кадру да нас увеже у сноп овако раздешене и посвађане.Нама треба једнство а не демократија.Ми нисмо за тај луксуз "Два Србина пет политика" је формула за нашу какофонију.Треба личност коју морамо да следимо и слушамо.То није краљ, нарочито овај који још није научио прадедовски говор, него лидер од угледа и фопрмата чија рећ крчи пут из неизвесности.Шешељ је један од тих .Другога нееема.
Тачно, ово је жалосно и поражавајуће за:
- тзв. "опозицију", која чак пружа "демократски легитимитет" владајућем режиму, јер, забога, опозиција може да критикује до миле воље, а да јој се ништа не деси (а то што су "опозициони" посланици приморани да преузму улогу немирних ученика првог разреда пред "учитељицом" Горданом Чомић и "директорком" Славицом Ђукић-Дејановић, лакше се подноси због "привилегија" и "друштвеног статуса");
- овај јадни народ, слуђен и занемео, који се одавно одвикао од тога да му неко полаже рачуне, и који постаје помирен пред чињеницом да потомству не може да обезбеди хлеб;
- целу државу, која од три елемента фигурира само на једном - бескрупулозној и однарођеној власти.
Uz ponudjene magle patriotizma, izazivao je sukobe i spolja i iznutra.
Zakljucak teksta odudara od kvaliteta ostatka teksta, odnosno analize.
Ne postoji mogucnost nove partije ili stranke, kao sto ne postoji mogucnost narodne uprave.
Postoji jedino mogucnost odredjenog vida prinude, da politicke stranke zaista pocnu da rade u drzavnom a ne u partijskom interesu.
Odnosno, da uklope partijski i drzavni interes, tako ce im biti lepse i lakse.
Inace, objektivno nema spasa od samoproglasenih eksperata i isprazne kvazielite, koji ocito nisu u stanju ni sa sobom da upravljaju, a kamo li sa drzavom, i to malecnom.
Vise sam sklon verovanju, da treba nesto u gradjanima da se prelomi, i da se svakodnevne stupidarije stranackih causa momentalno evidentiraju istupima na ulici.
Pa ili ce vlast imati prave eksperte, ili ce imati pravu "ulicu"
Надам се да сте прочитали неке текстове из НСПМ или неке друге...тако да ме Ваша анализа баца у размишљање...
Стварно сам збуњен па се питам на којој сте територији...или теорији.
Поздрав из Торонта.
Понављам нека места из текста:
Губитници транзиције су "с правом веровали (тако се испоставило, тј. данас је сасвим видљиво) да у новом, чисто капиталистичком систему који ће, уз то, бити под јаком контролом страног капитала и страних политичких структура, могу бити само чисти губитници. Зато су гласачи СПС-а и СРС-а...гласали за власт која је бар показивала...вољу да се супротстави иностраном економском и политичком овладавању..."
"За једне је економска експлоатација или сарадња са евроатлантским окупатором губитак, за друге пак добитак"
"За већину политичких „експерата“ и „аналитичара“ евроатлантске „интеграције“ и „сарадња“ још увек су безупитна ствар. Они или не виде да се иза ових парола крије неоколонијална економска, политичка и војна окупација наше земље...Међутим, тврдња да неприхватљива друштвена реалност, у нашем случају речност окупације..."
Дакле, треба боље да прочитате текст...
Извините, али нисмо се разумели. Када сам говорио о "већинском" и "мањинском" становништву, мислио сам на класну, а не националну припадност. Међу губитницима транзиције има и Муслимана, Хрвата, Мађара итд. и они су једнако погођени транзицијом као и Срби сличног, нижег класног положаја. Као што, с друге стране, међу добитницима транзиције има Срба, припадника национално већинског становништва.
Зато национализам који фетишизира национално порекло и идентитет замагљује увид у класну природу овог система. То важи и за Србе националисте и за припаднике националних мањина који су обузети својом националношћу, не размишљајући о томе да њихово евентуално одвајање од Србије не значи да ће њихови социјални проблеми бити решени. Јер, њих не тлачи националистичка Србија, већ Капитал који не познаје националне границе, ни на страни класно потчињених ни на страни класно владајућих. То је видљиво на сваком кораку...
Немам ништа паметно да кажем, већ само потребу да овај текст некако подвучем као значајан.
Pobogu, kakva politička paradigma marksizma? Pa, još njen zatočnik!!!? Ovaj je skroz naskroz odlepio.
Довољно је протумачити наслов...
Политика...чија?(колонија нема своју политику).
Отуђена...(свесрпско се отуђило од самих себе).
Од...
Друштвене....(друштво више не постоји...осим примитивизма,лажи,преваре и утеривање демон-кратије на силу).
Стварности....Е ту лежи мали ЗЕКО...
Да живимо у некој нормали ...текст би био ОК или мало досадан,перепознатљив...
Али пошто није тако онда текст одскаче од стварности и постаје или маштана теорија или...болно сећање да блиску прошлост а
никако критика политике , отуђења, друштва или стварности.
Ово је време за нељуде и ми немамо пуно избора...
Или пишеш да заталасаш или ћутиш па се постидиш.
Трећег, на жалост нема.
Gospodine, pogledajte, molim Vas, šta se zbiva oko Vas kada već razmatrate moguće socijalne alternative u savremenim društvima. Pa, i vrapci na grani znaju da je ekonomski sistem SAD ne slučajno žestoko uzdrman i da je američka federalna vlada takoreći bankrotirala a da su u skoro bezizlaznoj budžetskoj situaciji i oko 40 njenih federalnih jedinica, baš kao što su u velikim i gotovo nepremostivim problemima njoj srodni režimi u Evropi sa prividnim izuzetkom Nemačke, a Vi uporno nastavljate o odavno prevaziđenom političkom obliku kakav je parlamentarna demokratija i kojekakvim buržoaskim tricama i čudima. Pa, još je profesorka Radmila Stojanović insistirala na elektronskim sednicama skupštine u staroj SFRJ! Drugim rečima......
Пре свега хвала на лепом мишљењу о тексту. У суштини нисам ја баш толико толерантан, ни лично ни политичко-идеолошки, с обзиром да ипак стојим на одређеној чврстој позицији која има своје принципе од којих се не може одступити, не зато што су то неке ирационалне догме, већ по мом мишљењу, истине које друштвена стварност непрестано потврђује. По мени је марксизам ништа мање актуелан данас него пре 100-150 година, као теорија која нуди адекватна објашњења процеса који су пред нама и начина да се они превазиђу. А то што је огроман број људи насео на приче о његовој анахроности, бајатости итд. само говори колико су подлегли утицају владајуће антимарксистичке идеологије. Али, наравно, ако је саговорник налик вама, спреман на једну квалитетну дискусију која има свој ниво, онда се њему обраћам са уважавањем, чак и ако се у појединостима, па чак и начелу, разилазимо. Са осталима, које и овде имамо прилике да видимо, јасно је да је таква дискусија немогућа.
А што се тиче непартијске демократије, у праву сте, то је била и идеја Михаила Марковића из тог, али и ранијег периода, од које мислим да до краја живота није одустао, мада се у последњем периоду није њоме бавио. То је једноставно идеја самоуправљања пренета на политички домен, или другим речима, партиципативне демократије коју је још називао и беспартијским плурализмом. Занимљив је његов одговор из времена 80-тих, када се говорило о увођењу вишестраначја као облика укидања једнопартијског система, да би то била само "рестаурација старог партијског смећа". Мислим да оно што видимо пред собом увелико потврђује тај став.
Али, то је наравно и идеја свих демократских социјалиста који су хтели да подједнако избегну и буржоаски модел парламентарне демократије, али и модел недемократског, ригидног партијског централизма који је на свој начин такође доводио до отуђења партије од широких слојева становништва, у овом случају радничке класе пре свега.
Мени је жао што нисам испунио ваша очекивања, али искрено то ми и није била намера. Јер то што ви очекујете од мене није мој стил и приступ. "Таласање" о коме говорите прикладно је за активисте који непосредно учествују у политичком или друштвеном животу, или публицисте који имају сличне политичке амбиције. И тога на сајту НСПМ-а и осталим местима има напретек. А ја сам пре свега филозоф и самим тим посматрам шире оквире збивања који споменутим актерима углавном измичу. Није згорег да људи прочитају и такву врсту текстова, ако ни због чег другог, онда због разноврсности. Не кажем да се никад не бих непосредније ангажовао, то зависи од процене има ли на сцени некога коме би се политички придружио. Пошто таквих тренутно нема, што се види и у самом тексту, јасно је да ми остаје само да критикујем на овај начин.
То је нешто треће, између "таласања" и ћутања, што је потребно и чему мислим да не недостаје убојитост, ма колико ви немали стрпљења или осећаја за такав приступ.
Umesto odgovora na argumentaciju "thinking maze" se donkihotovski sprema na dvoboj! Meni je ovo smešno ali i sve više dosadno.
Pozivati se javno na mumifikovanost nećijeg mišljenja i uz to javno iskazivati žaljenje za takvu osobu uz istovremeno podmetanje nečega što nije napisano, o čemu se je lako uveriti, uz opasku da dotičnom "neprestano zameram na izboru", predstavlja još nenapisanu drskost na stranicama ovog sajta. Odakle mu, tek, da insistiram na "nepogrešivosti svog mišljenja"! Kako da to niko sem njega nije pronašao u mojim povremenim javljanjima? Neukusna poređenja više govore o dotičnoj personi nego o meni za koga kaže ni da se nisam predstavio. Možda bi trebalo da se nick-ujem kao, na primer, "oderani klip(an)" da bih zadovoljio ovog umišljenog propovednika konzervativnog jevanđelja. Njegova opsednutost mojim prigovorima, a bojim se i mojom ličnošću, kazuje u kom pravcu bi lek trebalo tražiti...
P.S. Paranoja, šta li je?
@ thinking maize
не будите неправедни према Коштуницином уставотворцу Санарџићу..не заборавимо га... па и он се залагао за непартијску демократију...кад је то било подобно..а после за ЕУ.. а после не дамо Косово..
"Samardžić zaokružio svoj samoupravni socijalistički teorijski model: u institucijama socijalističkog samoupravljanja trebalo je da se radnici pojavljuju »u svojstvu samorealizatora svog transcendentnog socijalnog potencijala« (Samardžić, 1987: 303) i da se, kroz odluke u tim institucijama, shvaćenim kao »izraz(e) svojevrsnog društvenog ugovora« (Samardžić, 1987: 302), učvršćuju u suverenu »radnu zajednicu«, koja je, da bi mogla da efikasno kontroliše »izvršnu i upravnu« vlast, potrebovala zakonodavnu vlast, u kojoj će i radni i ne-radni ljudi biti reprezentovani kao građani"
не-радни људи???? суверена радна заједница??
чиме се ви (а и ми с вама) бавите
Па и мени је до националног, а не само класног. Да није, не би све време, већ годинама, говорио о евроатланском империјализму и окупацији наше земље. Разлика између нас је у томе што ви национално везујете за етничку припадност, а ја за државу, што сте ви националиста, а ја патриота. О овој разлици сам више пута писао, укратко, патриота брани своју државу од спољњег освајача зато што је то његова држава, а националиста зато што је припадник већинског народа. По мени, Србија није држава само српског народа, и тако треба да остане. Самим тим, спољње покоравање Србије значи и покоравање несрпских грађана. Они могу добити неку аутономију или чак сепарацију у односу на Београд, али ће у контексту када се тај процес одвија под контролом Империје, а то је увек био случај кроз историју, постати слуге много реалнијег и већег тлачитеља него што је Србија икада била спрам њих.
Зато је право решење за националну слободу свих заједница на овом простору, које имају исти језик и у крајњем исте (словенске) етничке корене, стварање државе у којој ће бити равноправни грађани, а која ће бити самостална спрам спољњих сила. Таква је била СФР Југославија. У њој су сви народи, па и народности, имали више националне слободе него што су је икада пре тога имали.
Али, свестан сам да ово тренутно није изводљиво, да таласи национализма подстичу једни друге, и да се окрећемо једни против других, док империјалисти задовољно трљају руке. Наравно да се у Рашкој (Санџаку) постављају национална, а не класна питања када не постоје политичке снаге које ће људе класно осветити и одвратити их од свештеника и националистичких хушкача. Национализам је најчешће и био маскирање класних питања и настајао у време погоршања социјалног положаја великог броја становника. Да су људи социјално задовољни, национално питање никада не би производило трагичне сукобе.