Нема мјере, систем је непоштен и базиран је тако да се највише деру они најсиромашнији и генерално лица која су у најслабијој позицији да се бране. Данашње информационе технологије омогућују увид у информације у реалном времену, фино дифренцирање порезаи свега и штета је што се тек у мањој мјери користе у фискалној области.

У ери глобализације сва ограничења за увоз и извоз роба су укинута – сви се такмиче са свима. Да би опстао, произвођач мора да буде светски конкурентан и да снижава трошкове производње, а то се постиже снижавањем цене рада и смањеним издвајањем за опште потребе - мањим порезима. У противном, произвођач измешта погоне у земље ниских надница и ниског, или нултог пореског оптерећења, значи – укида радна места у матичној земљи. И то је та, објективно уцењивачка ситуација створена уласком у економску утакмицу земаља јефтине радне снаге и ниског општедруштвеног стандарда.
Скандинавска искуства се често наводе као пример да је могуће избећи овај сценарио. Заборавља се следеће. Норвешка је практично европски емират - па је бесмислено наводити је као узор. Што се тиче Шведске и Данске оне имају специфичну производну структуру мање подложну утицају светске конкуренције (пољопривредни производи, риболов, спортска опрема, дрвна индустрија, зелена енергија...).