Ideja o podeli Kosova nije potekla od Zorana Djindjica vec od nekih drugih licnosti. Tacno je da je Zoran ucestvovao u pregovorima o podeli pocetkom devedesetih godina, ali on nije bio inicijator. Ako sve ovo uzmemo u obzir mozemo zakljuciti da je u pitanju nesto drugo.
Препоруке:
18
0
2
недеља, 21 август 2011 14:50
Новосађанка
Проф. Михајло Марковић је, пре коју годину, на једној новосадској ТВ (ја гледала), са жаљењем рекао да Зоран Ђинђић никад није докторирао.
Наиме, он јесте написао тезу, али је никад није одбранио.
Ако професор није у праву, било би добро да гђа Ђинђић ту диплому постави на Нет и оповргне његову изјаву.
Препоруке:
31
1
3
недеља, 21 август 2011 14:59
Gordon
Pametna žena.
Препоруке:
3
36
4
недеља, 21 август 2011 15:21
Jasna*
"Pre svega mislim kako su ljudi van zemlje reagovali na to.Kao da je bacena atomska bomba na Kosovo".
Pa naravno, Djindjic je bio doveden na vlast da bi slusao ,a ne da bi istupao sa nekakvim svojim "idejama".
Jednog takvog sa "idejom"da Kosovo sacuva kao deo Srbije,taman su se otarasili,nije im bio potreban i drugi.
Препоруке:
27
2
5
недеља, 21 август 2011 16:01
ПВ
Удова би бар зарад ''еуропских вредности'' и већег кредибилитета својих речи могла прво да се исели из виле у којој сада станује! Ако је истина, реч је о туђем поседу. Да ли је г-дин Ђелић и те власнике обухватио будућим законом о реституцији?
Тек онда би могли да је саслушамо....
Препоруке:
33
1
6
недеља, 21 август 2011 16:38
Роксанда
Госпођа Ђинђић је под великим притиском фонда и финансирања које доласзи за "немачке ђаке".
Зато је њено излагање озбиљно и врло умерено.
О њеном мужу рано је давати оцене.
Мислим да је био сувише енергичан за немачке појмове, био је србин. То му је дошло главе.
Код Немаца нема милости.
Што се тиче односа Србија - Немачка, они су вековима игра мачке и миша. Радила сам у Немачкој, била на обуци. Доста старих ратника - хитлероваца цени србе, имају од њих страх. Зато мисле да смо дивљаци, звери. Не улази им у главу да су они кренули на нас, да нас униште. Није им јасно да смо пружили отпор, то ни дан-данас не разумеју.
Никад нам неће опростити.
Немци не воле ни Европу, они је издржавају.
Једини начин је да се са немцима повежемо је руски гас, јужни поток, Русија. Има наде за тај пут, ако оде ова власт, која води у пропаст. Изгубила је поверење Европе.
Немачка и Русија су велики пријатељи још од Јекатерине 2, која је населила Русију немцима.Путин-Шредер-Србија, дај Боже.
Препоруке:
16
4
7
недеља, 21 август 2011 17:16
rs
Prvi to nije bila ideja tvog muza, nego ideja Dobrice Cosica...
Препоруке:
19
3
8
недеља, 21 август 2011 17:29
Stefan NS
Vizija vaseg muza je bila da pokloni kumu 50% secerne industrije Srbije,vama da obezbedi mirnu starost ucescem u 25% kapitala Viktorija grupe, i stambeno zbrinjavanje u tudjoj vili na Dedinju.Zar vam sudbina,Jovanke i Mire nije primer kako ce te zavrsiti i mozda i odgovarati kad sve izadje na videlo!
Препоруке:
27
3
9
недеља, 21 август 2011 19:43
Ko je uticao na Bilera?
Novinar navodi kako "постоји и његова изјава да Немци немају утицаја на њега, него он на Немачку." Pa, ne znam koliko je Djindjic "uticao na Nemce" - ali jeste uticao na Cedu Jovanovica, Kolesara, Janjusevica i slicne! A Ruzici Djindjic bi, za izjavu da su Nemci "tradicionalno" ostali
"srpski prijatelji", trebalo dodeliti "Kvadrigu"! Ima je je vec jos jedan od onih koji se ubise tvrdeci kako je Zoran uticao na njih. Ja cekam da Biler i Vestervele kazu kako je i na njih uticao "Habermasov asistent"! A sta cemo sa Zoranovim "asistentima", posebno sa vec spomenutim Cedom Jovanovicem?
Препоруке:
23
2
10
недеља, 21 август 2011 21:12
@Jasna*
Ударио сам Вам плус али морам и овако посебно да напишем - браво.
Препоруке:
8
0
11
недеља, 21 август 2011 21:15
Velibor
Meni se sve cini da ce DS da kandiduje udovicu na sledecim ili onim posle izborima,sto ce biti i vise nego degutantno!!!
Препоруке:
8
1
12
недеља, 21 август 2011 21:59
ЂУРЂИЈЕ
Подели ти своју имовину,а не Косово и Метохију.
Препоруке:
14
1
13
недеља, 21 август 2011 22:03
@ Роксанда
"Немачка и Русија су велики пријатељи још од Јекатерине 2."
То пријатељство је дошло до изражаја нарочито током Другог светског рата када су Немци побили једно 30 милиона Руса које, иначе, као и све Словене, сматрају за нижу расу. Е сад, то што код Немаца као више расе сваки други министар има фалсификован, плагиран или купљен докторат, што Меркелка јури по Швајцарској функционере који у тамошњим банкама држе паре добијене на име мита - о томе и о неким другим детаљчићима боље да не причамо.
Препоруке:
16
0
14
понедељак, 22 август 2011 02:00
XY@ Роксанда
Прво кажете да код Немаца нема милости а онда кажете да они издржавају Европу.Зашто би тај народ који заиста нема милости, издржавао остале европске народе? Стварност је обрнута.Немци су ти који експлоатишу целу Европу што им је омогућило да плате цену свог уједињења и још да постану најснажнија привреда Уније. Међутим, као велики мајстори пропаганде (која је уосталом њихов изум), успели су да убеде већину Европљана да ето они вредни и марљиви издржавају лење и неодговорне јужњаке.Ту и тамо јави се понеки глас у самој Немачкој са захтевом да немачки политичари коначно кажу народу истину. Наиме,успех немачке привреде, тј. раст производње и запосленост, почивају пре свега на извозу и то претежно у земље еврозоне. А да би Немачка извозила у те земље њене банке одобравају кредите "јужњацима" да би ови куповали немачку робу. Дакле, спашавајући Грчку Немачка спашава своје банке. А у еврозони остаје зато што би изван те зоне њен извоз имао да се суочи са кинеском конкуренцијом.
Препоруке:
2
0
15
понедељак, 22 август 2011 04:27
Svetislav Kostić, o Zoranu Đinđiću u njemačkim medijima
Zoran Đindjić je bio miljenik njemačkih medija i političara koji su želeli da ga vide na čelu države. Đinđić je to shvatio. U decembru 1996. hvali se u intevjuu za Špigel“: „ja sam adut kojeg Zapad treba da podrži“.
U junu 1999. die Welt piše o Đinđiću, da se on u toku svoje karijere uvijek zalagao za ono što je najviše obećavalo. 1997. list Tages Ancajger je otkrio Đinđića da se on „manje brine za ljudska prava i demokratiju nego za svoj položaj“.
Za vrijeme njegovih studija početkom 70-tih godina na frankfurtskom univerzitetu pričalo se da je on bio očaran Bader-Majnhof marksističkom grupom. Đinđić u januaru 1997. izjavljuje u njemačkom dnevniku Di Velt „da on nije više političar sa principima. „Pokusavam da stvaram realistične platforme, svjestan cijene koju za to trebam platiti“, ukazuje Đinđić.
I priznaje kako on zna da se ne može napraviti platforma koja će pridobiti većinu u Srbiji ako se ne uzmu u obzir nacionalistički strahovi „kod ovih ljudi". Reče onako "s visoka".
Препоруке:
4
0
16
понедељак, 22 август 2011 08:40
Дијаспорац
Леп изговор, односно еуфемизам, Европа није имала слуха за поделу Косова,та немој ми касти госпођо Ружице.
Немачка и друге европске силе су тотално игнорисале оправдане српске интересе и то је истина, све остало је додворавање окупаторима.
Препоруке:
5
0
17
уторак, 23 август 2011 10:14
Милкан
Али, до дубоко у ноћ у тој вили на језеру Констанц чула се механичка машина на којој је Зоран куцао своје радове (биће да је опробавао писаће машине које је шверцовао у Србију и то онако самосвестан и протеран у тамо неку вилу на језеру Констанц).
Па, не мислим да смо се много одмакли од Немаца, они су после Зорана традиционално остали наши пријатељи, пријатељи демократске Србије. Ово традиционално пријатељство је посебно доказано у ратовима у којима смо тредиционално били савезници. Биће да смо се на Колубари,Церу за Београд, и у првом и у другом рату, борили са „традиционалним непријателјима Русима“. О мој бого, што све нисмо знали пре ових демократских промена.
.jpg)
Наиме, он јесте написао тезу, али је никад није одбранио.
Ако професор није у праву, било би добро да гђа Ђинђић ту диплому постави на Нет и оповргне његову изјаву.
Pa naravno, Djindjic je bio doveden na vlast da bi slusao ,a ne da bi istupao sa nekakvim svojim "idejama".
Jednog takvog sa "idejom"da Kosovo sacuva kao deo Srbije,taman su se otarasili,nije im bio potreban i drugi.
Тек онда би могли да је саслушамо....
Зато је њено излагање озбиљно и врло умерено.
О њеном мужу рано је давати оцене.
Мислим да је био сувише енергичан за немачке појмове, био је србин. То му је дошло главе.
Код Немаца нема милости.
Што се тиче односа Србија - Немачка, они су вековима игра мачке и миша. Радила сам у Немачкој, била на обуци. Доста старих ратника - хитлероваца цени србе, имају од њих страх. Зато мисле да смо дивљаци, звери. Не улази им у главу да су они кренули на нас, да нас униште. Није им јасно да смо пружили отпор, то ни дан-данас не разумеју.
Никад нам неће опростити.
Немци не воле ни Европу, они је издржавају.
Једини начин је да се са немцима повежемо је руски гас, јужни поток, Русија. Има наде за тај пут, ако оде ова власт, која води у пропаст. Изгубила је поверење Европе.
Немачка и Русија су велики пријатељи још од Јекатерине 2, која је населила Русију немцима.Путин-Шредер-Србија, дај Боже.
"srpski prijatelji", trebalo dodeliti "Kvadrigu"! Ima je je vec jos jedan od onih koji se ubise tvrdeci kako je Zoran uticao na njih. Ja cekam da Biler i Vestervele kazu kako je i na njih uticao "Habermasov asistent"! A sta cemo sa Zoranovim "asistentima", posebno sa vec spomenutim Cedom Jovanovicem?
То пријатељство је дошло до изражаја нарочито током Другог светског рата када су Немци побили једно 30 милиона Руса које, иначе, као и све Словене, сматрају за нижу расу. Е сад, то што код Немаца као више расе сваки други министар има фалсификован, плагиран или купљен докторат, што Меркелка јури по Швајцарској функционере који у тамошњим банкама држе паре добијене на име мита - о томе и о неким другим детаљчићима боље да не причамо.
U junu 1999. die Welt piše o Đinđiću, da se on u toku svoje karijere uvijek zalagao za ono što je najviše obećavalo. 1997. list Tages Ancajger je otkrio Đinđića da se on „manje brine za ljudska prava i demokratiju nego za svoj položaj“.
Za vrijeme njegovih studija početkom 70-tih godina na frankfurtskom univerzitetu pričalo se da je on bio očaran Bader-Majnhof marksističkom grupom. Đinđić u januaru 1997. izjavljuje u njemačkom dnevniku Di Velt „da on nije više političar sa principima. „Pokusavam da stvaram realistične platforme, svjestan cijene koju za to trebam platiti“, ukazuje Đinđić.
I priznaje kako on zna da se ne može napraviti platforma koja će pridobiti većinu u Srbiji ako se ne uzmu u obzir nacionalistički strahovi „kod ovih ljudi". Reče onako "s visoka".
Немачка и друге европске силе су тотално игнорисале оправдане српске интересе и то је истина, све остало је додворавање окупаторима.
Па, не мислим да смо се много одмакли од Немаца, они су после Зорана традиционално остали наши пријатељи, пријатељи демократске Србије. Ово традиционално пријатељство је посебно доказано у ратовима у којима смо тредиционално били савезници. Биће да смо се на Колубари,Церу за Београд, и у првом и у другом рату, борили са „традиционалним непријателјима Русима“. О мој бого, што све нисмо знали пре ових демократских промена.