Ko ce da mi objasni sta znaci "naucna proizvodnja zivota".

Moze li neko da kaze da li se pod odgovornoscu intelektualca podrazumeva da intelektualci treba da imaju ikakav neposredan angazman? Da li je angazovanje intelektualaca samo u misaonom zahvatanju zbilje, ili u kritici postojeceg?
Odnosno, kako da se intelektualac postavi prema onima koji nisu intelektualci, kako da deluje emancipatorski na mase? Moze li se danas uopste delovati na mase, kada su mediji u potpunosti zatvoreni za kriticku misao, a sajtove, kao ovaj, cita ogranicen broj ljudi...

Све се рачуна, све је значајно. Зрно по зрно, погача. Реч по реч, прича. Протест по протест, устанак. Онда је пут до Слободе кратак. Само у Слободи има живота и шанси за Србе. Срби не могу без Слободе. Зато су Срби много страдали и гинули за Њу. Зато је Историја Срба мученичка. Слобода је једина алтернатива за Србе. Европа није. Освојена Слобода отвара све врата овога и онога света. После тога све је лако достижно, много дечје граје, пуни паркови, препуне школе, веселе мајке, срећни очеви, па и нови аутомобили, станови, весеља, свадбе, испраћаји у војску. Без Слободе идемо у нечасну и срамотну смрт, недостојни својих предака, без права на достојно гробно место, јер ионако неће бити никога да га обиђе.

!?!? (samocenzura- izostavljam-"Mili ...!")
Ekspet (ili nam) - strucnjak:
Video sam obucare, krojace, citao o graditeljima
violina, upoznao lekare, uverio se u strucnost nasih konstruktora mostova, profesora, ... strucnjaka-vladaoca vestina i znanja (rezultatima dostignuvsi i zvanje i ugled).
Zajednicko za sve njih, je dokazana sposobljenost, u procesu ucenja (od skole) i rada.
Od strucnjaka viseg stepena obrazovanja, ocekuje se
progresivno veca vrednost(doprinos) dela.
Nauka, danas:
Pored nespornog,razvoja, koji tece, evidentna je i degradacija i zolupotreba "nauke", iako je nauka
prilicno jasno definisana, a "logos"zajednicko ime
ili sufiks.
Srpska (ali isvetska)nauka, poplavljena je morem "...logija" i disciplinama (naucnim i ne-)
Intelektualac-ko je to?:
[Kako to lepo zvuci, a ...?]
[Bese vreme, kad se propagirala "definicija" intelektualca-svako ko zavrsi (diplomira) fakultet. Potom su "skocili" sa diplomom prvog stepena, a javili su se maturanti.]D1.
S. Savic

можда треба у том контекст тумачити и недавни случај "романсе" оне певаљке.

Независни интелектуалци?
Сећате се тог појма, који је окупљао антисрбе, а касније окупљене у Досу?

Obzirom da sam prisustvovala samom skupu mogu da kazem da je tekst tacno i pedantno prikazao osnovne teze koje su tamo izlozene. Medjutim, tekst nije zahvatio najinteresantniji segment ovog skupa, a to su zive diskusije vodjene posle svakog izlaganja (izuzev kada je rec o diskusiji posle Divjakovog izlaganja). U diskusijama se kristalizovala ideja o potrebi neposrednog angazmana intelektualca, koji ne moze da bude nikakav neutralni posmatrac, vec samo aktivni ucesnik, koji na teoretskom planu izlaze jedan politicki stav

Беше једна интересантна едиција (иако на латиници), мислим да се зваше "Grafos", одавде из Београда. Мале црно-црвене књижице, у којима је објављивана филозофска литература, прави ПРОЗОР у немарксистичку, па и НЕЗАПАДНУ философију, поред осталог! Читао сам из те едиције, доста тога је било за мене ПРАВО ОТКРОВЕЊЕ, нешто САСВИМ ДРУГО! Не, није то читао свако, али често се налазила у Студентском Граду, а и другим домовима по Београду! Посебно се сећам "Grafosovog" издања "Бхагавад Гите", у преводу Павла Јефтића (1926!) и са предговором проф. Милоша Ђурића! Зашто ово говорим? Па зато што у том предговору проф. Ђурић истиче "НАШУ ПРЕШНУ ПОТРЕБУ за УПОЗНАВАЊЕМ са другим, НЕЗАПАДНИМ МИШЉЕЊЕМ", јер се "САМО У ДОДИРУ СА ДРУГАЧИЈИМ МИШЉЕЊЕМ, НАШЕ МИШЉЕЊЕ И РАЗМИШЉАЊЕ, А ТИМЕ И НАШЕ ДЕЛОВАЊЕ и ЦЕО НАРОДНИ ЖИВОТ, МОЖЕ УНАПРЕДИТИ", како по сећању наводим речи проф. Ђурића! НА ЖАЛОСТ, У ЦЕЛОМ ОВОМ ПРЕГЛЕДУ НАЈМАЊЕ има "додира са другачијим мишљењем"!