Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library
Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM
Oskar za „Argo“, ili koliko je tanka granica između političke stvarnosti i filmske iluzije
Komentari (25)
1
sreda, 27 februar 2013 20:38
kaca
Upravo sam pročitala reagovanje Džimija Kartera koji je veo kritičan prema friziranju istine u filmu , obzirom da je to bio veoma bolan period za američku diplomatiju i samog Predsednika Kartera .
Saznanje da je ARGO dobio Oskara nije bilo iznenadjenje obzirom na visok nivo sprege izmedju američke politike i majstora u Holivudu .
Sve je u funkciji glorifikacije moći Amerike čak i onda kada se istina falsifikuje,činjenjice zamagljuju SVE SA CILJEM PLASIRANJA AMERIČKE ISTINE, koju "obrazovana" Amerika (a bojim se i "obrazovana" Srbija )zdušno prihvata kao zdravo za gotovo.
Da li sa ARGOM kreće produbljena kampanja protiv Irana i Iranaca kao loših momaka kojima osim sankcija treba poslati bombe a zatim obojene revolucijonare da "oslobode" Iran i predaju resurse Američkim i Britanskim kompanijama ?
Preporuke:
69
3
2
sreda, 27 februar 2013 21:22
perkins
tipicna americka propagnda,ameri pobeduju i kada gube,inace pentagon je pomogao snimanje filma
kriza je pocela kada je iranski rezim zatrazio da ameri ispune odredbe ugovora o prodaji oruzja i vojne opreme koji je jos ugovoren za vreme vladavine saha,posto ameri nisu hteli da isporuce ugovoreno nego da vrate pare rezim je naredio blokadu ambasade koja je potrajala dok usa nije preko posrednika tajno izvrsio isporuku dogovorenog uz uvet da iranski rezim to ne iznosi u javnost sto je rezim do neke granice ispostovao zvanicna verzija o lecenju saha je jos jedna patka u nizu usa propagande
Preporuke:
57
3
3
sreda, 27 februar 2013 21:28
perkins
samo da jos dodam da je danasnji presednik irana bio jedan od voda blokade ambasade
Preporuke:
45
4
4
sreda, 27 februar 2013 21:33
Rin o-o to
Kao što autor reče film je odličan. I jeste tako. Umetničke slobode koje nisu verne faktografiji se mogu oprostiti Afleku. Jeste CIA na prvu loptu afirmisana. Film jednostavno govori o prioritetima za državu (što bi Srbi najzad trebali da shvate). Film govori o konstruktivnoj iluziji u službi nacije! Ovde svi glavni akteri učestvuju u odbrani nacionalnih interesa („majstor glume u penziji“ i manipulator maskama i scenom i u tom učestvovanju nigde se nepominje „podrazumevanii“ novac za patriotu pojedinca)! ...
Preporuke:
32
12
5
sreda, 27 februar 2013 21:34
Rin o-o to
... Po reagovanjima, Kanađani su malo uvređeni ali poenta nije u tome. Aflek je napravio umetnost i promovisao je moral, pre svega. „CIA, snajka, CIA“ nije tema ovog filma niti je primarna poruka ovog filma. Ocena za film je ipak 8 (od mogućih 10 po mogućem rangu). Dakle, propaganda jeste ali propaganda je stalnost. Iz te propagande može se dobiti, na tacni, univerzalni i moralni pretres. Strane u sukobu, u bilo kom filmu su bitni deo propagande ali kada to znamo unapred, od filma dobijamo ono drugo, bitnije. Aflek nam je to dao.
Preporuke:
13
30
6
četvrtak, 28 februar 2013 00:22
Dule
Film je bledunjav, nije nikako za oskara, ako bi cenili samu adaptaciju. Na momente dosadan film.
Prica jeste interesantna, ali morala je mnooogooo bolje da se adaptira da bi zasluzila nagradu za najbolji film. Elem, nagrada je svakako dodeljena iz politickih razloga.
Preporuke:
36
6
7
četvrtak, 28 februar 2013 02:51
Kiza
Iznenedjan sam mnogim "cinjenicama" koje Vladimir Jeftic iznosi u svom clanku. Na primer, gde je on to procitao da je ovaj film zabranjen u Iranu? U CIA Weekly? Mozda ako Iran odbije da kupi americki proizvod najnizeg kvaliteta to znaci da je on zabranjen? Iran je jednostavno odbio da distribuira ovaj film u nacionalnim bioskopima.
Kad Amerikanci kazu da je nesto bazirano na istini to je gola laz. Ako hocete na engleskom da procitate objektivnu analizu ovog filma i Aflekovih promotivnih lazi, onda procitajte ovo: http://www.wideasleepinamerica.com/2013/02/oscar-prints-the-legend-argo.html
U sazetku, najveca zamerka ovom filmu da je jedno-dimenzionalan jer su Iranci predstavljeni samo kao bezumna bradata rulja a Americki agenti kao paragoni civilizacije i humanosti (ha!).
Na kraju, to sto je Jeftic progutao deo lazi iz americke stampe pokazuje kako je Zapadna propaganda sirokog spektra efikasna - cak i nevernici progutaju deo, pa ih cak i distribuiraju dalje.
Preporuke:
42
5
8
četvrtak, 28 februar 2013 07:04
efendi Dragić
Čujem Ljiljana Smajlović se vraća za urednika Politike lepa vest,opet počinjem da čitam Politiku.
Preporuke:
12
11
9
četvrtak, 28 februar 2013 07:09
Kiza
"..Iranska talačka kriza nastala je zapravo zbog toga što je tadašnji predsednik SAD DŽimi Karter dozvolio iranskom šahu lečenje u Americi..."
Ova "cinjenica" pokupljena sa wikipaedije je bez sumnje sustinska greska Jevtovicevog clanka, da ne ispadne da je zvaka o zabrani ovog filma bitna. Upad u americku ambasadu je bila akcija grupe religioznih studenata, kojima je bilo dosta sahovih odreda smrti kojima su amerikanci dirigovali iz ambasade. Amerikanci su slali liste levicara i religioznih studenata, a sahova para-vojna policija ih je likvidirala. Vrlo slicno kako je bilo i u Indoneziji za vreme Sukarta ili u Cileu u vreme Pinocea.
Ali nesto drugo je interesantnije. U vreme poludele piraterije, vecina visoko-budzetskih Holivuda filmova su placeni od Pentagona ili od CIA-e. Dolazi do smesne situacije da se cak CIA-ski filmovi nadmecu i potiskuju jedni druge, kao sto je Argo potisnuo Nula Tamni Trideset. Sto se ti filmovi vise piraterisu, u toliko je njihov cilj bolje postignut.
Preporuke:
22
4
10
četvrtak, 28 februar 2013 08:37
stefan.borota@gmail.com
ARGO HIGHLIGHTS U ovom člančiću sam zapazio sledeće “misli”:
– Mogli ste spasiti svet, ali ste još uvek sedeli i smeškali se, i znali da ste to još jednom odradili, a da niko ne zna… [iz usta CIA-agenta]
– Da je čitava obmana otkrivena [CIA-Argo], nesumnjivo je da bi njeni akteri bili smesta pogubljeni od Iranske revolucionarne garde…
– širenja uticaja persijske civilizacije u regionu…
– Film je i objektivno i posmatrano iz kritičkog ugla zaslužio Oskara…
– Ovo je dokaz da su pregovori, u kombinaciji sa prikrivenim operacijama, daleko uspešniji od primene brutalne vojne sile.
– …ostaje preporuka čitaocima teksta da film svakako zaslužuje da se odgleda.
Uz poslednji citat dodajem, da ni g. Jevtić ne zaslužuje više. [,]
Preporuke:
22
6
11
četvrtak, 28 februar 2013 09:45
Odbrana i poslednji dani
Amerikanci nam prodaju svoje priče još od DŽon Forda. Logično je da oni prave propagandne filmove, ali nije logično da mi tu propagandu promovišemo kao umetničko delo. Gledao sam sinoć dokumentarne snimke iz vijetnamskog rata, kako američki vojnici udaraju kundacima vijetnamsku decu i druge njihove specijalnosti kao što je napalm i slično. A umetnička obrada tog rata je "Lovac na jelene" u kojem jadni, pošteni i časni američki vojnici trpe iživljavanja od vijetnamske vojske koja ih drži zatvorene u kavezu. Političko smeće od filma kao i onaj oskarovac "katanac", o kojem je ovde pisao Miodrag Zarković, i gomila drugih filmova.
Preporuke:
24
3
12
četvrtak, 28 februar 2013 10:11
Draško
Ne ulazim u ocenu filma kao umetničkog ostvarenja, ali mogu da primetim da je cela priča dosta *nategnuta* da bi se CIA učinila zaslužnom, što nije istina.
Ništa nije moglo da se uradi bez ogromne pomoći kanađana. Amerikanci nisu imali nikakva rešenja. Kanadske vlasti su reagovale pravovremeno izdale lažne identitete, vršile pritisak na američke vlasti da nešto preduzmu, ali su oni oklevali. Napokon su pristali i Mendez je stvarno smislio priču o holivudskoj ekipi kojaje trebala da pokrije boravak tih ljudi u Iranu. CIA je trebala da napravi falsifikovane iranske vize i čak i tu su omanuli tako da su ti ljudi morali sami da modifikuju te vize u kanadskim putnim ispravama. Američki diplomate bi bolje prošle da su se obratile pokojnom Tapiju da im on falsifikuje vize, bolje bi to uradio.
Preporuke:
17
4
13
četvrtak, 28 februar 2013 10:19
Starac Milija
Teško se možemo složiti da je film veoma dobar, a posebno je daleko da bude najbolji film 2012. ARGO je stigao do Oskara preko društveno-političke podobnosti a ne shodno nekom kreativnom, da kažemo "umetničkom" kvalitetu. kad ova buka oko Oskara prođe niko od gledalaca se neće sećati filma Argo. Film je napravljen u uobičajenom vestern maniru. Iranci su naravno indijanci. Ambasada je Fort-USA pod opsadom.
Bojim se da ovaj film ima namenu da pripremi američku javnost na novi rat, i da je to glavna upotrebna vrednost ovog filma.
Preporuke:
19
3
14
četvrtak, 28 februar 2013 10:34
Zoran Đorđević
Lepo reče Kaća:
Sve je u funkciji glorifikacije moći Amerike čak i onda kada se istina falsifikuje,činjenjice zamagljuju SVE SA CILJEM PLASIRANJA AMERIČKE ISTINE, koju "obrazovana" Amerika (a bojim se i "obrazovana" Srbija )zdušno prihvata kao zdravo za gotovo.
Potpisujem. Kao i onaj komentar u kome je čovek rekao da je to počelo odavno, od DŽona Forda. Svi kaubojski filmovi su rađeni u saradnji (i verovatno uz finansijsku podršku) sa Pentagonom, i imali su za cilj da satanizuju Indijance i time opravdaju genocid nad njima.
Preporuke:
24
4
15
četvrtak, 28 februar 2013 11:29
PP
Za perkinsa-I vi ste naseli na USA propagandu.Bes Iranaca prema USA nije izazvan tamo nekim nepostovanjem ugovora o isporuci oruzija.Razlozi su sto je Iranski narod dugo trpeo pod USA marionetom.Revolucija je omogucila da se taj bes iskaze.Jos od svrgavanja Reze USA nastoje da se ponovo vrate u Iran.Sadasnji dogadjaji su kontiuitet.A o umetnickom kvalitetu filma treba raspravljati nevezano od politicke pozadine.Neki komentatori minimiziraju ulogu CIA-e sto je pogresno.Ova operacija opisana u filmu je bila uspesna i nije cudo sto je iskoriscena u propagandne svrhe.Prava katastrofa za CIA i pentagon je bila neuspesna operacija Orlova Kandza.Za fiasko su USA nasli opravdanje u losim meteo uslovima-pescana oluja.Zapravo Iranci su na vreme saznali mesto desanta i postavili klasicnu zasedu.
Preporuke:
4
5
16
četvrtak, 28 februar 2013 11:33
Srđa
Propagandni filmovi se gledaju zbog poruke koju propaganda nosi a ne zbog umetnosti.
Preporuke:
12
2
17
četvrtak, 28 februar 2013 11:42
pobeda i izdaja
Da smo mi neka država, mogli bismo da napravimo, uz podršku našeg Ministarstva odbrane, film o agresiji na Srbiju 1999. godine.
Glavna radnja na Kosmetu, sve napeto, agresori ruše mostove, elektrane, bombarduju pijace i građane na ulici, strada dete na noši, vesti širom Srbije. Poneki kratak kadar iz Crne Gore. Naši se bore protiv terorista i istovremeno nadmudruju neviđeno brojniju silu dovitljivošću, pomoću tenkova od kartona i naložene vatre.
Uplete se, naravno, ljubavna priča, napeti ljudski momenti, kriza koja se rešava na dobar način, poneka žrtva među braniocima da ne bi bilo jednobojno, a na kraju - naša vojska u nepreglednim kolonama sa zastavama pobedonosno izlazi s Kosmeta. Poslednje scene otrežnjujuće - potpisivanje kapitulacije u Kumanovu.
Sve bi to moglo - kad u našem Ministarstvu ne bi sedeli i NATO službenici, i to bez plaćanja kirije.
Preporuke:
27
0
18
četvrtak, 28 februar 2013 11:47
!
Amerikanci su poznati po tome da snimaju propagandne filmove i neko može reći da je i ovaj film veoma suptilno kreirana propaganda, ali ostaje preporuka čitaocima teksta da film svakako zaslužuje da se odgleda.-Ovaj film i jeste suptilno kreirana propaganda.Ali bi ga trebalo odgledati rastereceno ako vec znamo kom zanru pripada.Uostalom i TOP-GAN je klasican propagandni film.To ameri i nisu krili.
Preporuke:
14
4
19
četvrtak, 28 februar 2013 14:17
Zoran Đorđević
Da smo mi neka država, mogli bismo da napravimo, uz podršku našeg Ministarstva odbrane, film o agresiji na Srbiju 1999. godine.
Potpuno se slažem, ali da li bi takav film prošao na nekom festivalu, a o nagradama da i ne govorim. Nagrade dobijaju samo antisrpski filmovi, a jedan ovakav, čak i da je svaki detalj istinit, i da je film vrhunsko umetničko ostvarenje, bio bi proglašen za propagandu i ne bi ga niko kupio i distribuirao.
Što ne znači da ne treba pokušati.
Preporuke:
12
0
20
četvrtak, 28 februar 2013 15:08
Radgost
...ne bi ga niko kupio i distribuirao...
Neće biti.Film bi kupili:Kina,Indija,Indonezija,Brazil,Rusija!
Preporuke:
11
0
21
četvrtak, 28 februar 2013 15:12
el ninjo
ne bih ni pola banke dao da gledam ovaj film. niti bih gubio vreme da ga tražim po internetu. dok god mi budemo trošili pare na američke filmove, hrvatsku i slovenačku robu i šiptarske pekarske proizvode biće nam ovako.
Preporuke:
14
4
22
četvrtak, 28 februar 2013 15:24
Jozef K.
U pitanju je film prepun holivudskih klišea, patetike, tipičnih floskula, fraza, patetičnih kadrova, opštih mesta i ostalih ubica filma kao umetnosti. Prilagođen je prosečnoj i ispodprosečnoj, nezahtevnoj filmskoj publici, čiji ukus je građen na klasičnom, nekritičkom holivudskom filmskom izražaju koji je sve, samo ne dubok, intelektualan i kvalitetan.
Ovaj film je obična roba, namenjena širokoj narodnoj masi. Dakle, sa čisto filmske strane, reč je o jednom skoro, mizernom filmu, u kome ne funkcioniše nijedan filski elemanat, Gluma je nepostojeća, nijedan karakter nije dublje izgrađen, Aflek je očajan, priča patetična, prazna i diskutabilna. Umesto kvalitetnog sadržaja imamo poznate floskulice u vidu pošalica,,Argo fuck yorself", patetičnih krupnih kadrova zabrinutog šefa misije, radost i poljupce svih zaposlenih u kancelariji po uspešno obavljenom zadatku, beg u poslednji milisekund,...
O političkom momentu i aspektima ne vredi ništa govoriti. To je jasno svima, osim možda Peri Lukoviću.
Preporuke:
17
4
23
četvrtak, 28 februar 2013 17:10
Bob
Oskar sve više liči na onog nobela za književnost ili mir. Ove godine je pritisak američke propagande dostigao vrhunac, 3 filma za koja ne vredi potrošiti ni 5 minuta su ušla u izbor! Zero dark (iliti skakanje majmuna u kabinetu predsednika), Argo (opet naši heroji) i ne zaboravite tatu Linkolna; Holivud pada sve niže i niže. Ostali filmovi su sasvim prosečni. Silver i Django ne znam čemu služe. Suvišni filmovi.
Naslov jednog sve kaže - Les miserables. Mizerija.
Posle se neki s pravom pitaju da li je film uopšte umetnost.
Preporuke:
12
4
24
petak, 01 mart 2013 12:29
PP
Vidim da vecina komentatora kao nikad nije gledala americke filmove.Dajte bre razdvojite politikanstvo od filma.Zarad nekih dnevnopolitickih poena namecete drugima ocene o filmu koji mnogi nisu ni pogledali.Pa lepo vam je objasnjeno da film jeste propaganda.Ali bre sta je zaista TOP-GAN!A na kraju krajeva da bi razumeli metode neprijatelja treba ga i upoznati!
Preporuke:
6
5
25
subota, 02 mart 2013 02:00
gledalac
argo? da li se salite?
da li neko stvarno misli da je marketinski filmcic bena afleka vredan oskara? dajte kameru i pristojnog snimatelja, svaki vojni penzioner sa novog beograda snimice bolji i istinitiji film!
.jpg)
Saznanje da je ARGO dobio Oskara nije bilo iznenadjenje obzirom na visok nivo sprege izmedju američke politike i majstora u Holivudu .
Sve je u funkciji glorifikacije moći Amerike čak i onda kada se istina falsifikuje,činjenjice zamagljuju SVE SA CILJEM PLASIRANJA AMERIČKE ISTINE, koju "obrazovana" Amerika (a bojim se i "obrazovana" Srbija )zdušno prihvata kao zdravo za gotovo.
Da li sa ARGOM kreće produbljena kampanja protiv Irana i Iranaca kao loših momaka kojima osim sankcija treba poslati bombe a zatim obojene revolucijonare da "oslobode" Iran i predaju resurse Američkim i Britanskim kompanijama ?
kriza je pocela kada je iranski rezim zatrazio da ameri ispune odredbe ugovora o prodaji oruzja i vojne opreme koji je jos ugovoren za vreme vladavine saha,posto ameri nisu hteli da isporuce ugovoreno nego da vrate pare rezim je naredio blokadu ambasade koja je potrajala dok usa nije preko posrednika tajno izvrsio isporuku dogovorenog uz uvet da iranski rezim to ne iznosi u javnost sto je rezim do neke granice ispostovao zvanicna verzija o lecenju saha je jos jedna patka u nizu usa propagande
Prica jeste interesantna, ali morala je mnooogooo bolje da se adaptira da bi zasluzila nagradu za najbolji film. Elem, nagrada je svakako dodeljena iz politickih razloga.
Kad Amerikanci kazu da je nesto bazirano na istini to je gola laz. Ako hocete na engleskom da procitate objektivnu analizu ovog filma i Aflekovih promotivnih lazi, onda procitajte ovo: http://www.wideasleepinamerica.com/2013/02/oscar-prints-the-legend-argo.html
U sazetku, najveca zamerka ovom filmu da je jedno-dimenzionalan jer su Iranci predstavljeni samo kao bezumna bradata rulja a Americki agenti kao paragoni civilizacije i humanosti (ha!).
Na kraju, to sto je Jeftic progutao deo lazi iz americke stampe pokazuje kako je Zapadna propaganda sirokog spektra efikasna - cak i nevernici progutaju deo, pa ih cak i distribuiraju dalje.
Ova "cinjenica" pokupljena sa wikipaedije je bez sumnje sustinska greska Jevtovicevog clanka, da ne ispadne da je zvaka o zabrani ovog filma bitna. Upad u americku ambasadu je bila akcija grupe religioznih studenata, kojima je bilo dosta sahovih odreda smrti kojima su amerikanci dirigovali iz ambasade. Amerikanci su slali liste levicara i religioznih studenata, a sahova para-vojna policija ih je likvidirala. Vrlo slicno kako je bilo i u Indoneziji za vreme Sukarta ili u Cileu u vreme Pinocea.
Ali nesto drugo je interesantnije. U vreme poludele piraterije, vecina visoko-budzetskih Holivuda filmova su placeni od Pentagona ili od CIA-e. Dolazi do smesne situacije da se cak CIA-ski filmovi nadmecu i potiskuju jedni druge, kao sto je Argo potisnuo Nula Tamni Trideset. Sto se ti filmovi vise piraterisu, u toliko je njihov cilj bolje postignut.
U ovom člančiću sam zapazio sledeće “misli”:
– Mogli ste spasiti svet, ali ste još uvek sedeli i smeškali se, i znali da ste to još jednom odradili, a da niko ne zna… [iz usta CIA-agenta]
– Da je čitava obmana otkrivena [CIA-Argo], nesumnjivo je da bi njeni akteri bili smesta pogubljeni od Iranske revolucionarne garde…
– širenja uticaja persijske civilizacije u regionu…
– Film je i objektivno i posmatrano iz kritičkog ugla zaslužio Oskara…
– Ovo je dokaz da su pregovori, u kombinaciji sa prikrivenim operacijama, daleko uspešniji od primene brutalne vojne sile.
– …ostaje preporuka čitaocima teksta da film svakako zaslužuje da se odgleda.
Uz poslednji citat dodajem, da ni g. Jevtić ne zaslužuje više. [,]
Ništa nije moglo da se uradi bez ogromne pomoći kanađana. Amerikanci nisu imali nikakva rešenja. Kanadske vlasti su reagovale pravovremeno izdale lažne identitete, vršile pritisak na američke vlasti da nešto preduzmu, ali su oni oklevali. Napokon su pristali i Mendez je stvarno smislio priču o holivudskoj ekipi kojaje trebala da pokrije boravak tih ljudi u Iranu. CIA je trebala da napravi falsifikovane iranske vize i čak i tu su omanuli tako da su ti ljudi morali sami da modifikuju te vize u kanadskim putnim ispravama. Američki diplomate bi bolje prošle da su se obratile pokojnom Tapiju da im on falsifikuje vize, bolje bi to uradio.
Bojim se da ovaj film ima namenu da pripremi američku javnost na novi rat, i da je to glavna upotrebna vrednost ovog filma.
Glavna radnja na Kosmetu, sve napeto, agresori ruše mostove, elektrane, bombarduju pijace i građane na ulici, strada dete na noši, vesti širom Srbije. Poneki kratak kadar iz Crne Gore. Naši se bore protiv terorista i istovremeno nadmudruju neviđeno brojniju silu dovitljivošću, pomoću tenkova od kartona i naložene vatre.
Uplete se, naravno, ljubavna priča, napeti ljudski momenti, kriza koja se rešava na dobar način, poneka žrtva među braniocima da ne bi bilo jednobojno, a na kraju - naša vojska u nepreglednim kolonama sa zastavama pobedonosno izlazi s Kosmeta. Poslednje scene otrežnjujuće - potpisivanje kapitulacije u Kumanovu.
Sve bi to moglo - kad u našem Ministarstvu ne bi sedeli i NATO službenici, i to bez plaćanja kirije.
Što ne znači da ne treba pokušati.
Neće biti.Film bi kupili:Kina,Indija,Indonezija,Brazil,Rusija!
Ovaj film je obična roba, namenjena širokoj narodnoj masi. Dakle, sa čisto filmske strane, reč je o jednom skoro, mizernom filmu, u kome ne funkcioniše nijedan filski elemanat, Gluma je nepostojeća, nijedan karakter nije dublje izgrađen, Aflek je očajan, priča patetična, prazna i diskutabilna. Umesto kvalitetnog sadržaja imamo poznate floskulice u vidu pošalica,,Argo fuck yorself", patetičnih krupnih kadrova zabrinutog šefa misije, radost i poljupce svih zaposlenih u kancelariji po uspešno obavljenom zadatku, beg u poslednji milisekund,...
O političkom momentu i aspektima ne vredi ništa govoriti. To je jasno svima, osim možda Peri Lukoviću.
Naslov jednog sve kaže - Les miserables. Mizerija.
Posle se neki s pravom pitaju da li je film uopšte umetnost.
da li neko stvarno misli da je marketinski filmcic bena afleka vredan oskara? dajte kameru i pristojnog snimatelja, svaki vojni penzioner sa novog beograda snimice bolji i istinitiji film!