субота, 27. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Протести на тргу Таксим - пролазни сукоб или почетак политичких промена у Турској

Kоментари (21) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 19 јул 2013 14:26
Пилот
Још једна у низу одличних спољнополитичких аналиѕа господина Пареѕановића! Све ово указује да је ситуација у Турској много сложенија, него што се у први мах то чинило. Проблем је утолико већи, што лако може доћи до преливања конфликта. У сваком случају, видећемо...
Препоруке:
37
0
2 петак, 19 јул 2013 15:00
брм
"Турска се балансирала између хладноратовских полова све до 1952. године, када је постала чланица НАТО. Током Хладног рата имала је веома важну улогу, и што је у војно-територијалном смислу за САД представљала Куба, то је за некадашњи СССР значила Турска."

и још једна држава ..наградно питање за све маторце који мисле да су зарадили да живе ко бубрези у лоју, која?
Препоруке:
17
14
3 петак, 19 јул 2013 15:18
Марко Миљанов
Одлична анализа др Парезановића... аутор навои аргументе и није острашћен а по подацима и стилу се види да докторат заслужио озбиљаним радом, а не као неки ...који сада воде ову земљу у турско регионално царство
Препоруке:
43
2
4 петак, 19 јул 2013 19:42
Грађанин
Кључна ствар је у чињеници да је Ердоган гурнуо прст у око Западу и да ће због тога бити свргнут. Иако се ради о коректном истраживању, не слажем се са аутором да ће Ердоган преживети ове протесте.
Препоруке:
11
11
5 петак, 19 јул 2013 19:58
Генерал у пензији
Ако мислите да ће Ердоган попустити, варате се! Све је ово можда и његова организација, како би створио услове да тотално уништи сву опозицију и дефинитивно Турску увуче у још већу исламизацију.
Препоруке:
11
10
6 петак, 19 јул 2013 21:36
Радојко Принцип
После прочитаних сијасет текстова на више светских језика на ову тему, објављених у престижним медијима, са радошћу могу да устврдим да је рад гдина Парезановића достигао сам врх мултидисциплинарне минуциозне анализе и напросто поставио нове стандарде за тумачење улоге Турске у савременим геостратешким околностима. Чини се да је на српску научну сцену ступио још један врсни зналац неоосманског питања,достојан да стане раме уз раме са проф. др Дарком Танасковићем. Свака част! Са нестрпљењем чекамо нове текстове овог аутора!
Препоруке:
34
0
7 петак, 19 јул 2013 23:48
пажљиви посматрач
Прегледао сам слике.
Ипак,изоставили сте,можда најбитније:жену у црвеној хаљини.
Она је симбол пасивног отпора,немирења и може се рећи:револуције.
Препоруке:
10
7
8 субота, 20 јул 2013 00:37
Пингвин
Аутор се свеобухватним истраживањем отиснуо од „живог песка“ доминантног, једнодимензионалног тумачења актуелних унутрашњих превирања у Турској и аналитичко-синтетичким маневрисањем на безобалној пучини геополитичких вирова открио нам дубљи смисао: Обуздавање земаља које се брзо и снажно развијају.

У прилог томе предочио нам је неколико индикативних података: Турска се након изразито доминантне (субверзивне) улоге у сиријској кризи постепено дистанцира од тог сукоба; Турска се није укључила у агресију на Либију; Турска је од недавно постала посматрач у Шангајској организацији за сарадњу; Турска је недавно измирила последњу рату Међународном монетарном фонду и окончала педесетдвогодишње дуговање према овој финансијској институцији (подсетимо се, то је била једна од последњих активности и свирепо свргнутог румунског председника Николаја Чаушескуа).

Sapienti sat!
Препоруке:
30
1
9 субота, 20 јул 2013 08:52
Генерал у пензији
@Пингвин

Потпуно се слажем! Веома је интересантна паралела између Чаушескуа и Ердогана у смислу ММФ-а. Где год је ушао ММФ, за собом је оставио пустош и несрећу...
Препоруке:
29
1
10 субота, 20 јул 2013 09:56
Elena
Odlična analiza! Uprkos tome što je relativno obimna, zadržala je dinamičnost i veoma je interesantna. Delim autorovo mišljenje da za sada nema ništa od svrgavanja Erdogana. Očigledno da Zapad mnogo iritira njegovo postepeno okretanje ka novim centrima svetske politike.
Препоруке:
24
0
11 недеља, 21 јул 2013 02:30
Bob
Ne slažem se, loša analiza. (Ovdašnji komentatori bi, za promenu, mogli da razmisle svojom glavom. Svojeglavo, takoreći.)

Precenjeno, prenapregnuto. Kao i cela turska situacija.

Za nas je samo važno šta, kako, koliko imamo mi veze s tim što se zove veštačka država turska.

To je naš arhetipski NEPRIJATELJ.

Odatle treba da kreću sve naše analize, stratigije, planovi.

E brate, dok ovaj glupi narod gleda sulejmane i sluša cecu, razmišljajte o "snazi" neoosmanije!
Препоруке:
3
18
12 недеља, 21 јул 2013 02:34
Bob
[Za one koji misle da je turska nešto mnogo jaka:

Komunjarci su 1918. sačuvali tu otpad državu; danas, amerikanci odlučuju koliko će to potrajati.
Uticaj turske je možda, malo ječi od nemačkog, još jednog uzaludnog satelita, ali samo ovde - gde budale to dozvoljavaju.]

Mera bede je dozvoliti da ti bilo šta tursko utiče na život...
Препоруке:
3
15
13 недеља, 21 јул 2013 03:31
Staljin
Svaka cast na analizi druze Parezanovicu
Препоруке:
21
0
14 недеља, 21 јул 2013 10:05
Elena
@Bob

Poštovani kolega, to što se ovde prate serije Sulejman i slično, to apsolutno nema nikakve značajnije veze sa Turskom. Taj sistem vrednosti smo mi sami prihvatili i ne samo to, već i dalje ga promovišemo (posebno TV Pink i sl.). Ne bih želela da se stekne utisak da branim autora, ali njegova analiza nema veze sa tim. To da li nam je Turska vekovni NEPRIJATELJ ili nije, apsolutno nema veze sa načinom na koji će se izvršiti analiza. Ona pre svega mora biti objektivna! Inače, u potpunosti se slažem sa vama da je Turska razapeta i prenapregnuta zemlja. Srdačan pozdrav!
Препоруке:
17
1
15 недеља, 21 јул 2013 21:12
синиша @ брм
Питање је упућенио погрешним људима. Сви маторци знају даје тада кад и Турска и СФРЈ званично постала члан НАТО пакта. Ја ниам маторац, ѕли сам познавао неке маторце.
Млади не знају да је СФРЈ била члан НАТО пакта. Ја бих додао и остала.
Све потезе у грађанским ратовима на територији СФРЈ је вукао управо НАТО преко ЈНА која се раздружила, али су и даље имали зајеничке плѕнове и циљеве и синхронизовано их изводили мимо цивилних власдти Србије, а и Републике Српске.

Ту спада и Младић који је био миљеник НАТО пакта док није почео да после смрти кћерке коју је ликвидирала МИТ ( турска обавештајна служба ) да солира у БиХ, уз подршку тамошњег војног врха.

Дакле одговор на ваше питање ко је 1992 ушао у НАТО гласи СФРЈ. Милошевић се није мешао у војне ствари, нити је имао такве могућности док није сменио Перишића и постао врховни командант, а Кадијевић је у знак протеста што НАТО не држи реч и неће да очува Југославио пребегао у Русију и затражио статус избеглице и добио га.
Препоруке:
8
10
16 уторак, 23 јул 2013 02:38
Bob
@Elena

Poštovana koleginice, objektivna je samo matematika (mada bi neki i tu imali zamerke), a sigurno je nauka sve manje objektivna što je manje egzaktna. Tražiti objektivnost u političkim analizama je potpuno nerealno.

Ovde je nešto drugo važnije: analiza sama po sebi utiče na svoj objekat; politička analiza nije samo skup podataka (zato sam rekao da ovaj tekst i nije nešto posebno - samo kompilacija onoga što nedeljama čitamo ovde), već kroz predviđanje usmerava akciju, čak utiče na buduće događaje. Uostalom, to mnogi znaju i uspešno sprovode, mi nikako da naučimo.

Dakle, ako autor u startu precenjuje značaj Turske u svetu (globalni uticaj, ajte molim vas), a zatim imate utisak da mu je skoro žao što Turcima ne ide dobro - odatle izvlačim zaključak da je analiza loša. Zapravo, loša za Srbiju.

Srdačni pozdravi i nadam se da nisam zakasnio sa odgovorom, iskreno Vaš

Bob
Препоруке:
1
12
17 уторак, 23 јул 2013 11:59
Александар
Врло интересантна анализа! Посебно у сегменту који се односи на Северни Кипар и курдско питање. Велики поздрав и све честитке аутору!
Препоруке:
13
1
18 уторак, 23 јул 2013 13:07
Катарина
Улогу Турске у савременим међународним односима увек треба посматрати кроз призму њених дугорочних стратешких интереса на подручју Блиског Истока, Кавказа и Балкана, а самим тим и у Србији. Стога су нашој стручној, али и широј ненаучној јавности преко потребни квалитетни текстови попут овог као путоказ и подсетник у каквом се положају налазимо и шта можемо да очекујемо. Када је реч о приликама у Турској,нарочиту пажњу треба посветити деловима рада који се односе на релације ове земље и САД. Наиме, САД сигурно не гледа благонаклоно на Ердоганове покушаје да, за разлику од претходног периода, води самосталнију спољну политику. Такође, не годи јој ни чињеница да је Турска исплатила свој дуг ММФ-у, јер је тиме направила још један корак у правцу независнијег деловања у односу на САД. У овим околностима треба тражити узроке проблема са којима се Ердоган суочио - вероватно му САД шаље ''обојену'' опомену. Све честитке аутору на одличном - јасном, садржајном и аргументованом раду!
Препоруке:
13
0
19 уторак, 23 јул 2013 13:25
А.Бајић
На почетку ми се учинило да ће ово бити изврстан текст али како сам одмицао све сам се више разочаравао.
Не, ово није квалитетна анализа.
Заправо, ради се само о прежвакавању западних извора (истина мало свеобухватнијем) са нешто другачијим закључцима.
Након читања текста нисам могао рећи да сам ишта ново сазнао. А моје познавање Турске је скромно. Добром тексту се то не би смело десити.
Нема идентификације социјалних актера, њихове снаге и тежњи. Нема описа дубљих дилема и изазова пред којима је Турска. И тако даље...
Тек понешто о скуларизму, Ердогану, Натоу, Арапима...

Неко моје виђење Турске је да је то земља која није разчистила са собом. Мустафа Кемал је био одличан војник и добар управљач, али није био баш учен. Одбацивање већине наслеђа и стварања система који је имитација Запада и није нека тактика. Нарочито када се догматизује. Краткорочно то може радити али дугорочно друштво постаје талац таквог приступа. И чини ми се да ће им требати дуго да се са тим изборе.
Препоруке:
1
21
20 уторак, 23 јул 2013 18:30
Генерал у пензији
@Катарина

"Обојена" опомена је можда најбоља квалификација актуелних протеста у Турској!
Препоруке:
15
0
21 среда, 24 јул 2013 10:35
Nedeljko Ostojić
Smatram da komentar o ''prežvakavanju'' zapadnih izvora ne stoji. Samo letimičan pregled korišćene literature pokazuje da se M. Parezanović osim na zapadne pozivao i na turske, ruske i domaće autoritete. Za mene, koji površno poznajem prilike u Turskoj, ovo je vrlo informativno i zanimljivo štivo.

Sve pohvale za sajt NSPM.
Препоруке:
13
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер