Ostanak u Jugoslaviji je garantovao mir bez ljudskih i materijalnih žrtava, te život Srba i Muslimana u jednoj državi bez odvajanja državnim granicama Srba u Srbiji i Crnoj Gori od Srba u BiH i bez odvajanja Muslimana u BiH od Muslimana u Sandžaku.

Posle ovoliko vremena, energije i rizika koliko je uložio u jedan promašen projekat, a onda i brže bolje spasavanje vraćanjem na prethodno stanje, Zlatko Lagumdžija ostaće zapamćen kao generator "totalnog kolapsa bošnjačke politike".

Pragmatični vođa SDP-a je očito shvatio da ništa od toga danas ne pije vode u Bosni, te je nakon avantura procenio da se dogovor o sadašnjosti i budućnosti BiH ipak mora voditi sa Banjalukom i sa Mostarom.

Najveća nepoznanica ostaje stavka iz „mape“ maglovito označena kao „definisanje efikasnog mehanizma koordinacije o pitanjima EU”. Ako se uzme u obzir da već godinama traju previranja o primeni presude “Sejdić,Finci”,  onda će za definisanje ovog “mehanizma” trebati mnogo više vremena.

Bošnjaci zaista i jesu direktno nasleđe osmanske okupacije današnje BiH, odnosno islamizacije njenog hrišćanskog stanovništva. Tokom narednih vekova na bazi posebne religije formirala se i specifična kultura, a posle na njoj nadgradio nedovršeni bošnjački nacionalni identitet.

Stoga, nezavisnost Kosova – tačnije njeno priznavanje – predstavlja čemernu priču o pobedi kratkoročne koristi nad dugoročnim planiranjem, i dokazuje da ono što ljudi žele ne mora uvek da se poklapa sa njihovim stvarnim interesima.

Akcije zahvalnosti ovim zemljama koje odolevaju pritiscima SAD trebalo bi da budu i zvanične državne – pre svega diplomatske. Ali u ovo bi trebalo da se uključi privreda, mediji, univerzitet, crkva i civilni sektor. Tako i u organizaciji srpskog NVO sektora.

Naravno, trebalo bi priznati da je ovo katastrofa za Srbe i zaista velika nepravda u smislu da je time naneta uvreda njihovom ponosu i istoriji. Međutim, ovu nepravdu su sami sebi naneli.

Gde smo sada i kuda ćemo ? Da li je ikom od njih „palo na pamet“ da je objektivno odgovoran? Da vrši najodgovornije državne funkcije u trenutku kada država prestaje da postoji, a deo teritorije joj se otkida?

Sam čin okupiranja i secesije dela državne teritorije, čiji protagonisti su američka administracija i administracije ekonomski najrazvijenijih zemalja Evrope, rezultat je zapadnog instrumentalnog uma koji doseže svoj vrhunac u ciničnom umu.