Do dolaska Aleksandra Vučića na vlast i spomenutog Ivice Dačića punih 13 godina ROSU policija nije smela ni da pomisli da dođe na sever KiM

Od raspada Jugoslavije pa do danas je jasno da su Srbi i srpska pitanja u regionu samo žeton za potkusurivanje privatnih odnosa onih na vlasti u Srbiji sa susedima. Narodi i zemlje koje imaju takve ljude na vlasti teško mogu da opstanu a pitanje je da li i zaslužuju

Napokon, u studijama mira uvijek se ističe da izvinjenja ne vode pomirenju, ako ne dolaze iznutra, spontano i postepeno nego su su pod spoljnim pritiskom i spoljnim razlogom. Brisel pritišće Srbiju na izvinjenje Hrvatima i Bošnjacima jer je normalizacija odnosa sa susjedima proglašena za uslov napredovanja ka EU.

Ali ono što karakteriše njegovu politiku prema južnoj srpskoj pokrajini jeste da je ona podmukla, prljava, prevarantska, mafijaška, neiskrena, licemerna. Zbog toga za ovog srpskog vladara umesto Aco Srbine kako ga nazivaju njegove pristalice bio bi prikladniji naziv Aco Oskare

S pravom je istaknuto da svaka državna vlast, prilikom regulisanja pravnog položaja Crkve i verskih zajednica, mora da ima u vidu istorijsku ulogu i civilizacijski značaj crkava i verskih zajednica, a posebno da je i savremeni čovek, pre svega, slobodan i da je on i homo religiosus.

U današnjoj Srbiji, samo "jedan" čovek, "zna" ko je kriminalac (a da pri tom taj kriminalac nije ni u zatvoru), samo "jedan" čovek zna i ko nema veze sa novinarstvom, i taj isti "jedan jedini" čovek, znai ko ima smanjenu uračunljivost (iako nije specijalisti medicine rada!).

Postojanje NATO nije mnogo više od produžetka hladnoratovske podele u Evropi u 21. veku. Rusija je izvan toga i nikada neće biti dovedena u ,,klub”. Takođe, nema skoro nikakvu vrednost ,,izvan okruga”. NATO je bio dobar za 1960, a ne za 2010!

U svojim besedama presvećeni vladiko govorite da se Srbija gradi kao nikada pre. Gradi se uzimajići skoro 15 milijardi dolara stranog kredita. To neko sutra mora da vrati. Dug je loš drug, kaže naš narod.

Sve u svemu, za Zapad, kada srpske manjine u dijaspori traže svoja prava, onda je to barbarstvo. A kada manjine u Srbiji žele da se emancipiraju (na primjer, mađarske, muslimanske, albanske, a sutra možda rumunjske i bugarske), onda je to njihovo „demokratsko“  i „ljudsko“ pravo.

Da li se iko poklonio žrtvama u Bratuncu? Nije! Da li će Velika Britanija, možda jednog dana, da donese rezoluciju o tim žrtvama? Neće! Da li će, sem Dodika, neki od srpskih vladajućih glavešina da ode u Bratunac, a ne Srebrenicu? Mrka kapa...