Amerikanci nimalo ne ulepšavajući stvarnost iznose ogoljenu istinu ne bi li došli do najbolje pozicije za ostvarivanje sopstvenih državnih ciljeva. Naši političari koriste se svim i svačim ne bi li dobili podršku da ostanu na vlasti, ili na nju dođu.

Uloga Patrijarha Pavla je, zapravo, bila objedinjavajuća u tom pogledu, ali i više od toga – usmeravajuća i integrišuća. Upravo je njegova ličnost bila oličenje tih dveri koje su ponovo bile širom otvorene, nudeći svakom neometan i slobodan pristup riznici Crkve.

Srbi iz centralnog dela Kosova i Metohije se nadaju da je Ministarstvo kulture izmanipulisano, od pojedinih Srba koji rade u Domu kulture, koji se, ponoviću, finansira iz srpskog budžeta.

Krvoproliće u BiH nije počelo zbog izvinjenja. Ono je proizvod inkorporirane mržnje i nepodnošljivosti triju nacija i vjera na koncentrisanom bosanskohercegovačkom prostoru. Izvinjenja neće ništa riješiti.

A najprije bi se dalo zaključiti da niti mi hoćemo niti nas oni hoće, nego se tako godinama zamlaćujemo uzajamnim evrodeklaracijama i simuliramo da sve trčimo jedni drugima u susret. I dok su se u Briselu premišljali, primali redom i preko reda, otvarali se i zatvarali, na Balkan pa i u BiH vratile su se Turska i Rusija.

Čuda u zapadnoj politici ne postoje, sve je do detalja isplanirano još decenijama, a neke stvari i stotinama godina unazad. Nimalo slučajno je jedan od rekvizita i prosto simbola takozvanih demokratskih promena u Srbiji bila pištaljka.

Sahrana patrijarha pokazala je drugo lice srpskog naroda, koji, iako je siromašan i ogorčen, „daleko od Evrope“, zna da se ponaša, ne samo pristojno i uljudno već uzvišeno i dostojanstveno, kada situacija to zaista nalaže, i kada se za to zauzmu pravi autoriteti.

Akcija potpisivanja peticije za dobijanje državljanstva Ruske Federacije proširila se na celu teritoriju KiM. Prema izjavi njenog inicijatora, već je prikupljeno više od 50.000 potpisa, a početkom novembra ruskoj ambasadi predat je spisak sa 21.733 zahteva.

Veće Apelacionog suda u Beogradu ukinulo presudu od 12 godina zatvora Iliji Jurišiću, na koju je bio osuđen zbog izdavanja neredbe za napad na „Tuzlansku kolonu“. Namera mi je da otvorim pitanje (ne)rada državnih organa koji je doveo do oslobađanja Jurišića.

Da li je nervozu izazvalo sumnjivo dugo brojanje u CIK-u ili želja za promenom vlasti bila veća kod visokog predstavnika Valentina Incka nego u narodu? Da li se radi o ljutnji poraženih zato što su bili uvereni u pobedu, ili o nezadovoljstvu pobednika što nisu dobili i člana Predsedništva?